Prepodobni Antim Kefalonijski, slepi hadžija

[Euthyphro]

Danas naša Pravoslavna Crkva slava ovog velikog i divnog Svetitelja i čudotvorca poslednjih vremena, pa eto prilike da kažemo ponešto o njegovom svetom i vrlo neobičnom životu i čudima.

[Euthyphro]

[Euthyphro]

DETINJSTVO I MLADOST SVETITELJEVA: Sveti Antim rodio se od blagočestivih roditelja Janisa I Ansulete Kuruklis, na grčkom ostrvu Kefaloniji,poznatom po velikom svetitelju i čudotvorcu Gerasimu Kefalonijskom, u mestu Luksuri, 1727. godine. Kršteno ime beše mu Atanasije. Njegovo stradanje počelo je još dok beše sasvim mali dečak. Naime sa sedam godina, mali Atanasije oslepe na oba oka. To verovatno beše posledica bolesti boginja koja tih godina zahvati Kefaloniju. Njegova pobožna mati mnogo se moljaše za iscelenje svog deteta te zamoli sveštenika iz crkve Svetih Apostola da služi četrdeset liturgija ("sarantaleitourgo") za isceljenje malog Atanasija. Za vreme služenja četrdesete liturgije, kada sveštenik vozglasi: "Sa strahom Božjim i verom pristupite, Atanasije uzviknu da vidi sveštenika u crvenom felonu i sa putirom u rukama. Tako prva stvar koju Atanasije vide bejaše Svešteni Putir sa Telom i Krvlju Hristovom. Vid mu se beše, ovim liturgijskim čudom, povratio na desno oko. Vid mu se na tom oku u toj meri povratio da je mogao čitati knjige čak i po mesečini. Tada se poče učiti knjizi od igumana Antima iz Manastira Svete Paraskeve u Lepadi. Tako steče znanje o Pravoslavnoj veri koje je kasnije mnogima bilo od pomoći. Kako njegov otac Janis beše mornar po zanimanju, to se i mladi Atanasije u početku prihvati tog posla i kao mornar plovljaše čak do Carigrada. No Atanasije ovaj posao brzo napusti, jer željaše sebe posvetit isključivo Hristu i bogougodnim podvizima. U svojoj dvadesetoj godini, Antim stupi u manastir Sv. Petke u Lepadi i na monašenju uze ime Antim, u čast svog igumana. U ovom periodu Antim ponovo beše izgubio vid, neznano baš tačno kako. Neki govore da to beše zbog neke nezgode tokom bavljenja mornarskim poslaom, a drugi da vid beše izgubio usled teških i nemilosrdnih podviga koje je uzimao na sebe. U svakom slučaju, kako ćemo videti, ovo se desi po Promislu Božjem.

[Euthyphro]

VIĐENJE PRESVETE BOGORODICE: Jednom od velikih podviga i umora monah Antim zaspa pred ikonom Presvete Bogorodice. Tada usni sledeće viđenje. On vide dva svetla mladića koja ga uzeše i prevedoše kroz neko mračno i strašno mesto, gde ču strašan plač i ljudske jauke i vapaje, a zatim ga uzvedoše na mesto svetlo, mesto cvetno, mesto mirisno, gde vide Caricu Nebesku kako sedi na tronu, onako kako govori Dvid u psalmima: "Prečista Carica sa desne strane Tebi u odeći pozlaćenoj ogrnuta, ukrašena" (Ps. 44:10). Kada joj se Antim htede pokloniti ona mu reče: "Idi od mene ti što želiš da ti protiv tvoje koristi i spasenja povratim vid očima." Tada svetli mladići rekoše Carici: "Prečista, radi krvi koju prolismo za Sina Tvoga i Boga našega, primi ovog čoveka koji će podići manastire nama posvećene." Mladići tada priveše Antima prestolu Caričinom a on saže glavu pred njom i ču reči: "Antime, radi molitava tvojih i podviga tvojih, vratiću ti delimično vid . Ali znaj da ako primiš ovu privremenu svetlost možeš izgubiti večnu svetlost." Sveti Antim tada sa suzama zahvali Presvetoj moleći je da ga smesti u obitelji u kojima pravednici blaženstvuju. Antim tako provede svoj život gotovo potpuno slep. Milošću Bogomaterinom beše mu dato da samo ponešto nazire i stoga ga je, kad god bi gde putovao, neki čovek vodio za ruku.

