Византијски зографи и барокни молери

[Guest Настасија]

Пећки зограф и књижевник

Лонгин

Пећки монах, зограф Лонгин један је од најзначајнијих српских средњовековних сликара. Његова чувена палета пробраних богатих тонова светлих, живих боја којима надахнуто слика прозрачне, издужене ликове светитеља, сврстава га међу највеће сликаре српског иконописа турског периода.

Из тридесетогодишњег стварања(1563-1597) сачувано је више икона у Пећи, Дечанима, Великој Хочи, Ломници, селу Цикоте у Босни Никољцу код Бијелог Поља. Међу иконама налазе се два делимично очувана иконостаса-пивски из 1573-1574.г., за чије иконе се сматра да су припадале милешевском иконостасу, и скоро у целини сачуван ломнички иконостас из 1578. Заједно са пећким сликаром Андрејом, вероватно је био предводник сликара који су живописали припрату Пећке Патријаршије 1565.г. Лонгин се у свом раду ослањао на традицију византијског сликарства 14. века. У каснијем стваралачком раду нешто више се ослањао на концепције руског иконописа.

Из разноразних извора са нета

Зограф Лонгин

( око 1595)

ЖИВОПИСАТИ ЛИКОВЕ СВЕТИХ

Радујте се, Стефане (провомучениче) и Николаје,

Јер божанственим промислом и вашим помагањем

живописати ликове светих

колико (ми је) у моћи изучих.

Радујте се, блага и света вас двојице,

велика моја заступника,

јер свештене ваше ликове

много пута руком својом,

а чудима вашим, исписах ( насликах).

[Guest Настасија]

Византијски зографи и барокни молери

Првобитни сликари ( почетак XVII века ) који су осликавали иконостасе били су названи зографима и имали су сасвим скромне могућности ослањајући се углавном на византијске традиције. Вероватно најпознатији зограф јесте Станоје Поповић коме се приписује рад за манастирске и парохијске цркве у Кувеждину, Шишатовцу, Врднику, Привиној Глави, итд.).

Њих наслеђују много порфилисанији и квалитетнији сликари ( тзв. молери ), али они раде под великим утицајем барока. Међутим, они у свом раду не преузимају барок без додатних захвата тако да својим радом стварају неку посебну врсту српског барока који као да је произашао из руско - украјинског црквеног барока. То се посебно огледа у третирању ликова који су реа - листички, прилично индивидуални, имају портретски карактер, а све са неким акцентом хуманог. Одећа светаца се приказује како пада у живим наборима, богато је украшена стилизованим орнаментима, а бојама се веома вешто даје израз верског одушевљења. Свакако најпознатији мајстори тога правца су били Стефан Тенецки, Димитрије Бачевић, Васа Остојић ( радио у манастиру Раковац ), итд.

Иза њих долазе ( друга половина XVIII века ) сликари који се школују у Европи и који све ређе сликају на дрвету посним бојама, а све више уљем на платну. Свакако најпознатији је Теодор Крачун и Јаков Орефлин. Школовали су се у Бечу, а у њиховим радовима се мешају барок, рококо, а на крају и класицистички моменти. Ова двојица су извршили велики утицај на касније сликаре међу којима су нарочито битни Григорије Давидовић Опшић, Јефрем Исајловић, Григорије Јездимировић, Кузман Коларић ( осликао манастир Привину Главу ). Григорије Николић ( аутор иконостаса у Шиду ) и Стефан Гавриловић.

Најслабије очувана уметност у манастирима је фреско сликарство. Сачувано је у само неколико манастира и сасвим је различите вредности. Најстарије фреске су оне у Великој Ремети, Крушедолу и Хопову.

Готово редовно се неоправдано истискује уметност опреме црквених рукописних књига минија -турама, која је била нарочито развијена током XVI и XVII века. Истоветна је ситуација и са граверским радовима где се нарочито истицао Христофор Жефаровић ( 1741. године издао чувену Стематографију ) и Захарија Стефановић Орфелин ( 1726 - 1785).

Чланак са : Српско Наслеђе

Историјске Свеске

Број 8 Август 1998

[Guest Настасија]

Поетика и реторика српске уметности 18 века ( одломак)

Ослоњени и стално упућени на Карловачку митрополију, Срби су на почетку 18. века потребу за сликом решавали ослањајући се на путујуће сликаре зографе, који су у оквиру традиције познавали средњевековну икону и њену иконографију. Већина сликара били су монаси и свештеници ( Грегорије Стојановић, Станоје Поповић, Шербан и Недељко Поповић, Григорије Мишковић и други. Ови сликари су неговали старију традицију, али се зографска икона разликује од старијег иконописа, не само ликовним особеностима које имају лаицизиран ликовни језик, већ и у основној намени упућеној најширем слоју друштва. Као културни предмети зографксе иконе добијају обележја симбола националног идентитета. Кроз то обележје она добија и јасну профану функцију. По својој намени зографско сликарство припада најширим слојевима српског народа, а у суштини, као средњевековна икона, заправо означава почетак осветовљења ликовног искуства.

