Muramasa - ZRULOG

[Guest]

Znamo da vernici nikada neće dokazati postojanje Boga, jer je samim načinom definisanja (izvan ljudskog poimanja) onemogućeno takvo dokazivanje. Čak ni kada pitamo vernika zašto on veruje i koji su njegovi razlozi da misli da Bog postoji, ne dobijemo odgovor, nego kategoričnu tvrdnju "Bog postoji" ili napad besa.

[Александар Милојков]

Znamo da vernici nikada neće dokazati postojanje Boga, jer je samim načinom definisanja (izvan ljudskog poimanja) onemogućeno takvo dokazivanje. Čak ni kada pitamo vernika zašto on veruje i koji su njegovi razlozi da misli da Bog postoji, ne dobijemo odgovor, nego kategoričnu tvrdnju "Bog postoji" ili napad besa.

Прочитај текст...

[Guest]

Postoji također još jedna kategorija istina koja nije eksperimentalno provjerljiva, a to su istine koje spoznajemo jedino na temelju vjerodostojnog svjedočanstva drugih ljudi – takve su npr. povijesne istine. Na ovakav način, dade se pokazati, vjerodostojno ljudsko svjedočanstvo evanđelista svjedoči i o postojanju i nauku Isusa Krista i njegovoj objavi.

Na osnovu čega mi znamo da su ovo istine?

Čak iako izuzmemo mogućnost namernog laganja, postoji još mnogo načina na koji čovek može nesvesno sebe i druge da obmane.

Ne treba uzimati autoritet za istinu nego istinu za autoritet. Evo, na primer, neko je ocu Joilu dao "Zabranjenu istoriju Srba" od Deretića i on koji jeste autoritet i koji bi pre 1000 godina bio mnogo veći autoritet nego što je danas, prenosi Deretićeve maštarije kao nesumnjivu istinu.

Zato kažem da su ljudi vrlo nepouzdani da se na osnovu njihovog svedočenja nešto proglasi za nesumnjivu istinu.

Iako još (u trenutku kucanja posta) nisam dobio odgovor na pitanje "Šta ljude utvrđuje u veri?", reći ću šta mene utvrđuje u neverovanju:

Randyjeva nagrada još uvek nije osvojena. Kadgod poželim da verujem da je moguće nešto izvesti van okvira prirodnih zakona, setim se da još niko nije osvojio milion dolara demonstrirajući pred stručnom komisijom neku natprirodnu pojavu.

Tako malo je potrebno da se razbije materijalizam, a to još nije urađeno.

[Guest]

Прочитај текст...

Kucao sam post pre nego što ste postavili tekst. Pročitao sam.

[Александар Милојков]

Na osnovu čega mi znamo da su ovo istine?

Čak iako izuzmemo mogućnost namernog laganja, postoji još mnogo načina na koji čovek može nesvesno sebe i druge da obmane.

Ne treba uzimati autoritet za istinu nego istinu za autoritet. Evo, na primer, neko je ocu Joilu dao "Zabranjenu istoriju Srba" od Deretića i on koji jeste autoritet i koji bi pre 1000 godina bio mnogo veći autoritet nego što je danas, prenosi Deretićeve maštarije kao nesumnjivu istinu.

Zato kažem da su ljudi vrlo nepouzdani da se na osnovu njihovog svedočenja nešto proglasi za nesumnjivu istinu.

Iako još (u trenutku kucanja posta) nisam dobio odgovor na pitanje "Šta ljude utvrđuje u veri?", reći ću šta mene utvrđuje u neverovanju:

Randyjeva nagrada još uvek nije osvojena. Kadgod poželim da verujem da je moguće nešto izvesti van okvira prirodnih zakona, setim se da još niko nije osvojio milion dolara demonstrirajući pred stručnom komisijom neku natprirodnu pojavu.

Tako malo je potrebno da se razbije materijalizam, a to još nije urađeno.

Читао си текст а опет упадаш у заблуду коју текст директно критикује: сводиш доказивање искључиво на експериментално (природнонаучно) доказивање. Плитко.

[Guest]

Znam, Bog je ličnost. Njegova sila će delovati uvek, osim u trenutku eksperimenta. To mogu da razumem, ali zašto mora da se testira Božija sila?

Zašto neki vračar ne dođe i ne počne da lebdi i ne osvoji nagradu?

Potrebno je samo jedno čudo ili bilo kakav paranormalni fenomen da prođe eksperimentalno dokazivanje da bi se srušio materijalizam. Posle toga, otpor prema čudima koja nisu eksperimentalno dokazana bio bi mnogo manji, jer bismo znali da su moguća.

Читао си текст а опет упадаш у заблуду коју текст директно критикује: сводиш доказивање искључиво на експериментално (природнонаучно) доказивање. Плитко.

Možda zato što nisam zadovoljan pouzdanošću rešenja koje je autor teksta ponudio za prevazilaženje zablude.