[Euthyphro]

Bogorodica Vratarka Ivironska (Portaitisa) koju je Prepodobni naročito poštovao:

[Euthyphro]

HODOČAŠĆA I STRANSTVOVANJA SVETOGA ANTIMA: Antim tada otide iz Lepade na Svetu Goru Atonsku, u svešteni manastir Iviron, gde primi veliku shimu, veliki angelski lik, 1747 godine. Tu se predade vrlo strogim podvizima i učaše se vrlinskom životu od bogonosnih otaca svetogorskih, idući iz podviga u podvig iz slave u slavu. Posle boravka na Atonu, prepodobni krete na brojna hodočasnička i misionarska putovanja o kojima ćemo sada kazivati. On sam sebe nazivaše: 'Antim, monah poklonik (tj. hadžija) i bez očiju'. Najpre stiže na ostrvo Hios i tu se nastani pri crkvi Svete Matrone. Na Hiosu provede oko godinu dana propovedajući i učeći lokalno stanovništvo veri Hristovoj. Njegovi podvizi na tom mestu behu tako silni da on potpuno od njih iznemože i jedva se kretaše. Od hrane uzimaše samo po koju koricu hleba i spavaše na kamenom podu crkve, da bi tako po svu noć u hramu Bogu uznosio molitve. Potom Prepodobni napusti Hios i preko ostrva Sifnosa, stiže na ostrvo Paros. U toku puta Prepodobni svojom molitvom ublaži strašnu buru koja beše pretila da potopi lađu. Ljudi na Parosu čuvši za to čudo sa radošću ga dočekaše a on ih za uzvrat pouči i utvrdi u veri Pravoslavnoj i Hristovom Jevanđelju. Tada ga episkop Naksosa pozva da poseti i to ostrvo i tamo propoveda što prepodobni sa radošću učini. Obiđe potom i mnoga druga ostrva po Egejskom moru mesta po Grčkoj. Na tim svojim putovanjima on sotvori mnoga čuda. Tako jednoj slepoj ženi povrati vid, on koji sam bejaše slep. Njegove propovedi bejahu tako impresivne da je P.N. Politis, profesor Solunskog univerziteta njega nazvao najznačajnijom ličnošću grčke crkve 18. veka. Iako nemađaše očni vid, imađaše vid duhovni, te bejaše obdaren darom prozorljivosti i mnogo puta ljude koje nikade pre ne beše video nazivaše po imenu. Pošto provede neko vreme na Egejskim ostrvima, Prepodobni otputova u sveti grad Jerusalim, gde se pokloni strašnoj Golgoti i živonosnom Grobu i ostalim sveštenim mestima.

[Euthyphro]

PODIZANJE MANASTIRA: Vrativši se u Grčku, stiže na ostrvo Kastelorizon, gde reši da podigne manastir. No nemajući novca ni sredstava za gradnju manastira, on sve predade staranju Božjem. Ubrzo ostrvo zadesi velika suša, tako silna, da je pretila smrt svemu živome. Kada po molitvi Svetiteljevoj pade kiša, ljudi mu tada iz zahvalnosti pomogoše, te uskoro bi podignut manastir Svetog Georgija, koji postoji i danas. To bi 1759. godine. Potom otide na ostrvo Astipaleju , gde dobi otkrovenje da podigne manastir u čast Presvete Bogorodice. Žitelji ostrva behu radi da mu pomognu , međutim nigde na ostrvu ne beše materijala za građenje. Tada mu beše otkrivena da se isopd njive nekog čoveka nalazi kamen i materijal za građenje i zato zamoli tog čoveka da mu ustupi njivu. Predviđanje svetiteljevo se ispuni i tako otpoče gradnja manastira koja potraja nekoliko godina. U manastir se useliše monahinje, te je i do danas to ženski manastir. A Sveti Antim otide na Svetu Goru gde mu monasi Ivirona izradiše kopiju ikone Portaitise koju on odnese u svoju obitelj na Astipaleji, gde se ona i danas nalazi i pomaže onima koji je sa verom celivaju. No neki pokvareni ljudi, nadahnuti đavolom, smišljaše klevete i laži na Svetitelja, kako on tobože ima neprilične odnose sa monahinjama, te Sveti Antim tada napusti ostrvo Astipaleju. A klevetnike, kako se posle na ostrvu svedočilo, snađe teška kazna Božja. Godine 1766-7 razoran zemljotres pogodi svetiteljevo rodno ostrvo Kefaloniju i razruši mnoga naselja, crkve i manstire. Prepodobni se tada vrati u rodni kraj i nađe manastir svoga pokajanja- Manastir Svete Petke u Lepedi- teško oštećen. Uz pomoć igumana porušenog manastira Gavrila, nekih monahinja i vernika on obnovi tu obitelj 1769 godine. Uskoro se tu sakupi oko petnaestak monahinja kojima Prepodobni propisa pravilo i poredak monaškog života, a on sam se nastani u pešteri ispod manastirske crkve. Tu življaše strogim životom, spavajući na jednoj dasci, mučen velikom vlagom u pešteri. Tada uze na sebe i jedan naročit podvig: nosio je naime teške lance i verige na telu ispod odeće. Ovo primeti njegova majka, koja još beše u životu, kada je Antim poseti jednom,u roditeljskoj kući. Antim nastavi svoja misionarska putovanja i obilazeći razne krajeve Grčke stiže i na ostrvo Krit gde podiže manastir posvećen Svetom Antoniju Egipatskom. Sa Krita ode na ostrvo Kitiru, gde podiže manastir posvećen Svetom Jovanu (1773 god.). Zatim pređe na ostrvo Sikinos gde takođe podiže manastir posvećen Bogorodici Živonosnom Istočniku (1775 god.). Proputovao je i Peloponez svuda propovedajući Jevanđelje i čudodejstvujući među narodom.

