Један брат, свештеник, тврди да се на Литургији на Велику Суботу не изговара молитва «Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан...»

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

Један брат, свештеник, тврди да се на Литургији на Велику Суботу не изговара молитва «Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан...», него да се уместо ње произноси само «Нека умукне свако тело човечије...», дакле химна која се на тај дан поје уместо Херувике.

Да ли је то исправно?

Ο молитви «Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан...» смо написали пар речи одговарајући на питање под бројем 23, које се односило на смисао израза «ове Дарове» молитве ο којој је реч. Тада смо написали да ова молитва не припада почетном тексту двеју византијских Литургија, св. Василија Великог и св. Јована Златоуста, и да му је касније додата. То је опште прихваћено од стране свих који изучавају Свету Литургију. Питање њеног порекла, дакле тога да ли је она написана у Јерусалиму или у Цариграду, или у Александрији, и поред труда и теорија које су изнесене, још увек остаје нерасветљено. У прилог последњој претпоставци иде и то што она постоји у александријској Литургији Светог Григорија, не односи се на Бога Оца, него као и све молитве те Литургије на Сина и у тексту те Литургије заузима природније место, дакле њено читање је предвиђено након одлагања часних Дарова на свету Трпезу, те отуда и израз «ове Дарове» исправније одговара ономе што се врши. Он се, дакле, односи на Дарове који се већ налазе на Жртвенику, пред којим се чита молитва. У сваком случају је доказано да је ова молитва, након доста варијација, прво уведена у Литургију Светог Василија, као припремна молитва служитеља за вршење Тајне Свете Евхаристије, а у времену када је тескт те Литургије био отворенији за промене и додатке од текстова Литургије Светог Златоуста, јер је прва (Литургија Светог Василија Великог) служена чешће него друга (Литургија Светог Златоуста), те је стога и у рукописима стављана испред ове. Тако молитву «Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан...» по први пут сусрећемо у 336. Барбериновом кодексу из 8. века, који је најстарији византијски Молитвослов, и то само у Литургији Светог Василија Великог, као «Молитву коју свештеник говори молећи се за себе док се пева Херувика», дакле не и у Литургији Светог Златоуста. Касније је, у новијим рукописима, сусрећемо у обе Литургије.

Све ово је у некој, али далекој, вези са овим питањем. Дакле, пошто оно потиче са Свете Горе, где оци са највећим поштовањем и тачношћу држе древна предања те се са једне стране у њиховој литургијској пракси понекад одрже у животу најстарији литургијски обичаји и пошто они са друге стране никада нису расположени да у свештеним текстовима нешто произвољно изоставе, неко би се могао запитати да ли можда и овде имамо нешто слично томе. Познато је да службе великих празника, а понајвише службе Велике Седмице и Пасхалне службе, због своје конзервативности чувају најдревније литургијске обичаје. Да ли можда и овде имамо нешто томе слично? Дакле, да ли је можда сачувана веома древна пракса? Па чак и ако је то случај само у Литургији на Велику Суботу и само од стране одређених настављача тог предања? Мени то изгледа потпуно невероватно, јер је молитва «Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан...», као што смо рекли, већ од 8. века била уведена у Литургију Светог Василија Великог, која се штавише служи на Велику Суботу.

Пре треба да сматрамо сигурним да се ради ο неспоразуму, који је произишао из погрешног тумачења одређених уредби типика или из несрећног утицаја Пређеосвећене Литургије. Као што је познато, служитељи након молитве «Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан...» три пута изговарају Херувику или песму која се уместо ње пева. У случају ο којем говоримо три пута треба да се понови Херувика Велике Суботе, «Нека умукне свако тело човечије...». Очигледно је да је са овим повезана уредба типика вероватно инсистирала на томе, сматрајући за само по себи разумљиво да ће се то догађати након молитве «Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан...».

Ако је пак изостављање молитве произишло од помисли да је молитва «Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан...» молитва Херувике («Ми који Херувиме...») те пошто се она не поје, не треба говорити ни њену молитву - сличну тему је покретало и питање под бројем 300 ο молитви Трисвете песме када се уместо Трисвето поје нека друга химна - насупрот томе битребало приметити да је ова молитва у многим новијим часописима насловљена са «Молитва Херувике (Херувимске песме)», али је њен правилнији назив онај који смо видели да је испред ње стављен у Барбериновом кодексу и другим древним рукописима.

извор фотографије