Сугуба јектенија

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

СУГУБА ЈЕКТЕНИЈА

Ова јектенија се никада не изоставља, као што је то, нажалост, превладало у парохијским црквама Грчке. У манастирима и у словенским црквама ова јектенија се увек говори. Сугуба јектенија је веома погодна за додавање специјалних прозби и помињање имена живих, болесних, браће која су у невољама и упокојених.

На нашим семинарима се изузетно додају и имена нових дипломираних теолога нашег Факултета, који треба да положе заклетву („Још се молимо за слуге Божије..., нове дипломиране теолога нашег Факултета, за њихово здравље и спасење рецимо"), имена оних који се случајно разболе, новорукоположених, а постоји и стална прозба за професоре и студенте Богословског Факултета („Још се молимо за слуге Божије који уче и који се уче на нашем светом Факултету, за здравље и спасење њихово рецимо"), као и имена упокојених професора из диптиха („Још се молимо за блажену успомену и вечни покој душа упокојених слугу Божијих и да им се опрости сваки грех вољни и невољни").

На две прве и на последњу прозбу сугубе јектеније народ одговара са једним „Господе, помилуј", а на остале са три.

извор фотографије