Не постоји српска филозофска школа

[marko_13]

Култура

ИНТЕРВЈУ: ИРИНА ДЕРЕТИЋ, филозоф

Не постоји српска филозофска школа

Ипак, постоји немали број српских филозофа који су своја схватања развили у продуктивном дијалогу, како са европском, тако и са руском филозофијом

Издавачка кућа „Евро–Ђунти” из Београда објавила је први, од четири најављена, том „Историје српске филозофије”, на више од 600 страна, који је приредила Ирина Деретић, доцент на Одељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду. Поред седамдесетак стручних радова на српском, енглеском и немачком језику, објавила је и књиге: „Како именовати биће” (2001), „Логос, Платон, Аристотел” (2009) и „Из Платонове филозофије” (2010). Предавала је 2007. и 2008. на Универзитету „Фридрих Шилер” у Јени, у Немачкој, и држала курс за докторанде на Универзитету у Упсали, у Шведској 2011. године.

Монографија је настала на основу истоименог пројекта – Историја српске филозофије, који финансира Министарство просвете и науке Републике Србије, и који би, како је планирано, требало да се заврши 2014. године. У првом тому налазе се студије које критички и теоријски разматрају српску филозофску баштину.

Шта је главни циљ пројекта – Историја српске филозофије?

Средишњи циљ пројекта „Историје српске филозофије” јесте темељно и критичко преиспитивање националне филозофске баштине, као и њеног односа са осталим дисциплинама духовних и природних наука, у циљу настојања да се покаже постојање идентитета и континуитета у развоју наше филозофије. Исто тако, овај пројекат представља тежњу и да се започне континуирано институционално бављење српском филозофијом, које у нашој новијој прошлости није остварено упркос великим и значајним доприносима појединацапопут Бранка Павловића, Михаила Ђурића, Слободана Жуњића, Илије Марића, Богумира Ђукића и других.

У којој је мери наша „филозофска школа” оригинална, а у којој се ослања на европска филозофска знања?

Не постоји српска филозофска школа, и то не само зато што је то филозофија једног малог народа. Не може се говорити чак ни о немачкој филозофској школи, јер се у њеној историји јављају различите филозофске школе, филозофски правци или, пак, изузетни појединци који не припадају ниједном правцу или школи. Па ипак, постоји немали број српских филозофа који су своја схватања развили у продуктивном дијалогу, како са европском, тако и са руском филозофијом.

На који је начин, и када, античка филозофија стигла у Србију, и какви су били њени утицаји?

Античка филозофија је у Србију стигла рано, и то пре него што је доспела до већих народа са срећнијом историјском судбином. Образованом српском читаоцу у средњем веку, хеленска филозофија постала је доступна посредством старословенских превода грчких филозофских и теолошких списа. Упознатост са овом филозофијом и њен утицај види се већ у „Крмчији” Светога Саве, где се критички говори о „јелинским” филозофијама које се називају „јересима”. То су учења питагорејаца, платоничара, стоика и епикурејаца. Може се говорити о недовољној рафинираности и подробности ове критике, али је тешко отети се утиску да она адекватно тумачи неке од елемената ових „јеретичких” филозофија, па се, на пример, тачно тврди да је по Платону душа бесмртна и састоји се од три „дела” (који се одлично преводе на старосрпски језик као словесни, јаросни и похотни „део” душе), као и то да „епикурејци” полазе од нерастављивих и недељивих тела, што су атоми.

У монографији је обухваћен велики период: од средњег века, до данашњих дана. Које нове идеје су понудили српски филозофи?

Навешћу само неколико најмаркантнијих примера. Српски преписи логичко-филозофске расправе „Припреме” Теодора Раитутског, дају, како показује Слободан Жуњић, оригинална терминолошка и текстуална решења. Потом, неспорна је оригиналност атомистичке филозофије Руђера Бошковића, мислиоца и научника српског порекла, а светског гласа. Доситејева мисао није пуког еклектичног карактера, већ представља аутохтону и плодну синтезу разнородних утицаја. Недавно преминули академик Михаило Марковић један је од најзначајнијих и најпревођенијих српских филозофа друге половине 20. века. Уске језичке и етничке границе превазишла је дубоко промишљена религијско-филозофска православна мисао Јустина Поповића. Додајмо још и то да Мило Ломпар, у своме врло актуелном тексту, објављеном у овом зборнику, на оригиналан и филозофски рефлектован начин, критикује утицајну књигу „Филозофија паланке” Радомира Константиновића, уверљиво показујући њену идеолошку заснованост и неаутентичну квазиотвореност.

Уз Јустина Поповића и Николаја Велимировића, ко су још наши значајни религиозни мислиоци?

У својој студији, један од наших најзначајнијих филозофа и теолога млађе генерације – Богдан Лубардић прецизно разлучује различите типове српске религијске филозофије 20. века из чега недвосмислено следи закључак да је она много слојевитија и богатија него што се пре двадесетак година уопште смело претпоставити. Међу филозофским теолозима, својим делом, посебно се истичу настављачи учења Јустина Поповића: Владан Максимовић, Владан Поповић, Жарко Видовић, Атанасије Јевтић, Амфилохије Радовић и Иринеј Буловић.

Међу нашим великим филозофима налази се и једна жена – Ксенија Атанасијевић. По чему ће остати упамћена?

По много чему. Њен допринос српској филозофији је трострук. Прво, она је као изврстан познавалац историје филозофије своје рафинирано разумевање филозофске традиције показала низом текстова објављених, како на српском, тако и на страним језицима. Друго, превела је на српски нека од најзначајнијих филозофских дела попут Платоновог „Парменида”, Аристотеловог „Органона” и Спинозине „Етике”. Поврх свега, Ксенија Атанасијевић се бавила и оним, чему је наш пројекат и посвећен, а то је историја српске филозофије.

----------------------------------------------

Брозов прогон српских филозофа

Да ли нам је марксистичка филозофија донела више штете, или користи?

Марксистичка филозофија, протумачена у свом најдогматичнијем, најригиднијем виду, чији је репрезент Душан Недељковић прогонио читав низ значајних интелектуалаца са Београдског универзитета, била је више него штетна за српску филозофију. Исто тако, био је штетан Брозов политички прогон најзначајнијих српских филозофа, марксистичке праксис оријентације, међу којима су и Михаило Марковић, Љубомир Тадић, Света Стојановић и други.

Зоран Радисављевић

објављено: 30.07.2012.

[Млађони]

postoji pravnofilozofska

[Paladije]

Мене интересује Спинозина "Етика" у пдф, ако има неко gringrin ....или било каква помоћ како да дођем до ње.. .mislise.

[Иван Недић]

Брате, имаш ли ти "гугл"? http://www.4shared.com/office/eRZEXKNe/Baruh-De-Spinoza-Etika.html

[Аурор]

Irina Deretić ?

[Paladije]

  On 31. 7. 2012. at 22:34, Иван Недић рече

Брате, имаш ли ти "гугл"? http://www.4shared.c...noza-Etika.html

Брате наравно да имам гугл , али та Спинозина "Етика" коју си ти навео је на чешком језику.., дакле неразумљива за мене....

[kron]

Jel se zna da joj Jovan Deretic nije tata mozda.

[marko_13]

Пре свега, постоје двојица Јована Деретића, који су познати у широј јавности. И друго, питање се поставља са - је л'.