Jump to content

Anarcho-Christianity

Оцени ову тему


zejak1

Препоручена порука

Јеси ли читао Иљинови критику Толстојевог пацифизма?

Nisam. Evo kako wiki dopisivaci na engleskom vide tog autora:

http://en.wikipedia...._Il'in#Doctrine (opsirnija biografija: http://www.scribd.com/doc/36563664/%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%98%D1%99%D0%B8%D0%BD ).

Tu je negde i treca pozicija. Jedna od kritika Tolstojevog pacifizma je sto ne uzima u obzir psihopatsko ponasanje:

Mr. Tom Lock: "Do I agree with everything that Tolstoy wrote? No. I think he had a romantic and unrealistic notion

of peasant life. He did not account for psychopathic behavior. That is not to say that such behavior

invalidates his conclusions, but it is an omission that some will certainly use against him."

Takva kritika i u tom smislu i kritika religije uopste se moze naci ovde:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иљин је врло аргументовано и доста непристрасно критиковао Толостојев пацифизам. Он је изузетно важан мислилац у савременој Русији и доста утиче на руску политичку мисао, посебно међу елитом.

Иљин у тој критици оспорава све сегменте у којима се Толстој позива на Свето Писмо и руши тај аспект његове концепције, пошто показује да Толостој апсолутно ванконтекстуално и у многим сегментима ванразумски тумачи одређене перикопе.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иљин је врло аргументовано и доста непристрасно критиковао Толостојев пацифизам. Он је изузетно важан мислилац у савременој Русији и доста утиче на руску политичку мисао, посебно међу елитом.

Иљин у тој критици оспорава све сегменте у којима се Толстој позива на Свето Писмо и руши тај аспект његове концепције, пошто показује да Толостој апсолутно ванконтекстуално и у многим сегментима ванразумски тумачи одређене перикопе.

Ne mogu da ulazim sa Vama u diskusiju o toj kritici, jer je nisam procitao. Koliko vidim iz onoga sto sam procitao u vezi sa Iljinovim likom i delom i iz Vasih odgovora, tu se radi o ideologiji. Problem nije u nerazumevanju ideologije, vec u njenom uticaju na ljudske postupke i njenom podrzavanju ljudske ravnodusnosti prema svemu onome sto izlazi iz okvira te ideologije.

Dakle, pitanje nije da li je u celosti ideologija pogrena ili tacna (vecina ideologija nije ni pogresna ni tacna), vec zasto je kruta u svojim osnovama i slepa za sva druga misljenja ili stavove ideologija izvan nje. Ideologija hrani dihotomno misljenje i gura coveka u kristalisanu prostu licnost koja vidi svet samo crno-belo. Ideologija je daltonizam ljudske misli. Kao sto neko moze reci da Tolstoj gresi, tako neko moze da kaze da Iljin gresi, pa cak da je i njegova kritika Tolstoja pogresna. Uvek je lako kritikovati druge, ali sta s tim ? Sta je alternativa kritikovanom ? Nova ideologija ?

