Егзодус палестинских хришћана (I део)

[Михајло]

Егзодус палестинских хришћана (I део)

27. 06. 2012 8:27 | Србел.нет / Зоран Милошевић / Печат

Где год Американци донесу демократију, цену плате хришћани – нестану из тих држава! (Фото: Печат)

Бејт Џала - У насељу Бејт Џала (Beit Jala), на брду недалеко од Витлејема, налази се једна од најстаријих хришћанских заједница на свету. Ово насеље још увек има велики број хришћанских верника, што га чини јединственим међу свим палестинским градовима, у којима је хришћанска популација значајно опала.

„Људи масовно напуштају Палестину. Џенин, Абуд и Наблус су градови у којима готово да нема хришћана. У неким селима и градовима нема више од две-три хришћанске породице“, каже Петар 25-годишњи становник Витлејема, који је дао интервју за новине „Israel Today“.

Више од 60 одсто хришћана који су рођени на простору између реке Јордан и Средоземног мора, сада живи негде у иностранству. Од пола милиона, колико их укупно има, око 360.000 је отишло у Канаду, САД, Аустралију или Немачку. Само око 154.000 је остало да живи у Израелу и територији под палестинском контролом. У Јудеји и Самарији живи око 35.000, а у појасу Газе само 3.000.

Егзодус хришћана са Блиског истока се одвија веома брзо, посебно у протеклих 10-15 година. У Ираку, на пример, хришћанска заједница је са 1,5 милиона опала на око 250.000 од америчке окупације 2003. године. Коптска црква у Египту је изгубила неколико десетина хиљада верника од почетка тзв. Арапкосг пролећа.

Петар из Витлејема каже: „Ми формалмо уживамо верску слободу, али смо заправо грађани другог реда. Дозвољено нам је да се молимо у нашим црквама, али нас стално подсећају да смо ми само мањина у муслиманској земљи. Муслимани непрестано изражавају незадовољство чак и ако слушамо хришћанску музику у нашим аутомобилима. Уколико би хришћанин урадио тако нешто, не би добро прошао.“

Петар каже да су велики проблеми за хришћане у Јудеји и Самарији настали 1994. године, када је Израел ову територију препустио Палестинској управи. Са Другом интифадом 2000. године, стање је постало много горе. За време Друге интифаде, терористи под контролом Махмуда Абаса су користили Бејт Џалу за нападе на јерусалимско предграђе Гило. Када је израелска војска одговарала на нападе, оштећене су и хришћанске куће.

Након овог сукоба, хришћани су пријављивали многобројне случајеве отимања имовине у Хеброну и другим местима на Западној обали.

Познати арапски писац Калед Абу Тамех (Khaled Abu Toameh) је за лист „Јерусалим пост“ писао да су жалбе хришћана због отимања имовине упућене Палестинској управи, Ватикану и европским лидерима, наилазиле само на зид ћутања.

Блиски исток: Где су нестали хришћани

Хришћани одлазе са Блиског истока и то никога у свету не забрињава. Статистика каже да у свету, највише на Блиском истоку, на сваких пет минута погине један хришћанин због своје вере. Подаци сведоче да се број хришћана смањује на целом Блиском истоку, једнако у Израелу, као и у муслиманским државама. Када је створен Израел у њему је (посебно у Витлејему) у структури становништва било 15 одсто хришћана. Данас их има само 1,5 одсто. У свим муслиманским државама Блиског истока забележено је смањивање броја хришћана, што се тумачи традиционалним презривим ставом муслимана према другим религијама, а током минулих 100 година овај однос се све више претварао у насиље и отворену мржњу. Већина хришћана, али и других мањина, бежала је у првој фази на Запад, посебно САД, а данас у Руску Федерацију. Донедавно, већина Арапа који су живели у САД-у били су хришћанске вере. Пошто је Вашингтон, а потом и Брисел као седиште Европске уније одбио да заштити хришћане, обратили су се Руској православној цркви и Путину који је обећао заштиту. Но, пођимо редом.

Мете љутих Мухамедових војника

Што је више демократије на Блиском истоку – мање је верске трпељивости, истичу хришћански аналитичари на Блиском истоку.

Међу блискоисточним хришћанима је распрострањен став да где год Американци донесу демократију на својим тенковима или авионима, цену плате хришћани – нестану из тих држава.

У данашњем Авганистану више нема ни једне једине хришћанске цркве. Ако се неко усуди да у овој држави проповеда хришћанство биће убијен. Ако неки Авганистанац прими хришћанство, муслимани ће му побити сву ужу и ширу породицу. Да ли је то демократија и да ли је то био стварни циљ америчких ратова у овом региону?

До агресије на Ирак и пада Садама Хусеина у овој држави живело је 1,5 милиона хришћана (око 500.000 православних), а данас их је остало мање од 400.000 (православних око 150.000). Окупационе снаге нису ништа учиниле да зауставе њихово исељавање.

Борци Ал каиде у Ираку неометано убијају хришћане, те ови имају избор: или побећи, или се изложити мучеништву (значи смрти). Највише хришћана у Ираку живело је у два града – Багдаду и Мосулу. Данас не прође дан без напада на њих и погибије мирних становника ових градова. Сви хришћани живе са сазнањем да у свакој минути могу бити мета љутих приврженика Мухамеда који при нападу изговарају – Умри неверниче! Два хришћанина су убијена када их је возач аутомобила питао да ли исповедају ислам, а они одговорили „не“. Тада је возач узео аутоматску пушку и убио их, уз горе наведени поклич. Римокатолички архиепископ Багдада је позвао своје вернике да не чекају смрт, него да беже из државе. Због тога хришћани мисле да је решење да добију аутономну покрајину на северу Ирака. Но, председник није прихватио такав предлог, јер сматра да би та аутономија постала мета муслимана. Но, одбијајући ово, није понудио ни неко друго решење.

У Либији после агресије САД-а и Европске уније на власт су дошли исламисти и после вишедеценијског мира између муслимана и хришћана све је срушено. Сада епископ Триполија тражи заштиту за хришћане у свим центрима политичке моћи на Западу, укључујући САД, али нико не чује његов глас.

ово може да се повеже са причом на теми :

Четири Ангела при реци Еуфрат

https://www.pouke.org/forum/topic/15035-%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8-%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%B8-%D0%B5%D1%83%D1%84%D1%80%D0%B0%D1%82/