[DYNABLASTER]

zato sto se cuda prozimaju sa materijom u nama nedokazivoj formi, cudo se potvrdjuje kroz materiju, ali nije ujedno i sastavni deo materije(iako jeste ali to je druga tema), a mi imamo instrumente za merenje koji funkcionisu samo na materijalnom planu

recimo ljubav je cudo, ali se ne da izmeriti niti odrediti kakvoca, mozes samo da izmeris neke manifestacije te nemerljive sile u materiji

[Александар Милојков]

Znam, Bog je ličnost. Njegova sila će delovati uvek, osim u trenutku eksperimenta. To mogu da razumem, ali zašto mora da se testira Božija sila?

Zašto neki vračar ne dođe i ne počne da lebdi i ne osvoji nagradu?

Potrebno je samo jedno čudo ili bilo kakav paranormalni fenomen da prođe eksperimentalno dokazivanje da bi se srušio materijalizam. Posle toga, otpor prema čudima koja nisu eksperimentalno dokazana bio bi mnogo manji, jer bismo znali da su moguća.

Јооој, ја покушао да дискутујем озбиљне ствари а ти ме смараш са врачарама. За овакве расправе потребно је елементарно познавање философије (али и умеће философског приступа проблему). Нажалост, још нисам видео такву (философску) расправу међу атеистима (твој идол отворено признаје да се никада није бавио философијом). Зато нема смисла са вама дискутовати овакве теме. Ваш догматски редукционизам (свођење свега на експеримент) то не дозвољава. Немој да се вређаш али за овакве ствари потребна је не већа памет (нисте ви глупи људи), већ виша, слободнија свест.

[Guest]

Nije bila poenta u vračarima, nego u bilo kome ko bi razbio barijeru materijalizma.

[Александар Милојков]

Питање Божијег постојања није природнонаучно већ философско питање. Имај то на уму кадгод покрећеш оваква питања. Дакле, ако проблему приступиш експерименталном, природнонаучном методом - у старту си неозбиљан и ту је крај сваке дискусије. Ако тврдиш (као твој идол) да је философија нешто неважно, безвезе и сл., онда си опет неозбиљан и ту је опет крај свакој словесној дискусији. Ако, пак, тврдиш да је природнонаучни метод једини метод којим се долази до СВИХ истина (што би требао да докажеш), онда је то твој догматски став који ја (и многи други људи) не прихватам (просто јер није истинит, што ти је и текст делом показао).

Закључак: или оваквим темама приступај легитимном методом (философски) или престани да будеш неозбиљан, да не кажем смешан. Јер, НИКО ОЗБИЉАН не приступа доказивању Бога експериментом и природнонаучном методологијом. Ако има таквих, онда ОК, расправљај са њима и покажи им да су будале. Озбиљне људе, пак, поштеди једног те истог наклапања и смарања.

[Guest]

Koji je onda bezbedan način da se izađe iz redukcionizma bez mogućnosti da se upadne u zabludu?

Na osnovu čega ja mogu da znam da je neka vera istina, a da druga nije?

Da li postoji neki metod koji je izvodljiviji od eksperimenta (naravno, uz gubitke pouzdanosti), ali da je mnogo pouzdaniji od ljudske reči?

Ja nisam neko ko bi ljudsku reč prihvatio kao nesumnjivu istinu.

[DYNABLASTER]

"Po delima njihovim poznaces ih", i drvo se po plodovima prepoznaje

[Александар Милојков]

Koji je onda bezbedan način da se izađe iz redukcionizma bez mogućnosti da se upadne u zabludu?

Na osnovu čega ja mogu da znam da je neka vera istina, a da druga nije?

Da li postoji neki metod koji je izvodljiviji od eksperimenta (naravno, uz gubitke pouzdanosti), ali da je mnogo pouzdaniji od ljudske reči?

Ja nisam neko ko bi ljudsku reč prihvatio kao nesumnjivu istinu.

Заблуда је увек могућа, чак и у, како кажеш, редукционизму (мало ли је пута и сам природна наука промашивала?). На питања која си поставио не добија се лак, брз, инстант одговор. За почетак почни да читаш неку квалитетну историју философије. Одговори на оваква питања, трагање за њима, потребује заиста једну вишу свест од оне коју налазиш међу тренутним истомишљеницима.

[Александар Милојков]

Замисли да сам ја, у основној или средњој школи, рекао да атом није "последња реалност", да постоји нешто мање од њега? Или да сам рекао да Плутон није планета? Кечина из физике и из географије. Данас, пак, кечину добија онај ко тврди да је атом најситнија стварност или да је Плутон планета. Дакле, били смо у заблуди и поред експеримената. Ако смо не тако давно били у заблуди, ко нам гарантује да поново (у науци) нисмо? Нуака је пре вредно путовање КА истини него што је поседовање истине. Пре одстрањивање заблуда него имање чисте, потпуне истине.

[DYNABLASTER]

sto se tice subatomskih cestica tj mikrokosmosa, materijalni svet cak i da je konacan, opet je beskonacan jer posle konacnosti se stapa sa nadmaterijalnom beskonacnoscu, a cesto se desavaju i prozimanja na bilo kom redu velicine