Muramasa - ZRULOG

[Guest]

Evo kako se zilotski bacaju anateme. Baš me čudi kako to da je kanonska SPC zaboravila na anatemu.

[Zayron]

Kad ćemo na Ihtus zajedno, jeretik i neznaboh,

baš će nam se obradovat tamo, kakav par, hahahaha!

Slučajno naletio na ovu pozadinu, Atheist Quotes II by Unikraken,

1600x900. evo ti je da imaš stavit na PC!

http://i50.tinypic.com/jh5zrk.png

[Guest]

Evo da vidim kako pagani reaguju na moje trolovanje.

Možda i bude nečeg interesantnog. http://www.paganforum.com/showthread.php?4319-How-to-enchant-a-weapon

[w.a.mozart]

http://forum.badnjak.com/

ovaj je bolji... i kvalitetniji čini mi se

član sam

[Guest]

Jesu li normalni ili fanatici?

Ono što sam pitao pagane, voleo bih da radi.

[w.a.mozart]

kolko sam video-a nisam mnogo aktivan-skroz su ok...barem glasvni admin... bilo je skoro nešto na netu da mu je neko pretio da će da ga prebije ili šta već pa čovek (admin) poludeo, napisao sve svoje podatke i reko im nešto kao-ajde dodjite da vidim šta mi možete

[w.a.mozart]

Ono što sam pitao pagane, voleo bih da radi.

...

[Guest]

Zvuči super. Čim završim sa ispitima, registrujem se

[w.a.mozart]

Ono što sam pitao pagane, voleo bih da radi.

pre ćeš ti da napraviš onu tvoju mnogo puta pomenutu sajber mašineriju od mozga nego što će pagani sa tog foruma da ti naprave mač od adamantijuma

[Александар Милојков]

Што се тиче доказивања да Бог постоји/не постоји... Они који експлицитно тврде (а има и таквих) "Бог не постоји" имају терет доказивања. Сасвим је нешто друго рећи: одбијам да верујем, немам доказа да Бог постоји и зато не знам да ли он постоји. Међутим, има људи који са ватреним усхићењем (што би народ рекао, пред пушку би стао) тврде: не постоји Бог. Таква тврдња се доказује - зато што је тврдња.

[Guest]

Čak ni Peđa nije izneo takvu tvrdnju. Ja obično kažem da Bog verovatno ne postoji (što opet ne isključuje mogućnost postojanja).

Ako na trenutak stavimo na stranu pitanje postojanja Boga, i uzmemo nešto što je očigledna prevara, da li to znači da ne bismo smeli da kažemo da nešto ne postoji, jer bismo morali da dokazujemo svoju tvrdnju koju ne možemo dokazati?

Najpoštenije je da teret dokazivanja bude na onima koji iznose tvrdnju o postojanju.

[Александар Милојков]

Čak ni Peđa nije izneo takvu tvrdnju. Ja obično kažem da Bog verovatno ne postoji (što opet ne isključuje mogućnost postojanja).

Ako na trenutak stavimo na stranu pitanje postojanja Boga, i uzmemo nešto što je očigledna prevara, da li to znači da ne bismo smeli da kažemo da nešto ne postoji, jer bismo morali da dokazujemo svoju tvrdnju koju ne možemo dokazati?

Najpoštenije je da teret dokazivanja bude na onima koji iznose tvrdnju o postojanju.

Ако ћемо да будемо доследни, све што се тврди подложно је доказивању. Ту је крај приче. Зато сам и направио разлику између тврдње "Бог не постоји" и става "немам доказа да Бог постоји". Они који ТВРДЕ да Бог не постоји имају терет доказивања једнако као и они који тврде супротно.

[Guest]

Ako neko od nas ateista koristi tvrdnju da Bog ne postoji, to je uglavnom kada hoće da iznervira svog fanatičnog sagovornika.

