Јектенија и молитава за катихумене

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

ЈЕКТЕНИЈА И МОЛИТВA ЗА КАТИХУМЕНЕ

Уобичајено је да се и јектенија за катихумене изоставља у грчкој парохијској пракси, док се у манастирима и словенским црквама увек произноси. Као аргумент против произношења ове јектеније наводи се чињеница да данас не постоје катихумени, док јектенија и молитва претпостављају њихово присуство, да приступају, моле се, приклањају главе и излазе. Ово је тачно. Међутим, ово нису прозбе искључиво катихумена - оне понајмање припадају катихуменима („Оглашени, помолите се Господу") - него верника који се моле за катихумене („Верни, помолимо се за оглашене. Да их Господ помилује..., Да им открије..., Да их присаједини..."). Црква никада није неплодна. Увек има катихумене, било да они присуствују сабрању, било пак да су одсутни. За њих се молимо. Нарочито на једном теолошком факултету свест да постоје катихумени и да је њихова катихизација дело пастира и учитеља Цркве, што ће сутра бити садашњи студенти, јесте нешто неопходно и веома корисно. Јеванђелизација света није завршена.

Поједини, да би избегли анахронизам, модификују фразе које катихумене представљају као да су присутни, почињући од „Верни, помолимо се за оглашене", изостављајући прозбу „Оглашени, главе своје Господу приклоните" и њихово отпуштање. Овај труд је узалудан, пошто је јасно да молитва представља благосиљање присутних катихумена. Други, опет, ову јектенију говоре „тајно" (тихо). И ово је нелогично импровизовање. Јектенија за катихумене упућена је народу, а не Богу, док њено тајно читање не само што ствара неред у структури свете литургије, пошто се чита у току читања Апостола или појања херувимске песме, него њено изостављање повлачи за собом и изостављање сугубе јектеније и молитава верних. Ово се, нажалост, и догодило. Ово је први стади- јум и леп начин њиховог изостављања.

На вежбама из Литургике јектеније за катихумене се никада не изостављају и из других разлога, које смо напред навели.

извор фотографије