Ni manjeg naroda, ni više podela

[Јаков.]

Mučne poruke na temi o pričešćivanju u parohijama su me navele da otvorim i ovu temu...

Piroćanci, južnjaci, Čarapani, Džigerani, Šumadinci, Crnogorci, Lale, "bosanci", Ercovi, beograđani... sve različiti mentaliteti, različita razmišljanja a sve jedan narod.

Pa nešto sumnjam da su i ostali narodi jedinstveni i složni, već da u svakom narodu ima ovakvih podela i razlika, samo nama to nije blisko pa se bavimo sobom. Što je opet dobro.

Sami stvaramo te razlike ali one su prirodne. I kad se ode u neki veći grad pa se i tamo nailazi na lokalne razlike. Da li su Zemunci, Dorćolci ili Voždovčani... Da li su sa Detelinare ili sa Limana,...

Baš zbog svih tih razlika ima samo jedna stvar koja nas sve spaja i koja nas može izvući iz svih različitosti. Pravoslavlje.

To se vidi kad se ode negde na hodočašće pa kad se pomešaju malo ti naši narodi. To je veoma lepo. Recimo pod Ostrogom kad dođu srbi iz celog Sveta, pa još bude i albanaca, hrvata, muslimana...

I svi su jedinstveni u molitvi i nema veze ko je odakle.

Mislim da samo takav pristup životu (pravoslavlje a ne nacija) može da ispuni čoveka u svakom pogledu i da zadovolji i njegove nacionalne apetite.

Nisu muslimani zaludu izdigli u bivšoj Jugoslaviji svoju pripadnost versku na nacionalni nivo. Ili uopšte pristup muslimana u celom Svetu. Mnogo je više te njihove povezanosti verske koja nadilazi nacionalnu, nego što je to slučaj recimo u pravoslavnom svetu. Čini mi se da je u pravoslavnim narodima još uvek bitnija nacionalna nego verska pripadnost.

Praštajte grešnom Sići

i pomjanite.

[antics]

Piroćanci, južnjaci, Čarapani, Džigerani, Šumadinci, Crnogorci, Lale, "bosanci", Ercovi, beograđani... sve različiti mentaliteti, različita razmišljanja a sve jedan narod.

А кам' ти цревари и ћурани

Два Србина - три партије (и неколико коалиција).

[antics]

Колико смо сложни и колико се волимо, види се и из следећег примера:

Јагодина, Ћуприја и Параћин су уз Мараву. Јагодина од Ћуприје 12, а Параћин од Ћуприје 9 километара (ипак је Ћуприја центар, да се не лажемо ). Чудо једно колико не можемо да се сложимо. ОК, више је то ствар фолклора и вица, али... Јагодину не бих коментарисао, тамо сам рођен, а и није упутно - јер не може а да не очешеш чика Тршавог (како у шали зову ДМП-у). Али.. Сви знају да кад Ћупричани оду у Параћин, посебно кад неко гостује у неком локали (раније су били актуелни "Престиж", "Озон", некад давно "Хаос"... сад видим има тај неки клуб "Ди Стефано"...) - мора да избије туча, па то ти је. У виц смо ушли.

Каже - дошо Параћинац у Ћуприју, стао на сред центра, па виче колико га грло носи: "Ја сам Параћинац! Ја сам Параћинац!", а нека баба се враћала с пијаце, приђе па му шапне: "Ћути, сине, то срамота"...

Ал да не буде да нећу и своје да поткачим (мада доста им је што нас зову Ћуприковац, ко да смо село)... Каже, пошли Јагодинац, Параћинац и Ћупричанин да лове Јетија. Уђе Јагодинац у пећину, излази модар и изубиван... Уђе Параћинац, изађе крвав и поцепан. Уђе Ћупричанин... Мало после истрчава Јети и вришти: "Божееее, кој' сељаааак!"

[Јаков.]

Lično ne volim uglavnom muziku i humor nekih naših sprskih naroda. Ostalo je OK. Narodi ko narodi.

[antics]

Да ниси Параћинац пореклом, Сићо?

[Јаков.]

Nemam ništa sa tim krajem zaista što se tiče krvi. Sem prijateljstva i ljubavi.