Mislim da treba menjati opste ustoliceno shvatanje ideologije, u smislu da je ona korisna kao baza misljenja za kreiranje mape realnosti, ali je kasnije svakako treba revidirati ako se nove cinjenice o realnosti pojave. Drzati se nje kao pijan plota je uzrok ljudske patnje kroz smrt duse. Covek postane definisan njom tako sto ga ona definise preko imaginarne slike drugog izvan nje. Ona moze cak dovesti coveka da dela i zivi vodjen mrznjom prema onome sto dovoljno duboko ne poznaje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Без обзира на то што језик структуре и уситњености дисциплина савременог доба донекле кидају комуниколошке везе, теолошки исказ мора да „хвата“ општу слику, јер неуважавањем тог принципа теологија се своди на разговор међу теолозима у ужем стручном смислу и постаје херметична и „вештачка“ творевина у садржинском. Писмо је извориште богословског исказа, тј. Писмо је норматнивно и као форма мишљења и да теологија извире из Писма и представља његову актуелизацију „сада и овде“. Теолошки исказ нужно је условљен фактором споља. Шта, међу богословима, општеприхваћена максима „напред к Оцима“ у основи значи у контексту наших савремених теолошких промишљања. Да ли повратак Оцима значи и повратак темама којима су се они бавили или начинима како су они решавали тадашње проблеме? Значи ли то повратак временâ која су реално прошла? Нпр. Свети Василије је у своје време направио фасцинантну синтезу. Јелински дух је као један од спољашњих фактора, дубински преображен. Библија је постала нова велика парадигма античког света. Василијев модел је задивујуће импозантан и истражујући његове основне сегменте планирамо да одговоримо на питања која су наведене у Уводу, а која ће чинити основу дисертације. У овим оквирима треба разумевати постављену проблематику.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Без обзира на то што језик структуре и уситњености дисциплина савременог доба донекле кидају комуниколошке везе, теолошки исказ мора да „хвата“ општу слику, јер неуважавањем тог принципа теологија се своди на разговор међу теолозима у ужем стручном смислу и постаје херметична и „вештачка“ творевина у садржинском. Писмо је извориште богословског исказа, тј. Писмо је норматнивно и као форма мишљења и да теологија извире из Писма и представља његову актуелизацију „сада и овде“. Теолошки исказ нужно је условљен фактором споља. Шта, међу богословима, општеприхваћена максима „напред к Оцима“ у основи значи у контексту наших савремених теолошких промишљања. Да ли повратак Оцима значи и повратак темама којима су се они бавили или начинима како су они решавали тадашње проблеме? Значи ли то повратак временâ која су реално прошла? Нпр. Свети Василије је у своје време направио фасцинантну синтезу. Јелински дух је као један од спољашњих фактора, дубински преображен. Библија је постала нова велика парадигма античког света. Василијев модел је задивујуће импозантан и истражујући његове основне сегменте планирамо да одговоримо на питања која су наведене у Уводу, а која ће чинити основу дисертације. У овим оквирима треба разумевати постављену проблематику.

Onda se treba zapitati zasto npr. Buda, Sokrat i Hrist nisu nista zapisali svojom rukom i zasto je Yamamoto Tsunetomo naredio svom pisaru da spali Hagakure koje mu je diktirao. Problem je u koriscenu, interpretaciji i znacenju pisanog jezika. Mislim da tu lezi razlog zasto su Ajnstajnovi snovi do sada neostvareni, citiram: "A man should look for what is, and not for what he thinks should be. All religions, arts and sciences are branches of the same tree."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Буда, Сократ и ХристОС никако, у смислу у којем си навео, се не могу ставити у равну. Зашто Христос ништа није записао сопственом руком има више него јасно значење. Он је Реч, Логос, друго лице Свете Тројице, Земља Живих, оно ради чега је све створено и све што је створено није без њега настало. А да не говоримо о другим импликацијама таквог чина...

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Ја сам по политичко-економском уверењу анархо-капиталиста, а по вероисповести (православни) хришћанин. Јесам пацифиста, али не по узору на Толстоја и Берђајева, већ по узору на ране хришћане... На овом форуму свакако има још људи који нагињу ка десној анархији, а који су хришћани, али не знам да ли се ми спадамо под ову категорију узевши у обзир да нисмо толстојевци...

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја сам по политичко-економском уверењу анархо-капиталиста, а по вероисповести (православни) хришћанин. Јесам пацифиста, али не по узору на Толстоја и Берђајева, већ по узору на ране хришћане... На овом форуму свакако има још људи који нагињу ка десној анархији, а који су хришћани, али не знам да ли се ми спадамо под ову категорију узевши у обзир да нисмо толстојевци...

Izabrao sam neke zanimljive delove teksta:

https://docs.google.com/file/d/0B5WZMlc4xl-8c3FTc1Qwc3pReWc/edit , pa vidite da li se u necemu slazete sa Oskarom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...