Постепено се напушта образац ''првообраза'' и прихвата идеал ''истинитости'' - ''живоподобие''. У ликовном погледу, слика све више говори језиком уметности, више није примарно шта приказује, већ како приказује, напушта верски идентитет религиозног сликарства и религиозну слику тумачи у оквирима историјског сликарства.

Уметничка продукција путујућих сликара зографа нагло је прекинута циркуларним писмом, истовремено и наредбом, коју је свим црквеним општинама упутио патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента 1743. године. Писмом је забранио даљи рад зографима, ''неискусним богомазима'' како их је назвао. Оне сликаре који имају воље за образовањем и даљим школовањем упутио је у Сремске Карловце код сликара Јова Васиљевића, кога је позвао из Русије. Руско- српске политичке везе у то време биле су значајне, а духовни и културни утицај једноверне Русије и утицајне Академије кијевопечерске лавре, биће пресудан за даљи развој српске уметности.

Деловање сликара Јова Васиљевића и Василија Романовића у овој средини, као српских сликара васпитаних на духовној Академији кијевопочерске лавре, Димитрија Бачевића, Стефана Тенецког, Јована Поповића и других, оставиће изузетна дела на иконостасима и учврстити оријентацију ка европеизацији уметности. Измењен сензибилитет уметности пружио је услове сликарима наредне генерације, мајсторима ''прелазног периода'' за другачији однос према икони и њеној религиозној намени. У ликовном погледу уметничка баштина овога раздобља показују традиционални образац који опстојава у уверљивости теолошке намене иконе, али је предложак, орнаментисање, графизам, колористичко приказивање, показао ону живост која ће оставити баштину особене пикторалне поетике и специфичног ликовног израза. Сликарство овога периода показује ретроспективност према паравославном наслеђу, али у измењеним друштевеним, економским и клултуролошком оквирима, доноси уметничку продукцију која се миже означити као особен модел барокне уметности православног света. У националним оквирима одразиће се на све области живота а у уметности усаглашавање а потом и прихватање барокних идеја о ''величајности'' и ''торжествености'' уметничког стваралаштва, подједнако прихваћеног и у религиозној и у профаној уметности.

Бранка Кулић

[Баба]

Једно питање бих имао .

На пример у средњем веку су фрескописци сликали одежде, оружје, есцајг, астале и друго , не онако како је то изгледало на пример у време пророка Илије или за време апостола, или у првим вековима Хришћанске Цркве , већ онако како је то све изгледало у њихово време.

Даклем савременицима тих фрскописаца је било савршено јасно шта која одежда код неког војника има да значи, ко је војвода а ко краљ и сл. Затим копља и мачеви су по угледу на средњевековне а не на римско оружје, такође седење за асталом у време римљана небива , већ они леже за софром.

Данас ми када гледамо те фреске нама је то некако све исто, сви носеду неке аљине, оружја су им слична , и тако то.

Зашто данашњи фрескописци по угледу на средњевековне не освремењују изглед светих.

Друго је то када сликају неки савремени догађај, али мислим зашто не сликају на пример св.Георгија са калашњиковим?

Мислим ко ту греши, они претходни фрескописци или ови садашњи?

Јер они претходни нису верно приказали време , а ови данашњи копирају претходне , или бар што не промену матрицу па сликају римског војника онако како је он заиста изгледао?

Или тајну вечеру онако како се заиста десила.

Што се данас не наслика тајна вечера , са савременим мотивима?

[Guest Настасија]

Данас ми када гледамо те фреске нама је то некако све исто, сви носеду неке аљине, оружја су им слична , и тако то.

Зашто данашњи фрескописци по угледу на средњевековне не освремењују изглед светих.

Друго је то када сликају неки савремени догађај, али мислим зашто не сликају на пример св.Георгија са калашњиковим?

Не знам шта да ти кажем. Jа не одобравам новине као развој jeдне уметности код фрескописања и иконописања, зна се, Византијски стил је израз учења Православне цркве. У реду су новине у техници израде, али не бих могла да разумем да се калашњиков премаже позлатом у св. Георгија?!

Не мислим да су сви носеду исте хаљине и оружје, они што добро знају како је изгледао римски војник они заиста тако и сликају, они што само копирају њих не занима шта је ко носио:

"Оде Милош низ поље широко.

Када дође ђе стоје дјевојке,

збаци с главе бугарску шубару,

скиде с леђа бугар-кабаницу,

засија се скерлет и кадифа,

засјаше се токе на прсима

и злаћане ковче на ногама

сину Милош у пољу зелену

као јарко иза горе сунце -

пак је простре по зеленој трави,

просу по њој бурме и прстење,

ситан бисер и драго камење.

Тад извади мача зеленога..."

МИлош Обилић,

фреска у Хиландару

[Guest Настасија]

Oвде ти је јасна ситуација да се Милош камуфлиро, а онда кад скиде кабаницу јасно је да је то Витез.

