Tragovi rata

[Јаков.]

Da se vratimo malo na temu (inače Španci vode protiv Italijanaca ) ŽRU navija za IT

Mislim da je ova mržnja koja još tinja u narodima, skoro 20 godina nakon rata, isto tako diktirana kao što je bilo diktirano i ono kvazi bratstvo-jedinstvo.

O propagandi za vreme rata glupo je i govoriti kada je ona deo rata, ali propaganda nakon ovoliko godina od rata... ima za cilj da drži sve ove narode i države razdvojene. Da ne bi ekonomski se povezale, već da bi zavisile od bogatih zapadnih država. Balkan je sjajna teritorija za ekonomsko povezivanje, ima industriju, poljoprivredu, turizam, ribolov, .. ne bi ovim državama trebalo ništa da kupuju van granica Balkana (šire područje).. I sve nešto sumnjam da je to razlog diktiranog nacionalizma.

[antics]

Не бих да испадне да оптужујем, али ако се погледа старија књижевност... Код Хрвата имате Анту Старчевића, који је био велики србомрзитељ и сасвим сигурно је један од твораца антисрпске идеологије. У исто време, код Срба су били активни научници који су покушавали да нађу нешто заједничко између Срба и Шиптара, дакле да помире, а не да заваде.

Правило је јасно: онај ко хоће да се помири сигурно не греши. Онај ко хоће непријатељство, тај је лош.

Сад, зашто је то тако... занимљиво је питање. Истини за вољу, било је и у Старчевићево време Хрвата који су препознавали Србе и Хрвате ако не као један народ, а оно онда као два изузетно блиска народа. Ја лично мислим да је највећи негативац у тој Срби - Хрвати причи рмктлц. Јер, Срби нису имали претензије да покрштавају Хрвате, него обрнуто. Српска Црква се борила да преживи, а "браћа" "хришћани" јој нису помагали - баш напротив. Као да Турци нису били довољни, ту је била унија, та стална претња, та стална скривена намера.

Ја и не осуђујем Србе ван Србије (дакле несрбијанце) што су неповерљиви према другој вери. Шта је све било у прошлости, стварно би били будале, да још увек прихватају све здраво за готово. Другачије је било у Србији: Турчин је Турчин, Србин је Србин и - готово. Обратите пажњу да су се турчења догађала управо тамо где је рмктлц вршила веома јак притисак на Православну Цркву. Зар нису тужили папи бана Кулина (или је то био Твртко... заборавио сам) да подржава јеретике, па је угарски краљ дошао да испита ствар? Зар нису највећи кољачи у БиХ за време Другог светског рата били рмктлц редовници? (има то код Ерве Лоријера у књизи "Убице у Божје име", издао и.п. Филип Вишњић Бгд, чини ми се 1987.)

Да би ојачала своју политичку позицију (што је већ само по себи довољно сумануто) рмктлц је слабила хришћанство у БиХ. И онда дође један Тито и... дође 1991. и... даље знамо сви.

[Јаков.]

Skoro sam čuo iz usta jednog revnitelja da je jedan od istaknutih srpskih vladika, čija se reč veoma gledala, pre Drugog rata izjavio "Nema srbina da nije pravoslavac". Ovo je navodno unelo mnogo nemira među rimokatolicima i muslimanima, pa je čak i jedna delegacija viđenijih srba-rimokatolika iz Hrvatske dolazila u Beograd kod namesnika Pavla, samo sa jednim pitanjem... "Šta misli o izjavi tog i tog vladike".

Rimokatolici koji nisu želeli dobro su pričali "eto, vidite da vas neće, dođite kod nas".. i tako su mnoge Pilipende postale dični hrvati rimokatolici, bošnjaci - muslimani, itd...

Sve ovo je u domenu nekog SF istorijskog dokumenta, ali vredi razmisliti.. zašto se srpski narod odrekao svojih koji su bili muslimani i rimokatolici? Da li je sam sebe zakopao i da li nužno pravoslavlje mora biti nacionalna odrednica.

Meni pravoslavlje mnogo više znači nego srpstvo, i gledam da velike nacije (države) su nadvladale to. Nekada moćna Rusija, Amerika..Vizantija, Rim... nije bilo bitno kojeg si naroda, vere, već da si građanin te i te države. I to su bile jake države ili su još uvek jake.

[antics]

Па сад.... ја не знам колико је то данас политички коректно, али морао бих да се сложим са тим владиком. Да, нема Србина, ако није православац. Скорији догађаји то само потврђују. Није ствар у томе да су се Срби некога одрекли, већ ко се одрекао Срба = вере Цркве Христове. Ја лично више сматрам братом Арапина православца, него Србина који није православац. Та прича - Брат је мио ма које вере био, то је крилатица људи који су под утицајем просветитељства били залуђени тим неким јужнословенством. Како се та авантура завршила - то знамо сви.

[Јаков.]

Za mene to i dalje važi

Brat je mio koje vere bio.

zapravo mislim da je to više pravoslavna krilatica nego što je komunističko bratstvo-jedinstvena.

[antics]

Nekada moćna Rusija, Amerika..Vizantija, Rim... nije bilo bitno kojeg si naroda, vere, već da si građanin te i te države. I to su bile jake države ili su još uvek jake.

Да је Југославија била тако конципирана, још би била жива и то изузетно жива и сви би имали корист од ње, свима би било лепо. Али, опет не као САД и СССР. САД граде нову нацију стапањем - то не пије воду овде. СССР је био још вештачкија творевина, распао се као ништа. Него као Немачка. Главни глумац у главној немачкој серији - Турчин. Ал није он турски, него немачки глумац. Е то томе се ради. Већ Француска се разликује... Француз је Француз, Сенегалац ће заувек да буде Сенегалац, Кот д Ивоар је странац и толко. Само немачки модел је овде могао да опстане.

Није фора да се братство-јединствено уједињујемо, него да градимо државу. Квака је у томе што је та Југославија била саграђена на идеолошким (партијским) основама, док је економија отишла тамо где сунце не сја. Да није било Александрове мегаломанске жеље да буде владар "ујединитељ", да није било Титоизма... да је све од почетка постављено на разини економије - све би било много боље. Али... да је Пера отишао право у полицију, свега овога не би било.