Румунска црква размотрила проблеме у односима са СПЦ

[Guest]

Букурешт: Румунска црква размотрила проблеме у односима са СПЦ

Објављено од стране Светигора на 9. јул 2012.

БУКУРЕШТ, 9. јула – Румунска патријаршија саопштила је да је у Букурешту одржано једнодневно пролећно заседање Синода уз учешће свих архијереја. Размотрени су односи између Букурешта и српске и јерусалимске патријаршије.

Румунска црква ће овим патријаршијама упутити писмо у коме ће истаћи своју спремност да конфликте са њима решава «дијалога и братски». Други детаљи се не саопштавају.

Синоду обавештење о стању односа припрема Синодална комисија за спољне, међуправославне, међухришћанске и међурелигијске односе.

Румунски синод је заправо сабор свих архиепископа, епископа и викарних епископа, како то предвиђа 12. члан устава цркве. Он се одржава у пролеће и јесен. Постоји и Стални синод (Sinodul Permanen) у коме учествују само митрополити. Црквено-народни сабор (Adunarea Nationala Bisericesc), уз учешће и мирјана, одржава се ретко и по потреби.

Са овогодишњег мајског Сабора СПЦ саопштено је да се осуђује «неканонско деловање епископата и клира» румунске цркве који «и даље незвано долазе у неке градове и села источне Србије, односно епархија тимочке и браничевске, и ту свештенодејствују, без знања и одобрења архијереја СПЦ».

Така је речено да, уколико се то настави, СПЦ ће «предузети све расположиве канонске и законске мере», а ако то не помогне , «уз дубоко жаљење», поступи као Јерусалимска патријаршија, прекине односе са Букурештом.

Ова опомена Букурешту наишла је на пажњу у православном свету.

Јерусалимска патријаршија је маја прошле године прекинула евхаристијске односе са Букурештом, избрисала румунску цркву из диптиха и обуставила помињање имена њеног поглавара, патријарха Даниела, на литургијама. Покушаји регулисања односа до сада нису успели.

Румунској цркви Јерусалим пребацује градњу храма и ходочасничког центра у Јерихону, на канонској територији Јерусалимске патријаршије, без њене сагласности. У православљу важи канон да једна црква не може подизати објекте на просторима друге, без њеног допуштења.

Извор: ВИА

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/16-%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B8%D0%B7-%D1%80%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5/page__st__36#entry676398

[Guest]

За неупућене ево дела саопшења Сабора СПЦ у вези овог догађаја

Сабор са задовољством и благодарношћу Богу констатује да Српска Православна Црква одржава литургијско и канонско општење и сарадњу са осталим аутокефалним Православним Црквама, али да у том погледу постоји, нажалост, и један изузетак. Реч је о неканонском деловању епископата и клира Румунске Православне Цркве на канонском подручју других Православних Цркава, па и наше. У нашем случају, поједини епископи и клирици из суседне Румуније и даље незвани долазе у неке градове и села Источне Србије, односно Епархија тимочке и браничевске, и ту свештенодејствују, без знања и одобрења надлежних архијереја Српске Православне Цркве, рушећи тако саме основе православне еклисиологије и канонског поретка. Због сличних недопустивих поступака представникâ Румунске Цркве Јерусалимска Патријаршија је више пута најенергичније протестовала, а затим прекинула, до даљњег, литургијско и канонско општење са том Црквом. Сабор је поново, по ко зна који пут, упутио протест Патријарху румунском Данилу и његовом Синоду због неканонских упада у области под јурисдикцијом Српске Православне Цркве и са жаљењем поручио да ће, уколико појединци из сестринске Румунске Цркве – толерисани или подстицани од стране њеног Патријарха и Синода, свеједно – не престану да својим небратским и антиканонским деловањем, предузети све расположиве канонске и законске мере да се очува вековни канонски поредак и да се обустави неодговорно поигравање са светињом јединства међу Православним Цркава и међу братским народима, какви несумњиво кроз векове јесу српски и румунски народ. Ако те мере не помогну, Сабор ће бити принуђен да, са дубоким жаљењем, следи пример свете Јерусалимске Патријаршије. Саборским Оцима је притом познато да и међу самим румунским епископима, клирицима и теолозима многи не деле агресивни етнофилетистички курс који је последњих година изазвао не мале потресе у читавом православном свету. Исто тако, Сабор је, као и раније, искрено захвалан Румунској Цркви за њен коректан однос према администратору Темишварске епархије, њеном свештенству и верницима, као што и Српска Православна Црква негује братски однос са свештеницима и верницима Румунске Цркве који живе у српском делу Баната.