[Euthyphro]

Peštera u kojoj se podvizavao Prepodobni Antim:

[Euthyphro]

VELIKI ČUDOTVORAC: Naročito prilikom boravka na Kritu, a i posle toga Antim se pokaza kao veliki čudotvorac. Mnogi videše kako za vreme njegove propovedi iz njegovih usta izlažaše nešto poput plamena ognja. Tako svetitelj isto blagoslovi neku ženu nerotkinju i ona uskoro rodi dete, obećavši da će ga dati na službu Bogu, no kada ne ispuni taj zavet dete joj umre. Prepodobni je takođe posramljivao mnoge vračare i magove, oduzimajući im njihova oruđa i spaljujući ih u vatri, a da mu oni nisu mogli nauditi. Neki Turčin videvši kako hrišćani hrle da čuju propoved Svetog Antima izmevaše Svetitelja nazivajući ga kažnjenim od Boga, no ubrzo zbog tih reči on sam bi kažnjen jer ga snađe teška bolest a potom i bolna smrt, a imovina mu nestade u požaru. Jednom po povratku u svoj manastir na Kefaloniji, Prepodobni dobi tri pisma koja mu uputiše žitelji pokrajne Mnai na Peloponezu, pozivajući ga da dođe k njima i da ih izmiri, pošto behu međusobno zavađeni. Krenuvši na put lađom, lađu zahvati bura te morade pristati u mesto Kelbesjo na Peloponezu. Žitelji ovog mesta behu poznati kao lopovi i razbojnici i videvši lađu jurnuše na nju da je opljačkaju. Saputnici se veoma uplašiše naoružanih razbojnika no Sveti Antim ih umiri i okrenuvši se razbojnicima nazva neke od njih po imenu. "I vi ste hrišćani a živite od ubistva i pljačke!", prekori ih Sveti Antim. Oni preneraženi padoše pred Svetitelja ištući oproštaj, a Svetitelj ih posavetova i otpusti prekorevši i lokalnog sveštenika koji beše sa njima. Zatim nastavi put morem prema pokrajni Mani.

[Euthyphro]

[Euthyphro]

KONČINA PREPODOBNOG: Ploveći tako još neko vreme Sveti Antim naredi lađarima da promene kurs i da se vrate na Kefaloniju jer reče: "Bog neće da idem na ovo delo za koje mi pisahu, već hoće da se vratim natrag i umrem u svom manastiru na Kefaloniji." Vrativši se na Kefaloniju ubrzo se razbole od žutice i poučavajući sestre i vernike predade dušu u ruke Hristove 5. septembra 1782 godine, kada mu bejaše pedeset pet godina. Dvadesetak godina po njegovom upokojenju sestrinstvo manastira Svete Petke sa sveštenikom Jovanom Lepediotom, koji je kao dečak poznavao Svetog Antima i boravio u njegovoj obitelji, obretoše njegove svete mošti. Jedan deo moštiju ostade u samom manastiru a ostali delovi behu poslati u neke od ostalih manastira koje je Prepodobni Antim bio podigao- na Peloponezu, na Astipeji i drugde. Zbog svetog i neporočnog života i mnogih čuda nad njegovim svetim moštima, godine 1974., Mitropolit Kefalonijski Prokopije, preko Carigradske Patrijaršije uneo je ime Prepodobnog Antima u diptihe svetih Pravoslavne Crkve. Prepodobni Antim je govorio: "Samo jedan cilj treba u životu da imate-da Bogu ugodite i duše svoje spasite."

[Euthyphro]

[Euthyphro]

TROPAR PREPODOBNOME: Izdanče Palikija i svetilo Kefalonije, božanstveni utemeljitelju Obitelji Lepadske; sa radošću te hvalimo Antime jer si podvizima tvojim pobedio protivnike; primivši dar isceljenja od Gospoda, preklinji Ga da spasi duše naše.

KONDAK PREPODOBNOME: Danas, blagodarno, ostrvo Kefalonija toržestvuje i sa njom Obitelj Lepadska, dozivajući svu Kikladu. Radost se javi ostrvima jer primiše veliko blago, tvoju sveosvećenu grobnicu, Antime, sažitelju pravednika.

VELIČANJE: Dostoblaženi izdanak Luksurija, pohvalu podvižnika i primer monasima, božanstvenog utemeljitelja Obitelji Lepadske, triblaženog Antima, pesmama proslavimo.