Каква су моја искуства из богословских установа?

[Angelus]

____________________+++________________________

Све људске функције биле су преображене у функције Христове на примјеру Апостола Павла: „А ми имамо ум Христов" (1. Кор. 2,16) (рече Апостол); и Јер тражите да искушате Христа Који у мени говори (2.Кор.13,3); и (Јер Бог ми је сведок) колико чезнем за свима вама у љубави Исуса Христа (Филипљ. 1,8)...

************************************************

Нека уводна ријеч буде једна очинска порука херцеговачког архипастира,а гласи овако да је свака младост бурна,али није добро кад том младошћу нико не управља,каже наш Владика Григорије,увијек будно,христољубиво око,а срце и душа мекше од самога памука.

Дакле има доста младих који траже Бога,који су кренули на пут свештенослужитеља и поселника на великој,богатој,благородној и благодатној Њиви Господњој,а било би лијепо,можда и за све нас душекорино да чујемо искуства из богословских установа у којој бораве,живе,раде и стичу нова знања,како сада,тако и раније и у будуће наша омладина на којој свијет почива,а видим на овом сајту има доста,а никад није много паметних младих људи,који су и теолози,па да чујемо ријеч више о свему томе,како су кренули путем за Богом,како су провели живот у интернату,шта су тамо научили,односно који су заиста разлози за овакав одабир ове посебне и изабране школе,у којој би требало да се заиста уписују људи који имају једину жељу,а то је љубав према Христу и науци Његовој.Вјерујем и знам да су то најљепши дани сваког младог човјека,који остају вјечно записани са посебним емоцијама у нама.

Опростите за ријеч више или мање наведеног,а све друго боље и значајније кажите ви,који сте све то прошли и пролазите,или тек крећете.Изволите и свако добро од Господа.

Ево примјер,а има их још много,дакле један дјечак,који је само Божијим промислом кренуо сам,без игдје икога вођен благословом Господњим и одлучно стао на тај пут,све друго заборављајући и остављајући по страни,а водио га је неописив осјећај небеске радости,благослов светитеља којег је као мали носио на привјеску школске пернице и исти га је довео чудесним путевима,само Богу знаним до свог дома,одакле је кренуо,замонашио се и све друго што знамо о Чудотворцу Светом Василију Тврдошком и Острошком,слава Му и милост који је само тад био изнад возача,икона Светог Василија,а који је возио аутобус који и даље иде годинама у том правцу...

http://www.manastir-lepavina.org/vijest_cir.php?id=4444

______________+++__________________