Noćno mokrenje kod dece ((Enuresis nocturna)

[marija]

Noćno mokrenje predstavlja poremećaj kod dece nakon četvrte godine života i karakteriše se nemogućnošću kontrolisanja započetog proces mokrenja u toku sna. Iako dolazi do poremećaja mokrenja svi organi genitalno-urinarnog sistema su udravi I normalno funkcionišu.

Kako dete reaguje na ovaj poremećaj?

Ovaj poremećaj izaziva permanentnu frustraciju kod dece i izraziti osećaj stida. U tom trenutku njima je najvažnije da njihovi vršnajci ne saznaju za ovaj problem. Ona postaju majstori u sakrivanju svoga problema od vršnjaka, a u nekim slučajevima i od samih roditelja. Mlađa deca, vrlo često pokušavaju da sakriju umokreno rublje. Stariji čak krišom peru umokrene gaćice i pidžamu. Neka deca su ravnodušna prema svome stanju dok druga deca postaju depresivna.

Koja deca pate od ovog poremećaja?

Oko 15 odsto dece mokri u krevet nakon treće godine života, noćno mokrenje je 1,5 do 2 puta češće kod dečaka nego kod devojčica i obično se javlja u porodicama u kojima je makar jedan član imao iste simptome kada je bio mali. Do povremenog noćnog mokrenja može da dođe posebno u vreme kada je dete bolesno.Takođe je i učestalost mokrenja u toku jedne noći različita. Najveći broj dece mokri jedanput noću, ali neki I češće.

Kada se javlja noćno mokrenje?

Noćno mokrenje se deli na primarno i sekundarno. U primarno mokrenje spadaju dnevna i noćna mokrenja koja nisu ni prestala od rođenja, dok se sekundarno (ili stečeno), koje je ređe, javlja naknadno nakon perioda "čistoće" ili "suvog" perioda.

Pojava ovog poremećaja najčešće se vezuje za osećajne činioce i uslove u porodičnoj sredini koji na ovaj ili onaj način utiču na uspostavljanje i organizaciju ove funkcije.

Noćno mokrenje ponekada može biti povezano sa poremećajem spavanja deteta.

Zbog čega nastaje noćno mokrenje?

U većini slučajeva noćno mokrenje se javlja zbog slabijeg razvoja detetove bešike. Isto tako, brojni su slučajevi u kojima dolazi do noćnog mokrenja kada je dete emocionalno uznemireno. Na primer, kada malo dete počne da piški noću u krevet, iako je mesecima ili godinama pre toga bilo „suvo”, verovatno je u pitanju refleksija na dnevni strah ili nesigurnost.

Deca se mogu osećati nesigurno ili uplašeno iz mnogo razloga:

zbog preseljenja u novi dom

zbog razvoda roditelja

zbog gubitka člana porodice ili neke drage osobe

zbog rođenja bate ili seke...

Kako rešiti problem noćnog mokrenja?

Roditelji bi trebalo da imaju u vidu da deca veoma retko ili skoro nikada ne piške noću u krevet namerno. Umesto da dete kritikuju, ili mu prete batinama, bolje je da ga ohrabre, pruže pozitivnu podršku i veru da će uskoro prestati to da radi.

Neophodno je da se roditelji dece koja mokre pridržavaju nekih uputstava. Posebno trebaju obratiti pažnju na konzumiranje tečnosti pre spavanja, potrebno je ohrabriti dete da piški pre spavanja, pohvaliti dete kada se ujutru probudi suvo, izbegavati bilo kakvu vrstu kažnjavanja, buditi dete tokom noći da piški, konsultovati se sa lekarom i ukoliko ima potrebe, pružiti detetu adekvatnu terapiju. Neka deca nisu dovoljno motivisana da se sama leče. Ona navode da im ne smeta što je postelja mokra. Da bi se motivisala na saradnju i samopomoć, roditeljima se savetuje da ih nateraju da svakog jutra sama promene svoju posteljinu. To nije kazna i ne treba je u vidu naredbe i prekora nametati detetu. Treba ga zamoliti da samo uradi ovaj posao, a kada mu to dosadi, može se desiti da nesvesno prestane, ili manje učestalo mokri u krevet. Oslobađanje od ovog zadatka deca doživljavaju kao nagradu koja povećava motivaciju za lečenje. Blagovremeno javljanje lekaru i psihologu može doprineti rešavanju ovog problema u velikom broju slučajeva.