[Александар Милојков]

Ako neko od nas ateista koristi tvrdnju da Bog ne postoji, to je uglavnom kada hoće da iznervira svog fanatičnog sagovornika.

То ме већ не занима. Оно што сам написао било је у циљу скидања са дневног реда те отрцане фразе "на вама је терет доказивања". Терет доказивања је на сваком ко било шта тврди, а исказ "Бог не постоји" је такође тврдња. Тако, ако већ од верника зајтеваш доказивање онда то захтевај и од атеиста (од оних који јасно износе такве тврдње, наравно).

[Александар Милојков]

Један интересантан тект за тебе, да изађеш мало из пеђанског интелектуалног редукционизма:

Promašenost ateističkih karikatura o Bogu

Tako neki uspoređuju Boga s “nevidljivim zmajem u garaži” (Carl Sagan), drugi s “nevidljivim ružičastim jednorogom”, treći opet s “nevidljivim letećim špageti čudovištem”. Premda znamo da su sva ova besmislena bića izmišljena, ne možemo njihovo postojanje ni potvrditi ni opovrći, pa bi nas ateisti htjeli natjerati da se zapitamo: nije li naš Bog zapravo isto to? Što možemo odgovoriti na ovakve optužbe?

Boga ne možemo vidjeti golim okom, povećalom, ni mikroskopom. Ne možemo ga čuti (osim, eventualno, metaforički) ni dodirnuti. Ne možemo ga izmjeriti mjernim instrumentom. Ukratko, njegovo postojanje ne možemo ni ustanoviti ni opovrći nikakvim prirodoznanstvenim eksperimentom. Ova činjenica navodi kritičare religije – ateiste i agnostike – na zaključak da je govor o Bogu i o drugim vjerskim istinama, ne samo pogrešan, nego i besmislen. Kakvoga, naime, ima smisla govoriti o nečemu što se ne može ni na koji način provjeriti? Tvrdnja koja se ne može nikako provjeriti, besmislena je.

Rukovodeći se ovom logikom, kritičari su religije tijekom posljednjih nekoliko desetljeća predložili nekoliko podrugljivih konstrukcija s ciljem ismijavanja religije. Tako neki uspoređuju Boga s “nevidljivim zmajem u garaži” (Carl Sagan), drugi s “nevidljivim ružičastim jednorogom”, treći opet s “nevidljivim letećim špageti čudovištem”. Premda znamo da su sva ova besmislena bića izmišljena, ne možemo njihovo postojanje ni potvrditi ni opovrći, pa bi nas ateisti htjeli natjerati da se zapitamo: nije li naš Bog zapravo isto to? Što možemo odgovoriti na ovakve optužbe?

Svaka neistina, da bi bila uvjerljiva, ima u sebi neku klicu istine. Tako je i u ovom slučaju. Točno je da se istinitost svake smislene tvrdnje mora moći nekako provjeriti. No jedna je stvar reći “nekako provjeriti”; posve je druga stvar reći “eksperimentalno provjeriti” ili “provjeriti metodama prirodne znanosti”. Problem je što nam kritičari religije pokušavaju nametnuti priridoznanstvenu, eksperimentalnu metodu kao jedino mjerilo. Ovakvo shvaćanje, prema kojemu tvrdnja, da bi bila istinita (i uopće smislena), mora biti eksperimentalno provjerljiva, poznato je u povijesti filozofije pod imenom logički pozitivizam. Takvo je shvaćanje, međutim, neodrživo, i to barem iz tri razloga:

(1) Takvo shvaćanje je u sebi proturječno. Naime, tvrdnja da je “eksperimentalna provjera jedini kriterij istinitosti ili neistinitosti neke tvrdnje” sama po sebi nije eksperimentalno provjerljiva. Ona dakle već sama pada upravo na onom kriteriju koji sama pokušava uspostaviti. Tako pobija samu sebe.

