Клара Шуман- Google у њену част!

[Guest - . . .-]

Клара Вик Шуман (нем. Clara Wieck Schumann; Лајпциг, 13. септембар 1819 — Франкфурт на Мајни, 20. мај 1896) била је немачка пијанисткиња, композиторка и учитељица.

Студирала је музику на очев захтев и са 8 година је започела своју прву турнеју као пијаниста. Свирала је дела Моцарта, Баха, Бетовена, Менделсона, Шопена итд. Године 1840. удала се заРоберта Шумана. Од тада је мање наступала, али је после мужевљеве смрти, 1856. године, поново одржавала концерте по Немачкој и Енглеској.

Њен лик се налазио на новчаници од 100 немачких марака.

[Guest - . . .-]

Novčanica od sto maraka: Ko je Klara Šuman?

Ne slažem se sa tezom da je Klara bila na stvaranje Roberta Šumana ljubomorna. Biografi tvrde da je upravo bilo obrnuto, da je Šuman teško podnosio Klarine uspehe. Šumanove kompozicije nisu bile prihvaćene onako kako je očekivao, dok Klara, kao pijanistkinja, niže uspeh za uspehom

Kao "vunderkind" svirala i pred Geteom: Klara Šuman

Velika ljubav Roberta Šumana, njegova žena Klara, pominje se u samo nekoliko rečenica u članku cenjenog kolege Živice Tucića „Misterija Šumana“ (17.7.2010). Po mom mišljenju na neadekvatan način.

Ne slažem se sa tezom da je Klara bila na stvaranje Roberta Šumana ljubomorna. Biografi tvrde da je upravo bilo obrnuto, da je Šuman teško podnosio Klarine uspehe. Šumanove kompozicije nisu bile prihvaćene onako kako je očekivao, dok Klara, kao pijanistkinja, niže uspeh za uspehom.

Kontroverzni su podaci u opširnim Šumanovim biografijama o tome da li je Klara Šuman odgovorna za njegov odlazak u psihijatrijsku bolnicu. Po jednoj biografiji, sam Šuman je otišao u bolnicu kako „svojoj najdražoj u svojoj bolesti ne bi naudio“. I drugi biografi tvrde da je Šuman sam tražio da bude u bolnici. Ja lično nisam našla potvrdu da je Klara svog muža „poslala“ u bolnicu, kako se tvrdi u tekstu Tucića. Činjenica da ga je Klara u bolnici posetila tek dva dana pred smrt, u tekstu se tumači da je Šuman „od porodice bio odbačen“. Biografi smatraju da je Klara to radila po savetu njegovih lekara,a ne po sopstvenoj volji.

Bilo kako bilo, kada se piše o Robertu Šumanu, neobilazno je u tom kontekstu svratiti pažnju i na Klaru Šuman, takođe veliku umetnicu.

Koliko se Klara Šuman u Nemačkoj ceni pokazuje i čast koja joj je dodeljena: nije uzalud lik Klare Šuman krasio jednu od nemačkih novčanica.

Poslednja novčanica od sto maraka, pojam bogatstva u Srbiji tokom tamnih devedesetih godina prošlog veka, izdata je 1989. godine, a krasio ju je portret jedne neobične žene: Klare Šuman, nemačke pijanistkinje, kompozitorke, žene kolege Roberta Šumana i majke osmoro dece. Sa novčanice nas posmatra jedan apartni lik, sanjarskih očiju, a cela kompozicija je u nebeskoplavoj boji. Na drugoj strani novčanice je klavir na kome su Šumanovi komponovali i svirali. U seriji nemačkih novčanica iz 1989. godine, prvi put se objavljuju portreti čuvenih Nemica koji su tokom prošlosti igrali važnu ulogu u kulturi tog prostora. Klara Šuman je definitivno jedna od njih.

Devetnaesti vek je vreme vladavine takozvanog trostrukog slova K, kome žena mora da se pokori. Pojam „KINDER, KÜCHE, KIRCHE“ znači samo jedno: žena mora da se povinuje „DECI, KUHINJI, CRKVI“. Hitler je ovu stilsku figuru utoliko izmenio, što je izbacio pojam Crkve, dok su Deca i Kuhinja ostali kao imperativ ženskog življenja. Oko ovog termina se tek šezdesetih godina, u doba začetka novog feminizma, u Nemačkoj lome koplja i ovaj termin negira.

