Еклисиологија и национализам у постмодерном добу

[Guest]

Научни скуп о утицају национализма на Цркву

Еклисиологија и национализам у постмодерном добу

Аутор: Данко Страхинић, Број 1086, Рубрика Црква и друштво

На Академији за теолошке студије у Волосу (Грчка), од 24. до 27. маја 2012. године одржано је међуправославно саветовање на тему Еклисиологија и национализам у постмодерном добу. Овај скуп организован je у сарадњи са православним високошколским установама и катедрама из Грчке, Русије, Румуније, Немачке, САД, Финске и Хришћанским културним центром из Београда.

Потреба да се организује овакво саветовање произашло је из чињенице да је, како су организатори нагласили у најави, „религиозни национализам најозбиљнији проблем са којим се Православна Црква – и православна еклисиологија посебно – суочава још од пада Византије“.

Овом приликом поднето је деветнаест реферата који су обрађивали утицај националне државе и национализма на православни свет; питање Цркве и нације у Новом Завету, те питање национализма у патристичкој теологији и савременој мисли; проблем етнофилетизма и аутокефалности националних Цркава тј. национално и територијално устројство Цркве; питање примата и национализма, као и еклисиологије и глобализације, етатизма и православља; те однос православља и национализма у појединим помесним Црквама.

На скупу су узели учешће и Њихова Високопреосвештенства митрополити диоклијски господин Калист Вер и пергамски господин Јован Зизијулас, као и бројни професори и истраживачи из Европе и САД. Од предавача пореклом из Србије говорили су проф. др Бошко Бојовић (Школа за високе студије друштвених наука, Париз), проф. др Давор Џалто (потпредседник ХКЦ) и мр Драгица Тадић-Папаниколау (сарадник ХКЦ).

У уводном говору, Митрополит Калист Вер напоменуо је да кроз историју критеријум за организацију Цркве није била етничка припадност, већ географски чинилац. Позивајући се на коришћење појма „нације“ у Библији, Митрополит је истакао да је „етничка припадност контекст у коме постоји свака локална црква, али да ни у ком случају не би требало да одређује идентитет Цркве, која је ‘Једна, Света, Саборна, а не национална црква’“.

Митрополит Јован Зизијулас је, разматрајући функционисање примата у контексту национализма, описао основне еклисиолошке принципе концепта примата (евхаристијски идентитет Цркве, саборовање, итд). У том смислу, Митрополит је рекао да се улога првенства појавила (историјски и богословски) у светлу превазилажење сваке врсте поделе у Цркви, док је, истовремено, истакао и еклисиолошка одступања која су се догодила у дијаспори.

Проф. др Бошко Бојовић је обрадио питање положаја Православних Цркава у југоисточној Европи између државе и нације, и рекао да су се оне после слома марксистичких режима суочиле са искоришћавањем црквене јерархије од стране пост-комунистичких режима.

У свом излагању, мр Драгица Тадић-Папаниколау навела је неке примере црквених наратива који се односе на изградњу балканских нација током 19. и почетком 20. века и указала да се њихова употреба није битно променила у последњих стопедесет година.

Проф. др Давор Џалто је истакао да су национализам, етнофилетизам и етатизам текући изазови са којима се Православље суочава у земљама у којима она остаје традиционална и преовлађујућа вера и да „постоји перцепција да је национални принцип у односу на организацију Цркве ваљан, иако је супротан православној еклисиологији, али да је то присутно и у земљама које нису традиционално православне“.

Више информација може се пронаћи на интернет адреси: http://www.acadimia.gr/content/view/432/111/lang,en/

[Милан Меденица :)]

одлично, нешто се покреће

[Ламех]

С тим да ова прича око национализма код Грка остаје само на демагогији. Нпр. питање устројсктва Цркве они виде као простор да они то преузму, нарочито у западној Европи и Америци. Збопг тога ми се чини да о национализму говоре они који од њега највише болују. То је као оно" ко о чему, војник о скраћењу, к.... о поштењу".