Brak bez dozvole roditelja?

[Милан Меденица :)]

"не знам који је контекст канона, а пошто верујем у добробитије Цркве - не сумњам да је имао своје зашто и зато онда кад је донет, поготово имајући у виду да је тад светиња брака потпуно другачије изгледала, као и односи између супружника и њихових родитеља."

- i sta si ti ovde rekao? nista. nisi dao nikakvo objasnjenje zasto je blud vecnjanje bez blagoslova oca.

"друго, блуд није само телесне природе, већ може бити и умне, практично духовне. дакле, блуд ума подразумева лутање и непослушање и непослушност, па се односи и на први грех који је почињем и због кога и страдамо од смрти и греха који нас води у то. "

-ajde, kakva neposlusnost? pa necu valjda da slusam roditelje za sve. zenim onu koju volim i s kojom zelim da postanem jedno... a ne onu koja se svidja mom tati.

"не можемо ни по сопственој слабости или неразумевању тумачити нешто што не можемо ни да разумемо јер немам ни перспективу нити смо тако ни васпитани, а камоли доживели па да можемо да сагледамо све ћорсокаке и мртве углове.

треба се сетити и да је епитимија за блуд ума, учење јеретичких књига, проповедање другима и слично било тешко и по 10 година одлучења од светог причешћа по покајању и повратку у Цркву ...

према свему томе, нема везе са моралом већ са онтологијом - где ће завршити та душа, успут куда и води друге."

- kakva ontologija? ovo nema ovo veze s ontologijom... ako se to dvoje vencava u crkvi i ima liturgijsku zajednicu, onda ono svoj ontoloski problem resava na ispravan nacin...

oladite malo s ontologijom... svaki problem je ontoloske priroide.. nece biti.

дао сам објашњење да блуд није само телесан, већ и духовни/умни грех. према томе, узимајући и историјски контекст потпуно другачијих односа ондашњих у односу на данашње, тај канон је онда пио воду из одређених разлога иако данас личи на тоталну будалаштину.

друго, онда су се родитељи слушали, чак и кад нису били у праву, па се и молило да се преуме ако је потребно. данас имамо и већу слободу, па се сходно томе и понашамо.

све у свему, има везе са онтологијом јер је онда било питање христоликог послушања а не питање разлучивања.

[milan.]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1342372275' post='679642]

дао сам објашњење да блуд није само телесан, већ и духовни/умни грех. према томе, узимајући и историјски контекст потпуно другачијих односа ондашњих у односу на данашње, тај канон је онда пио воду из одређених разлога иако данас личи на тоталну будалаштину.

ako je nekad biilo blud da se vencas bez blagoslova roditelja a danas nije, onda je greh relativna kategorija, i sto je nekad bilo greh danas nije... i onda ulja85 i druzina imaju pravo kad govore o homoseksualnosti. :P

[Млађони]

Православље се колико ја капирам теолошки не везује искључиво за морал. Морал је нешто што се мења временом.

Морално није безгрешно а неморално грешно по неком дефаулту.

Па је тако најбитније тежити да не будеш грешан, што не значи да си увек моралан.

Са друге стране некад бити неморалан не значи небити грешан.

То је неко моје схватање које можда погрешно.

Свеци и много Оци су често причали и о моралу тог доба јер су поред тога што су били духовне фигуре били и друштвене фигуре. Па тако треба одвојити њихово духовно учење важно за нас православце од њиховог друштвеног учења које и није толико важно за нас православце.

Наравно у протестантској теологији например то не би могли никако да оправдамо.

[Милан Меденица :)]

ako je nekad biilo blud da se vencas bez blagoslova roditelja a danas nije, onda je greh relativna kategorija, i sto je nekad bilo greh danas nije... i onda ulja85 i druzina imaju pravo kad govore o homoseksualnosti. :P

и јесте релативна категорија кад се разлучује према свакој појединачној личности оће ли јој бити на корист или пад, зато пракса Цркве и јесте снисхођење односно кројење и гледање шта куда води, онтолошки.

морал се никад није променио додуше, и то је оно што ти промиче у целој причи а ова прича нема везе са моралом нити телесним блудом.

према томе, логика ти је погрешна сем тога што ове две ствари нису везане, да не помињем да смо у више наврата доказали да она прича нема никакво утемељење нити логику, док ова има у више наврата и димензија.

што би рекло, она прича о хомосекс браку је класичан блуд ума и само су ту повезане ове две приче.

[milan.]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1342374600' post='679666]

и јесте релативна категорија кад се разлучује према свакој појединачној личности оће ли јој бити на корист или пад, зато пракса Цркве и јесте снисхођење односно кројење и гледање шта куда води, онтолошки.

морал се никад није променио додуше, и то је оно што ти промиче у целој причи а ова прича нема везе са моралом нити телесним блудом.

1. koliko vidim ovde se ne misli na pojedince, nego je pravilo koje se odnosi na sve... nije sv vasijile mislio na neko konkretnu licnost i zbog nje pisao pravilo.

2. to ti kazes, ne mozes tvrditi da autor nije mislio da telesni blud...

ja mislim da vasilije veliki hoce reci da se brak ne briznaje dok roditelj ne da blagoslov... tako da je to po njemu vanbracna zajednica i zato je blud.

[Милан Меденица :)]

Православље се колико ја капирам теолошки не везује искључиво за морал. Морал је нешто што се мења временом.

Морално није безгрешно а неморално грешно по неком дефаулту.

Па је тако најбитније тежити да не будеш грешан, што не значи да си увек моралан.

Са друге стране некад бити неморалан не значи небити грешан.

То је неко моје схватање које можда погрешно.

Свеци и много Оци су често причали и о моралу тог доба јер су поред тога што су били духовне фигуре били и друштвене фигуре. Па тако треба одвојити њихово духовно учење важно за нас православце од њиховог друштвеног учења које и није толико важно за нас православце.

Наравно у протестантској теологији например то не би могли никако да оправдамо.

мислим да једино грешиш што мислиш да се морал мења временом ...

морал се не мења, ал се увек ставља корисност испред морала, или морал испред слободе у зависност од ситуације - пошто је морал само једна од идентификација али не и идентитет Цркве.

зато је на оној теми Аца Милојков и потенцирао да се слабо познаје идентитет Цркве.

[Милан Меденица :)]

1. koliko vidim ovde se ne misli na pojedince, nego je pravilo koje se odnosi na sve... nije sv vasijile mislio na neko konkretnu licnost i zbog nje pisao pravilo.

2. to ti kazes, ne mozes tvrditi da autor nije mislio da telesni blud...

ja mislim da vasilije veliki hoce reci da se brak ne briznaje dok roditelj ne da blagoslov... tako da je to po njemu vanbracna zajednica i zato je blud.

тачно, канон се увек односи на све али се не примењује на све јер није акривија (инсистирање на правилу) пракса Цркве.

тачно, ја сам изразио своје мишљење и још сам и напоменуо да не знам историјски контекст али да полажем пуно поверење у канон Цркве, јер то није канон светог Василија као личности иако га је он написао и предложио него га је одређени Сабор прихватио и усвојио у целој Цркви.

сад, да ли сам ја или ти, или обојица у праву, мислим да ће неко способан и образован моћи да разлучи кад саопшти историјски контекст канона и околности због којих је написан, усвојен и запечаћен.