[marija]

Pitanje:

Imam sina od 4 i po godine.On je zivahno i dobro dete.Veseo je,jako komunikativan,voli ljude,uvek je lepo raspolozen.Nije histerican i razuman je ali problem je sto mokri u krevetu.Ne znam kako da to prekine.On kad ustane i sam kad vidi sta je uradio mnogo mu je tesko i svaki put kaze da nece nikad to uraditi ali to se cesto desava.Moramo preko noci i vise puta da ustejemo da mokri da ne bi u krevetu.Molim vas za bilo kakav savjet koji ce mi pomoci i da njemu pomognem. Veliki Pozdrav!!!

Odgovor:

Poštovana, mislim da ce pitanje koje ste postavili zanimati mnoge roditelje.Stoga sam odlučila da prosledim opširniji i iscrpniji tekst iz koga ćete Vi i mnogi roditelji, nadam se, doći do korisnih zaključaka. Na ovom mestu ćemo nabrojati neke od najčešćih dečijih reakcija na stanje noćnog mokrenja. U ove reakcije ubrajamo: Reakcija: “Stidim se” nastaje kao posledica negitivnog podkrepljenja roditelja. Ova vrsta roditelja, osim što ne ohrabruje svoju decu, koristi i mehanizam stida u cilju sprečavanja noćnog umokravanja kod dece (“Stidi se, pa ti si već veliki”). Na ovaj način ti roditelji vrše eroziju samopouzdanja kod dece koja proizvodi još veću količinu stida i na taj način se zatvara začarani krug negativnog uticaja na stanje noćnog mokrenja. Reakcija: “Nisam kao ostali”, najčešće, nastaje kao posledica dugotrajnog stanja noćnog mokrenja koje deci oštećuje socijalni razvoj. Ova deca u čuvanju svoje tajne se udaljuju od svih socijalnih situacija u kojima se može otkriti njihovo stanje. Ona neće da spavaju van kuće, izbegavaju izlete, sportske pripreme, rekreativnu nastavu itd. Izostajanje iz ovih aktivnosti ih ZAISTA pravi drugačijim i ona to osete. Reakcija: “Laž će me spasiti” je uobičajena reakcija ako znamo da je dete izabralo laganje kao mehanizam zaštite svoje tajne. Onoga momenta kada dete nemože učestvovati u određenim socijalnim aktivnostima ono počinje da izmišlja opravdanja. Pojedini roditelji ohrabruju dete u nalaženju opravdanja ili čak i sami lažu za njih. Na ovaj način oni svome detetu šalju poruku da je stanje noćnog mokrenja neprihvatljivo i da ga treba kriti. Iz ovakvog ponašanja roditelja deca mogu zaključiti da svoje lične probleme ne treba deliti sa drugima, te da ustanju bilo koje druge bolesti ne treba tražiti tuđu pomoć osim lekarske. Ukoliko se ovakvi zaključci formiraju u detetu kao trajan stav, takva deca kada odrastu mogu da imaju problema u svom psihološkom funkcionisanju. Dakle, roditelji moraju da znaju da je afirmacija istine i iskrenog odnosa mnogo važnija za budući život deteta nego činjenica da dete trenutno ima stanje noćnog mokrenja. Reakcija: “Moram sačuvati tajnu” je, kao što se može zaključiti iz prethodnog, bazična reakcija iz koje proističu sve ostale negativne reakcije. Svi znamo da deca tokom odrastanja mogu biti surova. Njihove šale i cinični komentari mogu ozbiljno da ugroze psihički razvoj deteta koje pati od stanja noćnog mokrenja, pa nije ni čudo što takvo dete pokušava da sebe zaštiti na taj način što će sakriti svoje stanje. Reakcijom “Nije me briga” dete prividno šalje poruku da je indiferentno na svoje stanje. U suštini to nije tako. Deca koja imaju ovakvu reakciju su duboko pogođena i osećaju da se nalaze u beznadežnoj situaciji. Ovakva reakcija dovodi dete u defanzivan polažaj u odnosu na lečenje čime se šanse za uspešno izlečenje svode na minimum. Reakcija: “Sve je uzalud” se javlja kao posledica prethodnih neuspelih pokušaja u lečenju. Dete nakon početnih neuspeha postaje nekooperativno i opoziciono raspoloženo za nove pokušaje. To je razumljiva reakcija jer dete pokušava da izbegne nova poniženja koja ga čekaju u novom razgovoru sa još jednim strancem. Ovakva reakcija nastaje i iz straha od novog neuspeha koji za sobom povlači još jedno razočarenje. Moramo priznati da nam ovakva reakcija u svakodnevnoj praksi produkuje znatne probleme zbog činjenice da još uvek živimo u Državi koja je puna nadrilekara i baba-vračara koji svojim šarlatanstvom dovode roditelje i decu u situaciju beznadežnosti u kojoj smatraju da je stanje noćnog mokrenja neizlečivo, pa upravo zbog toga i nastaje reakcija “Sve je uzalud”. Reakcija: “Znam da to nije moja greška” je najpovoljnija reakcija kod deteta. Ova reakcija omogućava najuspešniji ishod lečenja, pa