(2) Kad bi se takvo shvaćanje dosljedno prihvatilo, ne bi mogle opstati ni discipline poput matematike ili logike; discipline kojima inače nitko ne osporava najveću racionalnost. Matematika barata apstraktnim pojmovima i dolazi do apstraktnih zaključaka koji nisu eksperimentalno provjerljivi. Kompleksnih brojeva, primjerice, nema u prirodi. Nema ni idealnih geometrijskih objekata s kojima barata geometrija. Pa ipak, matematika ostaje neprocjenjiv alat iste one znanosti u koju se obično zaklinju isti kritičari religije koji postavljaju gore navedene primjedbe.

(3) Spomenute kritičare mogli bismo upitati posjeduju li oni razum? Nedvojbeno, njihov bi odgovor bio potvrdan. No upitajmo ih potom, mogu li tu tezu eksperimentalno dokazati? Mogu li vidjeti vlastitu pamet? Mogu li je čuti? Dodirnuti? Onjušiti? Mogu li je izmjeriti mjernim instrumentom? Nakon što niječno odgovore na sva ova pitanja, znači li to da njihova pamet uopće ne postoji; da ne misle?

Netko bi ovdje možda mogao odgovoriti da se eksperimentalno može provjeriti elektromagnetska aktivnost mozga. Možda, no to još ne znači misao, pamet ili razum. Elektromagnetsku aktivnost mozga ima i životinja, pa čak i stroj poput elektromotora ili radio odašiljača.

Drugi mogući odgovor bi bio da se postojanje misli, pameti i razuma ipak može provjeriti, posredno, promatranjem njihovih učinaka (posljedica), a te posljedice su čovjekovo razumno ponašanje. I doista, to je točno. Ali na isti način spoznajemo i Božju opstojnost: neizravno, promatranjem učinaka (posljedica) Njegove djelatnosti, a to je svijet, koji mora imati prvi uzrok – Boga.

Eksperimentalna metoda prirodnih znanosti ima svoju domenu, unutar koje je neprocjenjivo korisna. No poopćavanje ove metode kao jedinog i univerzalnog kriterija ljudskoga znanja je, kao što smo vidjeli, u sebi proturječno i neodrživo. Postoje istine koje se spoznaju mimo eksperimentalne prirodoznanstvene metode, apstraktnim zaključivanjem koje je logički sigurno premda nije eksperimentalno provjerljivo. Takve su, primjerice, logičke, matematičke i filozofske istine. Jedna takva istina je zaključak o Božjoj opstojnosti, do kojega dolazimo logičko-filozofskim zaključivanjem od učinka (stvorenog svijeta koji zahtijeva objašnjenje) k uzroku. Postoji također još jedna kategorija istina koja nije eksperimentalno provjerljiva, a to su istine koje spoznajemo jedino na temelju vjerodostojnog svjedočanstva drugih ljudi – takve su npr. povijesne istine. Na ovakav način, dade se pokazati, vjerodostojno ljudsko svjedočanstvo evanđelista svjedoči i o postojanju i nauku Isusa Krista i njegovoj objavi. Opširnije o ovim temama u drugim tekstovima.

S obzirom na izložene razloge, na primjere i karikature s početka možemo odgovoriti: ne, Bog nije poput nevidljivog ružičastog jednoroga, nevidljivog špageti čudovišta, ili Saganovog nevidljivog zmaja u garaži. Za razliku od navedenih apsurdnih konstrukcija, Božju opstojnost možemo spoznati objektivnim razumskim argumentima (premda ne prirodoznanstvenim eksperimentima), a isto tako i potvrditi vjerodostojnost njegove objave. Primjeri s početka, doduše, mogu poslužiti kao valjana kritika fideizma - stava da se u Boga vjeruje slijepo i bez razumskih temelja, stava koji je uvriježen u mnogim protestantskim krugovima i među katoličkim modernistima. Katolička crkva, međutim, ne pristaje uz fideizam¹.

Viktor Verić

Извор: http://www.bitno.net/vjera/promasenost-ateistickih-karikatura-o-bogu/