Злочинац Аћиф-ефендија добио спомен-плочу у Новом Пазару

[Михајло]

Злочинац Аћиф-ефендија добио спомен-плочу у Новом Пазару

05. 08. 2012 13:10 | Србел / Прес

13

Нови Пазар – У Новом Пазару је сараднику нацистичких окупатора и злочинцу из Другог светског рата, Аћиф-ефендији, подигнута спомен-плоча.

Плочу су свечано открили председник Бошњачког националног већа у техничком мандату (БНВ), Есад Џуџевић, и заменик градоначелника Новог Пазара, Ахмедин Шкријељ. Плоча се налази на месту на којем је некада била кућа Аћифа Хаџиахметовића, познатијег као Аћиф-афендија.

Откривању спомен-табле, поред чланова БНВ, присуствовали су и министар без портфеља Сулејман Угљанин, представници локалне самоуправе Новог Пазара и грађани.

„Имали смо жељу да вратимо макар део дуга Аћиф-ефендији, али и нашој историји. Обележавањем кућа знаменитих Бошњака желимо да их идентификујемо и да нас данашња деца због тога сутра помену“, рекао је Џуџевић.

Бошњачко национално веће је већ на исти начин обележило куће Ферхат-бег Драге у тутинском селу Драга, Хасан-аге Звиздића у Сјеници и Мурата Шећерагића у Пријепољу.

Ко је био Аћиф-ефендија

Аћиф-ефендија је рођен 1887. године у Новом Пазару где му се отац Емин-ага Бљута доселио из Ђаковице. Завршио је турску Војну академију у Битољу. По завршетку академије је стекао чин капетана. Као турски официр борио се против српске војске у Првом балканском рату.

Аћиф-ефендија

У Краљевини СХС и Југославији, Аћиф-ефендија је био један од иницијатора за формирање муслиманске странке Џемијет ел ислами. Ова странка је окупљала муслимане из Рашке области, Косова, Метохије и Македоније. Због антидржавног деловања овој странци је 1924. године забрањен рад.

У току Дугог светског рата, Аћиф-ефендија је био централна фигура муслиманског политичког и војничког организовања о оквиру сарадње са нацистима у новопазарском крају.

Окупаторска војска је 17. априла 1941. ушла у Нови Пазар, а на саветовању у Косовској Митровици, које је немачка команда организовала 19. априла 1941. политичка власт и управљање у Рашкој области је предата локалним колаборационистима. Кључне функције у Новом Пазару су преузели Аћиф-ефендија, Ахмет Дача и Бехрија Абдурахмановић. Све важне положаје које су раније држали Срби преузели су муслимани, а из полиције су избачени сви Срби. За команданта полиције постављен је Азем Хаџовић. У ред најугледнијих Пазараца, сарадника окупатора, поред Аћиф-ефендије улазили су следећи прваци: Ахмет Дача, срески начелник и председик општине Нови Пазар, Ејуп-ага Љајић, Хафиз Ибрахим Риђановић, шеријатски судија, Мурат-ефендија Шукић, муфтија, Џемаил-ага Бошњовић, Махмут-ефендија Елфић.

Аћиф-ефендија је мобилисао целокупно војно способно становништво и поделио му оружје и муницију и истовремено послао делегације да се повежу са балистима и муслиманима са Пештера. По добијеном позиву, 3.200 балиста под вођством Шабана Полуже је преко планине Рогозне стигло у Нови Пазар. Са пештера стигло је око 2.000 наоружаних муслимана, које је предводио Мула-Јакуб из Бишева.

Са овом војном силом, Нови Пазар је под командом Аћиф-ефендије био центар терора над српским становништвом читаве Рашке облсати,

Као одговор на терор, и четници и партизани су организовали неколико напада на сараднике окупатора из Новог Пазара. Четници су у од 2. октобра до 7. децембра 1941. организовали три напада на Нови Пазар. Током 1942. Нови Пазар су нападали и партизани.

Муслимани и Албанци су се борили у две дивизије које су улазиле у састав СС-трупа: прва је била „Ханџар дивизија“ и чинили су је муслимани из Босне и Херцеговине, а друга је била „Скендер-бег дивизија“ и била је састављена од Албанаца и муслимана из Рашке обасти. У граду Рашка, окупационе власти су крајем 1943. створиле тзв. Шуц-полицију која је бројала 120 људи, а командант је био Бико Дрешевић. Током 1943. неколико стотина муслимана из Рашке области је послато на вону обуку у Немачку, како би чинили окосницу ојачане Скендер-бег дивизије.

Тек крајем 1944. године, када су немачке трупе почеле да се повлаче, партизанске дивизије су успеле да поразе Аћифове снаге у свим већим градовима Рашке области: Новом Пазару, Сјеници, Тутину, Пријепољу, Бијелом Пољу, Прибоју. Коначно, Нови Пазар је ослобођен од окупатора и његових помагача 28. новембра 1944. Главнина окупаторских и Аћифових снага се повукла према Сјеници, а одатле се највећи број припадника Скендер-бег дивизије упутио према Косову и Метохији и Албанији.

У потери за преосталим деловима Аћифових банди, партизани су ухватили Аћиф-ефендију, који је 1945. године и стрељан.