Дан науке у Србији и 156. рођендан Николе Тесле

[Анастасија]

БЕОГРАД - Дан науке у Србији и 156 година од рођења Николе Тесле, једног од највећих умова 20. века, биће обележени данас отварањем неколико изложби, трибином о новом открићу ЦЕРН-а и бесплатним посетама Астрономској опсерваторији на Звездари која постоји већ 125 година.

Поводом 10. јула, дана рођења великог српског и светског научника и Дана науке у Србији, у организацији Регистра националног Интернет домена Србије и Музеја Николе Тесле, у галерији „Озон” постављена је изложба „Теслина визија Интернета”, инспирисана Теслиним пројектом „Светски систем” из 1900. године.

Тесла је у пројекту „Светски систем” из 1900. године, говорећи ондашњим техничким речником, описао у 12 тачака оно што се данас зове бежични Интернет, мобилна телефонија и ГПС.

Музеј Николе Тесле у Београду, који обележава 60 година од оснивања, данас ће отворити три изложбе - „Дипломе Николе Тесле” у Музеју, „Плави портрет Николе Тесле” у галерији „Икар” у Земуну и „Честитке Тесли” у земунској „Кули на Гардошу”. Београдски Центар за промоцију науке, поводом 10. јула, који се од прошле године званично обележава и као Дан науке у Србији, организује бесплатне посете Астрономској опсерваторији на Звездари и трибину о Хигсовом бозону.

На трибини „Лов на Хигсов бозон: Да ли је откривена Божја честица?” у Галерији науке и технике САНУ водећи српски физичари говориће о актуелном научном открићу нове субатомске честице која би могла бити Хигсов бозон и о томе колико је то откриће поуздано.

Такође, биће речи и о томе како ради Велики сударач хадрона, а како детектори ЦМС и АТЛАС, како је грађен овај највећи инструмент у историји човечанства, да ли има било каквих опасности од ових експеримената и које су практичне користи од њих, колико то уопште може да утиче на живот обичних људи...

Политика