roditelji treba da razvijaju ovakav stav kod deteta time što će ga podržavati. Na ovaj način se problemu pristupa realistično tako da deca imaju veći stepen entuzijazma u procesu lečenja. Uzroci nastanka noćnog mokrenja Uzroci nastanka noćnog mokrenja mogu biti: · Nasledni · Organski · Funkcionalni · Psihogeni Stanje noćnog mokrenja ima dokazanu naslednu podlogu. Statistički gledano, ukoliko je jedan roditelj imao noćno mokrenje njegovo dete ima 40% šanse da noću mokri, a ukoliko su oba roditelja mokrila noću šanse da njihova deca to isto rade rastu do 70%. Mi stojimo na stanovištu da se noćno mokrenje ne nasleđuje direktno već da se nasleđuje neka od predispozicija (npr. nasleđuje se dubok san) za stanje noćnog mokrenja. Pod organskim uzrocima nastanka stanja noćnog mokrenja podrazumevamo one uzroke koji vidljivo oštećuju neke od organa koji su odgovorni za proces mokrenja ili neke druge organe koji su u vezi sa ovim organima. Za roditelje organski uzroci nisu toliko važni jer se obično lako dijagnostikuju nakon čega lekari mogu da pristupe hirurškoj proceduri i/ili nekoj drugoj vrsti lečenja. Najvažniji funkcionalni uzroci koji dovode do stanja noćnog mokrenja su: 1. Dubok (tvrd) san 2. Mali kapacitet bešike 3. Zatvor 4. Preosetljivost na određene vrste hrane i pića 5. Povećana proizvodnja urina Psihološki uzroci nastanka noćnog mokrenja su usko povezani sa strukturom ličnosti enuretičnog deteta, njegovim navikama, psihodinamikom porodice, ali i sa dešavanjima u neposrednoj okolini deteta koja mogu da budu “obarač” (eng. trigger) koji dovodi do pojave noćnog umokravanja. Iz prethodnog možemo, veoma lako, zaključiti da sledeći psihološki razlozi mogu da prouzrokuju stanje noćnog mokrenja, a to su: · Hiperaktivnost (ADHD sindrom) · Stres · Habitualna polidipsija (uzimanje tečnosti iz navike) · Stimulisanje negativnog ponašanja Tretman dece sa stanjem noćnog mokrenja Tretman enuretične dece se sprovodi na tri fronta. Prvi front podrazumeva usvajanje određenih navika od strane dece i roditelja. Kontrola mokrenja u snu se uspostavlja kasnije i teže nego dnevna kontrola. Nije još sasvim jasno kako dete normalno postane suvo u toku noći. U svakom slučaju roditelji mogu preduzeti neke radnje kojima olakšavaju svome detetu da uspostavi kontrolu bešike u toku spavanja. Te radnje uključuju: - Uspostavljanje sistema nagrađivanja deteta nakon što je ono provelo suvu noć, - Ukidanje previše tečnosti pred počinak, - Ohrabrivanje deteta da potpuno isprazni bešiku pre spavanja, - Izgrađivanje navike da se dete bar jednom u toku noći vodi do toaleta na izmokravanje. Drugi front podrazumeva sprovođenje dijetetsko-higijenskog režima života u kojem roditelji i dete ispunjavaju tačno određene zahteve u smislu ishrane deteta, uzimanja tečnosti, režima sna itd. U okviru ovoga dela tretmana sprovode se i određene vežbe za relaksaciju, diferencijaciju sheme tela i stabilizovanja pažnje. Treći front uključuje medikamentoznu terapiju. Lekovi izbora u lečenju noćnog mokrenja su Minirin i Dytropan. Mi u više od 80% slučajeva decu izlečimo i bez aplikacije ovih lekova, a lekove primenjujemo samo u onim slučajevima kada nije moguće dete izlečiti uobičajenim metodama. Lečenje dece sa noćnim mokrenjem obično traje 60 do 90 dana i sprovodi se u više faza tokom kojih se postepeno pojačava intezitet lečenja. Uspešnost izlečenja u našoj ustanovi je 98%. SAVETI ZA RODITELJE % NE RADITI! · Ne činite ništa što bi moglo da postidi vaše dete. · Ne dozvolite da se vaše dete frustrira ili ljuti zbog svog stanja. · NE KAŽNJAVAJTE DETE, ni pod kakvim uslovima. % RADITI! · Objasnite vašem detetu stanje u kojem se nalazi koristeći saznanja iz ove brošure. Posebno mu objasnite mehanizam dubokog sna i njegovo dejstvo na stanje deteta. · Recite mu ako je neko u porodici noću mokrio i objasnite mu da je to jedno prolazno stanje. · U toku tretmana maksimalno harmonizujte svoje porodične odnose posebno na relaciji suprug-supruga. · Otputujte na neki kraći put. Spavanje u tuđem krevetu, veoma često, pozitivno deluje na stanje noćnog mokrenja. · Zapamtite! Samo lekar u sklopu šireg stručnog tima može rešiti vaš problem. Ne gurajte svoju decu u ruke šarlatanima. · Budite dosledni i istrajni u sprovođenju tretmana. Ponekad je potreban duži vremenski period za izlečenje.