[Guest Настасија]

Свети Георгије убија аждаху

око 1500.г. Критска школа, Хеленски институт - Венеција

[Guest Настасија]

Sveti Đorđe ubija aždahu

Ćirilično rukopisno pismo u formi kančelareskog brzopisa tj. svetovnog pisma koje je bilo u upotrebi od 11. do 15. veka

Једно од значајних дела Петра Молера јесте икона Св. Ђорђе убија аждају која је настала око 1795. године и налази се у цркви у Пецкој. Позната сцена обрађена је у касно барокном маниру са препознатљивим истакнутим цртежом код овог сликара.

[Баба]

Добро , мислим да ме не разумеш.

Дакле ствари стоје овако.

У касном средњем веку када су отприлике устаљени стил и форме иконописања, сликају се људи и предмети онакви какви су били тада , не какви су били пре или какви ће тек доћи.

Него баш тада.

Зато имамо слику тајне вечере где сви седе за столом, а то у време Христа и тајне вечере није било шансе да тако буде.

Есцајг који се слика на тајној вечери је есцајг из средњег века а не са почетка Хришћанске ере.

Дакле у византији па и код нас у средњем веку се осавремењивао приказ Хришћанских догађања и Хришћана, зашто и ми данас не осавременимо тај приказ?

Да ли си сад разумела.

Није реч само о св Георгију, реч је о много чему другом , већина ратника који су иконописани код нас у средњем веку , су иконописани по угледу на наше ратнике који су највероватније позирали, и то никако није верна представа некадашњих св. ратника.

И да не набрајам.

Дакле ако је могла да се слика у средњем веку тајна вечера за столом и са људима који седе са есцајгом и другим стварима које су користили не људи из првог века него људи из можда 12 или 13 века , зашто не би и сада сликали на пример на том истом столу мобилне телефоне, лап-топ , соковник , а код Јуде искариотског на пример кредитна картица, са све чипом.

?

[Guest Настасија]

Разумела сам ја Жељко тебе него ти мене ниси.

Ако ти хоћеш да у сликању одступеш од стварности, не какви су били пре (ванвремено), него какви су били тада (времено), и не какви ће тек доћи ( будућност) , него баш тада, онда треба схватити да сликању људи и предмета се није прилазило са временске дистанце, него баш тада, у касном средњем веку, а у то време Христа и тајне вечере није било, кажеш, а слика се есцајг, онда брате не знам шта да ти кажем. хајде да речемо да су мислима отпутовали у прошлост, али да вучу кофер пун чудних ствари, у никад физички доживљено време, то је најпре врачање и магија.

Средњи век је од V до XV вијека нове ере (од 476 до 1492).

Леонардо је рођен 1452. Док је боравио у Милано ( 1494-99), бавио се природним наукама и техничким студијама, и тако је све више разумео уметност сликања као науку. Студије из анатомије, покрети, ботаника и зоологија, и геологија и метерологија... У овом је периоду настала Леонардова тајна вечера, намењена једном манастиру у Милано, а која је позадина његове популарности.

Тако је апостоле насликао без ореола, себе окренутих леђа Христу, недостаје Свети грал, један од ученика је приказан Маријом Магдаленом што ће рећи једанаест ученика и Христос. Настављамо причу испод слика ( овде прво морам ти рећи да је слика перфектно избалансирана), и да додам ''такође седење за асталом у време римљана небива , већ они леже за софром''.

Санта Марија дела Грација у Милану. Слика је преживела бомбашки напад савезника 1943

Рестаурација довршена 1990- их.

Пре више година, у гостима код наших Срба, на зиду ова слика од Леонарда. То је време када се активно бавим сликањем и све више и више се интересујем за ову врсту уметности. Али пази кад тада први пут у ову слику се загледам са радозналошћу и на први поглед пажњу ми привлачи лик жене. Деловала ми је саблазна од неистине. Питам домаћина, шта је на овој слици православно? Додајем, видиш да на слици Леонардо је насликао Јуду као да нешто хоће да сакрије од Божјег сина? Како кад је Христос већ знао да га је издао? Како је Господ могао бити насликан да не примећује? На жалост, али на жалост, многи наши Срби не знају да су следбеници Папе.Него што ти рече, у Леонардово време није било мобилних телефона. Леонардо је прије свега био левак. Верова је да сунце и месец круже око земље. Да ли је Леонардо ''Тајну Вечеру'' схватио као стварну? То ти не знам рећи. Мени ова слика говори као неки новински извештај о конфликту који нема догађај, него ето тако седу за столом перфектно избалансирани. Леонардо је рекао да је ''Свето Писмо'' творевина људи. Дакле, да не дужим даље, груписана по три лика истичу фигуру у средини слике, Јуда пружа руку преко стола.

  :drugarstvo: 0110_hahaha

[karadjordje]

Зна ли неко ђе је Јуда на овим сликама  0104_cheesy

[Guest Настасија]

??? ?? ???? ?? ?? ???? ?? ???? ???????  0104_cheesy

??? ?? ???? ???? ??????? ???? ??, ????? ???? ????? ?????, ???? ????? ????????.

????? ??????, ?????? ??????????