Деда Мраз и Божић "бата"

[marija]

Покушаћемо да у неколико редова објаснимо лудило те ноћи (барем међу нама, Србима).

Свуда у хришћанском свету, и код православних и код римокатолика, прво долази Божић, па Нова година. Само код нас се честита овако: „Срећни Новогодишњи и божићни празници!“ И кад прође римокатоличка нова година, а после православног Божића, Срби славе „српску нову годину“, што је по свему судећи, јединствени пример у свету, две нове године и обе славља! Могло би се ускоро десити да се прославља и кинеска нова година, вероватно би и за њу било заинтересованих.

- Кићење јелке на западу обавља се за римокатолички Божић, а не за Нову годину; кићење јелке за нову годину по грађанском календару код нас нема никаквог смисла. Док јелово дрво код римокатолика симболизује Богомладенца Христа (као бадњак код нас), јелка за нову годину у Србији не значи баш ништа;

- Да би се за ту једну, најлуђу ноћ окитила јелка, у Србији у којој се голети шире, немилосрдно се сече на хиљаде младих стабала која се потом бацају у ђубре; бадње дрво за српски Божић је само грана или гранчица храста који остаје на свом месту, да расте у висину и ширину;

- Када се слави најлуђа ноћ, православни Срби улазе у последњу седмицу пред Божић, у којој је пост најстрожији, јер се и тело и душа спремају да дочекају Христа. Док Србија крка печење и опија се, православни посте, држећи се завета Светога Саве, што су радили и наши стари, све док у ову напаћену земљу нису дошли Титови „ослободиоци“ који су донели нове законе и нове празнике.

[marija]

ДЕДА МРАЗ И БОЖИЋ БАТА

Ових дана у оквиру прослављања грађанске Нове године, деци су дељени (у фирмама и другде) новогодишњи пакетићи. Пакетиће је као и увек, делио Деда Мраз. Потписник ових редова се сећа свог детињства, и нестрпљивог хитања у Дом културе, где је била општа подела пакетића, уз претходно приказивање неког цртаног филма и наравно, фотографисање са неизбежним Деда Мразом, пошто се фотографије углавном чувају, највећи број наших грађана и сународника има слику са овом личношћу. Нико се и не пита како се она појавила међу нама.

Давање поклона деци и на европском Истоку и на Западу одувек је било повезано са хришћанском традицијом. Господ Исус Христос је говорио: „Пустите децу да долазе к Мени и не браните им, јер је таквих Царство Божије“ . Деца су, због своје једне поверљивости, непрестаног живљења у радосној садашњости , лаког праштања увреда постала узор одраслима. Црква је увек наглашавала да се срцем и духом треба преобразити у дете да би се ушло у царство Небеско. Хришћанско васпитање младих и на Западу и на Истоку подразумевало је да ће деца бити награћена за своју доброту од Вишње Стварности. И тако је, на Западу, уочи Божића настао обичај да се деци под јелку остављају поклони које, док деца спавају, доноси велики светац Николај Чудотворац, један од најомиљенијих ликова светског хришћанства. Николај србски Свети Никола на Западу је представљен у црвеној кардиналској одећи (пошто је био владика).

[marija]

Деца се изјутра буде, и под божићним дрветом налазе дарове. Код Срба су деца дарове добијала за предбожићне недељне празнике Материце и Оце, претходно, она су имала своју недељу Детињце. И мајке и очеви су се деци „одредили“ као и деца њима, неким, макар најскромнијим знаком љубави. Родитељи су канапчићем везивали децу, као и деца њих, показујући тиме да су везани нераскидивошћу која потиче одозго, од заједничког Оца Небеског, који је и дао заповест: „Поштуј оца својега и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи“.

Па добро, откуд новогодишњи поклони и Деда Мраз?

На Западу се Деда Мраз појавио као секуларна (грађанска) варијанта Светог Николаја у оној мери у којој је Запад заборављао своје хришћанско предање, и у којој су мултинационалне компаније типа „Кока коле“, саздавале комерцијалне митове, за бољу прођу сопствене робе. На Истоку је Деда Мраз уведен у Совјетском Савезу опет као замена за Светог Николаја и божићне дарове деци. Одатле је стигао и међу Србе.

[marija]

БОЖИЋ БАТА

Други загонетни лик коме се треба обратити је извесни Божић Бата. Откако су Срби стали да се враћају православљу (макар и традиционалистички), почело је и усрдније слављење Божића, уз уношење сламе и бадњака. Поред божићне трпезе, требало је обновити и обичаје спремање чеснице и улазак у кућу млађег мушког чељадета, тзв. положајника у ревности да се што пре обнови оно што је заборављено, неко се сетио и дотичног Божић Бате: мушког детета у србском народном оделу, које се појављује на ТВ-у и у сликовницама о божићу... Али откуд божићни бата?

Сви који су окретали свети хлеб овог дана, чесницу, знају да се том приликом пева песма: („Божић, Божић бата, носи киту злата, да позлати врата и обоја побоја, и сву кућу до крова“). Овде „бата“ није именица, него презент глагола „батати“, што значи „ступати, корачати“. То јест, Божић корача, долази да би нам донео радост и златом те радости позлатио сву кућу „до крова“ и сва срца до врха напунио милошћу. „Слава Богу на висини, и на земљи мир, међу људима добра воља“ Кличе Црква у Божићне дане. Нема, дакле, никаквог бате; али зато и бате и секе, и очеви и мајке, и деде и бабе дочекују Богића, бога који је постао наш брат и позвао нас Свом Небеском Оцу. Пошто су знали ту тајну, међу србима је све, вековима, било „свето честито, и миломе Богу приступачно“.