[marija]

Prema svetskoj statistici, u uzrastu od pet godina svako četvrto dete ima enurezu - problem sa noćnim mokrenjem, rekla u utorak na konferenciji za novinare dr Mirjana Kostić iz Dečje klinike u Tiršovoj.

U Srbiji oko 150.000 zdrave dece ima taj problem, a oko 18.000 njih živi u Beogradu.

Dr Kostić je objasnila da je kod dece sa tim problemom bešika potpuno normalna, njeno pražnjenje je kompletno, ali da se umokravanje dešava mimo volje deteta, u snu, jer je dete u budnom stanju suvo i nikada nema problema sa mokraćnim infekcijama.

Prema rečima Kostićeve, najznačajniji uzroci noćnog mokrenja kod zdrave dece su genski faktori, čvrst san, povećano stvaranje mokraće u snu ili relativno smanjen kapacitet mokraćne bešike.

Ona je kazala da deca sa enurezom imaju brojne psihološke probleme, emotivne i sociološke poremećaje koji su posledica, a ne uzrok noćnog umokravanja.

Dr Kostić je istakla da je česta zabluda da se enureza ne može izlečiti ili da je ne treba lečiti, jer se taj problem može uspešno eliminisati uz pomoć pedijatra, a ako problem potraje duže u tim se uključuju psiholog, psihijatar i defektolog.

Trajanje lečenja je individulno ali, kako je rekla Kostićeva, uglavnom se može eliminisati u roku od šest meseci, pri čemu je važno da dete započne lečenje pre polaska u školu.

Dečji neurolog i psihijatar dr Aneta Lakić iz Kliničkog centra Srbije je ukazala da je noćno mokrenje za dete treći po važnosti stres na listi stresnih životnih događaja, posle razvoda roditelja i roditeljskih tuča.

"Roditelji zbog noćnog umokravanja svog deteta imaju niz problema, počev od finansijskih (pranje rublja, menjanje postreljine, veći trošak za deterdžent i pelene...) preko uticaja na organizaciju života koja obuhvata planiranje godišnjih odmora, posete prijateljima i rodbini što dovodi do niza negativnih emocionalnih reakcija i osećanja prema detetu", kazala je ona.

