Молитва анафоре

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

Молитва анафоре

Молитва анафоре, централна и најважнија литургијска молитва, одувек је имала карактер дијалога између свештеника и народа. Одговори народа припадају молитви и представљају њен део (једно претпоставља друго).

Овај дијалошки карактер дужни су да поштују и свештеник и народ. Први ишчекује одговор другог, а други не претендује да покрије оно што говори први.

Почиње дијалогом:

• 
  „Благодат Господа нашег Исуса Христа...".
  
• 
  „И са духом твојим".
  
• 
  „Горе имајмо срца".
  
• 
  „Имамо их ка Господу".
  
• 
  „Заблагодаримо Господу".
  
• 
  „Достојно и праведно".
  

Наставља се са дијалогом:

• 
  „Достојно је и праведно Тебе певати... и говорећи"
  
• 
  „Свет, свет, свет...".
  
• 
  „Са овим блаженим Силама, човекољубиви Владико... на отпуштење грехова".
  
• 
  „Амин".
  
• 
  „А тако исто и чашу... на отпуштење грехова".
  
• 
  „Амин".
  
• 
  „Сећајући се дакле... Теби приносећи због свега и за све",
  
• 
  „Тебе певамо... Боже наш".
  
• 
  „Још Ти приносимо... и Приснодјеву Марију".
  
• 
  „Достојно је ваистину... величамо".
  
• 
  „За светог Јована... Истине твоје".
  
• 
  „Господе, помилуј".
  
• 
  „(Помени) и све оне које сваки има на уму и све и сва" „Κaι ών έκaστος... κaι πaσών".
  
• 
  „И све и сва".
  

• 
  „И дај нам... векова".
  
• 
  „Амин".
  

И завршава се дијалогом:

• 
  „И да буду милости... вама".
  
• 
  „И са духом твојим".
  

Исправно писање је „приносећи" („προσφέροντaς") уместо „приносимо" („προσφέρομεν"). Ово потврђују сви рукописи, а то захтева и сама структура молитве, као и смисао фразе. Часне дарове, према овој фрази, подиже ђакон, ако саслужује. Ако служи сам свештеник, онда он подиже дарове. Приликом благосиљања часних дарова свештеник благосиља показујући, крстообразно и са прстима у облику благослова, прво хлеб, а затим чашу, изнад дарова. На крају обоје заједно, опет на исти начин. Приликом благосиљања часних дарова стари свештеници су

савијали фелон на десно раме због бојазни да не оборе

путир или дискос.

Антидор се подиже (не благосиља се) одмах после

„Особито..." и током појања ,Достојно јест...". После завршетка појања свештеник наставља „За светог Јована...".

После кађења приликом „Особито..." свештеник предаје кадионицу ђакону, а он, пошто оде иза часне трпезе, кади, тихо читајући из диптиха прво имена упокојених, а затим живих. „(Помени) и све оне које сваки има на уму и све и сва" („Κaι ών έκaστος...") представља завршетак његовог помињања.

„Достојно јест..." увек се поје другог гласа

²²

и живо.

_____________

²²

У Српској цркви „Достојно јест..." поје се четвртог гласа (прим. прев.).

извор фотографије