Klara Jozefina Vik, rođena 1819. godine u Lajpcigu, očigledno je rođena u pogrešnom veku. Pa ipak, uspela je da nađe svoje mesto u istoriji nemačke muzike i pored dominacije muškog roda na ovom polju tog doba.

Klarin život prate dva moćna muškarca, koji su definisali njen život. Pojam „ÜBERVATER“ (nadmoćni otac) ne odnosi se samo na njenog oca Fridriha Vika, već i na njenog muža Roberta Šumana. Kako bi je lakše kontrolisali, oboje vode dnevnik Klarinog života. To su podaci nadzora. Tako je već Klarino detinjstvo pod kontrolom strogog oca, učitelja, koji radi na samo jednoj stvari: Klara mora da postane čudo od deteta, klavirski genije. On to i postiže metodama, neprimerenim detetu. Klara daje koncerte, svira pred poznatima, upoznaje Getea, Paganinija, Franca Lista, „vunderkind“ je ispunio očeva očekivanja. Već kao tinejdžerka počinje i sama da komponuje. Polonezu Op.1 piše sa samo devet godina.

Roberta Šumana upoznaje sa 16 godina – Robert je đak njenog oca. I pored očevog izrazitog protivljenja, Šuman pokreće i dobija sudski proces u kome mu se dozvoljava brak sa Klarom. Klara tada ima 21 godinu, Robert je devet godina stariji.

Ljubav Klare i Roberta Šumana je fascinantna. Tako 20.000 sačuvanih pisama, celokupna korespondencija supružnika, ali i njihovih prijatelja govori o raznim fazama njihovog zajedničkog života. Život ovo dvoje umetnika je inspirisao pisce, režisere. Nebrojene knjige govore o njihovom životu, a u filmovima o njihovoj romansi Klaru su glumile i Ketrin Hepbern i Nastasja Kinski. Poslednji u nizu je 2008. godine snimila Helma Sanders-Brams.

Hroničari smatraju da je Klarina popularnost smetala Šumanu. Klara sa 18 godina dobija zvučno ime „kamernog virtuoza“ u Beču, a sa 25 godina, posle briljantnog koncerta u St. Peterburgu, biva primana i od carske porodice.

Porodična idila Šumanovih se polako urušava.

Pretpostavlja se da je Šuman bio ljubomoran. Dok je on „samo“ kompozitor, njegova žena je zvezda koncertnih sala širom Evrope. Neverovatno je kako je Klara imala vremena da i pored porođaja (rodila je osmoro dece) vežba, daje koncerte, komponuje, pomaže mužu prilikom komponovanja njegovih dela. Sam Šuman se bori sa svojom depresivnošću (tvrdnja da je bolovao od sifilisa je pobijena) i kobnog dana, na vrhuncu ludila Rajnskog karnevala, pokušava neuspelo samoubistvo u Rajni. To je 1854.godina, Klara i Robert su proveli 14 godina zajedničkog života. Robert Šuman će umreti posle dve godine u psihijatrijskoj bolnici, u koju je posle samoubistva doveden.

U vreme Robertove smrti Klara je u punoj snazi, ima 35 godina. Živeće još 40 godina kao vrhunska pijanistkinja tog doba. Po njenoj želji sahranjena je na Starom groblju u Bonu, pored svog muža Roberta Šumana.

Danas, kada nemački naučnici i publicisti o njoj govore, prvo kažu da je bila kompozitorka i pijanistkinja – a tek onda – žena Roberta Šumana. Njena lična priča je priča jedne od retkih žena 19. veka koja je uspela da ostvari zavidnu, internacionalnu karijeru. Iako joj vreme u kome je živela nije bilo naklonjeno.

Danja Antonović

[w.a.mozart]

sad će još i da snime film -Šumanova sestra

[Милан Ракић]

Оче, па Ви не "пратите" сопствени форум...

Још јутрос нотирано...

https://www.pouke.org/forum/topic/21238-%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D1%83%D0%B3%D0%BB%D1%83/#entry708799

[Guest - . . .-]

Ето, нисам обратио пажњу, нисам био ту цео дан Свака част брате

[Милан Ракић]

Богу хвала оче.

[Драшко]

Каква прича

Тако ми је жао Роберта, ја јако волим његове композиције, читао сам и књигу о њему, они су се јако волели, не верујем да је он био љубоморан, него просто човек потпуно занесен љубављу, музиком и литературом.....није он био композитор калибра Шопена али његова мизика је просто дивна, наивна, занесена, искрена

послушајте ову његову соло песму, и ако сте као ја, припремите пакетић папирних марамица