Lakićeva je naglasila da je kod dece koja imaju problem sa noćnim mokrenjem prisutna svakovečernja uznemirenost, neizvesnost i jutarnja uznemirenost, osećaj stida, krivice i odbačenosti, tako da je kvalitet života te dece lošiji nego kod njihovih vršnjaka.

prim.prev

Dr.Mirjana Kostić je u međuvremenu postala prof. žena koja je ceo scoj život i svu svoju ljubav usmerila i podredila deci oboleloj od bubrežnih bolesti

[marija]

Problem noćnog mokrenja do sada je nedovoljno tretiran u naučnim krugovima.

Njim su se bavili psiholozi, defektolozi, lekari, vaspitači, psihijatri i drugi stručnjaci, ali niko nije objedinjeno sagledavao i tretirao ovaj problem. Naime za uspešno lečenje potreban je multidisciplinarni naučni pristup, jer je noćno mokrenje vrlo kompleksne prirode sa višestrukim uzrocima i posledicama koje su zdrastvene, psihičke i socijalne prirode. Zdrastvene tegobe su češće upale genitourinarnog trakta. Psihičke smetnje su osećanje krivice, nesigurnost i potištenog deteta. Socijalne smetnje se ogledaju u izbegavanju deteta da spava van svoje kuće i kreveta, iz straha da se ne umokri u postelji. Pored ovih, javljaju se i pedagoške smetnje koje nastaju sa polaskom deteta u školu, odlaskom na rekreativnu nastavu, letovanje ili zimovanje.

Roditelji na razne načine pokušavaju da reše problem noćnog mokrenja kod svoje dece. Neki se obraćaju dečjem lekaru, drugi psihologu, psihijatru ili urologu. Neki pokušavaju lečenje raznim čajevima pa i "bapskim" lekovima ili pak smatraju da će mokrenje sa sazrevanjem i rastom deteta prestati samo od sebe.

U nauci se noćno mokrenje toleriše do pete godine života. Ako se i posle toga nevoljno umokravanje u krevet nastavi a da pritom nije uslovljeno organskim smetnjama, onda se ovaj poremećaj može okarakterisati i dijagnostifikovati kao noćno mokrenje (enuresis nocturna). Vrlo retko kod neke dece se javlja i dnevno umokravanje koje se manifestuje u popuštanju kapi ili samo navlažavanju gaćica, i onda se govori o tzv. dnevnom mokrenju (enuresis diurna). Najčešća manifestacija noćnog mokrenja je čvrt san. Roditelji opisuju da dete spava "kao top, ošamućeno je ako ga probude, teško se snalazi u prostoru i tako sanjivo mokri ..."

Deca se obično ne žale ni na šta, osim što kažu da ništa ne osete i što ujutru vide da je posteljina mokra.

Smatra se da noćno mokrenje i nije bolest u pravom smislu, jer dete ništa ne boli, danju normalno reguliše akt mokrenja, već to možemo nazvati stanjem, smetnjom koju treba pravilno i blagovremeno otkloniti. Roditelji, a i pojedini stručnjaci sa nedovoljno iskustva pogrešno smatraju da će problem noćnog mokrenja sam od sebe prestati sa rastom deteta ili u pubertetu. Prof. Stanković kaže:" Na početku mog bavljenja lečenjem noćnog mokrenja smatrao sam da se to dešava samo mlađoj deci uzrasta 5 - 6 godina, Međutim, praksa je pokazala nešto sasvim drugo. Naime, imao sam mnogo pacijenata od od 7, 15, 20 pa i više godina, pa me je to nagnalo da se pozabavim metodama za rešavanje problema noćnog mokrenja ne samo dece već i omladine."

Uzroci noćnog mokrenja su mnogobrojni, a ovo su najčešći:

- urođene ili stečene malformacije (oštećenja) genitourinarnog trakta

- epilepsija

- dijabetes

- spina bifida

- cystitis, infekcija (bakterijska, gljivična, ređe virusna)

- phimosis (fimoza)

- oxiuriasis

- epispadio

- loš toaltni trening

- posebno poremećaj psihomotornog sprega

- psihički poremećaji koje karakterišu strah, nervoza, fizičke kazne, hiperaktivnost, preopterećenost zbog školskih i drugih obaveza, konflikti među roditeljima, odvajanje deteta od roditelja zbog bolesti, rata, polaska u školu...

Pored navedenih smetnji postoje i sledeći poremećaji navika:

- izbegavanje hrane (mentalna anoreksija)

- preterano uzimanje hrane na tzv. nervnoj bazi (bulimija)

- noćni strah kod dece (pavor nocturnus).