Британија је Србију доживљавала као баласт

[Михајло]

ИНТЕРВЈУ: ДРАГОЉУБ ЖИВОЈИНОВИЋ, академик

Британија је Србију доживљавала као баласт

Поводом књиге нашег истакнутог историчара „Надмени савезник и занемарено српство” о британско-српским дипломатским и политичким односима у периоду од 1875. до 1941. године

Настало на основу дуготрајних и обимних истраживања непознате грађе у британским, француским, руским, италијанским и нашим архивима, ово дело од изванредног значаја чини органску целину са претходном књигом професора Живојновића „У потрази за заштитником”, о српско-америчким везама од 1878. до 1920. године, којој смо својевремено такође посветили пажњу на страницама нашег листа. Обе књиге изашле су у библиотеци „Дипломатске свеске” угледног београдског издавача „Албатрос плус”.

Професоре Живојновићу, шта је у основи карактерисало британско-српске дипломатске и политичке односе?

– Ове односе карактерисало је савезништво, али је то било савезништво између једне моћне империје и њеног малог балканског савезника. У политици према Балкану и две српске државе, према Србији и Црној Гори, владајући кругови Лондона показивали су и доследност и променљивост, њихову политику приметно су карактерисали прагматизам, империјални интереси, спремност на вршење притисака, све до кажњавања непослушних. У тој политици препознатљиви су и надменост, охолост, нестрпљење, пребацивање одговорности за неуспех на друге.

Мада савезничке државе, Србија и Црна Гора су од стране Велике Британије, како кажете, биле и омаловажаване?

– Империјална Британија не само да је омаловажавала своја два балканска савезника, него је омаловажавала и њихове жртве и страдања. Није показивала спремност да им помогне, чак ни у оним приликама када су Србија и Црна Гора понављале молбе за помоћ. Могло би се рећи да је Британија била необичан савезник. Србију је доживљавала као баласт кога се треба ослободити, за који није требало трошити људство, средства и новац. Сваки корак који није био по укусу њених политичара и официра, осим неколико часних изузетака, наилазио је на критику и подозрење. Велика Британија је нерадо ушла у рат на Балкану. Њени војни врхови сматрали су то непотребним растурањем људства и материјала.

Како се савезништво исказивало на фронту?

– Прве британске дивизије искрцале су се у Солуну под принудом, после пораза у Дарданелима и Галипољу, у септембру 1915. године. Биле су неопремљене, необучене, без официра спремних за рат. Они нису били вољни да сарађују са својим савезницима на фронтовима. Тражили су заклон на мање истуреним положајима. Сарадња са српском војском није им била по вољи, о њој су говорили као о недисциплинованој гомили. Империјални манири нису заобишли ни војне команданте.

За британске политичаре, дипломате и војнике, Балкан је, међутим, имао велики значај?

– Свакако, пошто је за очување британске доминације на Блиском истоку било од изузетног значаја да Отоманска царевина опстане као сила на Балкану. Зато је Британија била спремна да води Кримски рат 1853. до 1856. године, или да се спрема за рат 1878. године, при чему је увек тражила савезнике међу противницима Русије и њене политике. Отуда су британски званичници и јавно мњење са сумњом, а често и непријатељским очима, посматрали све земље и народе Балкана који су се сматрали савезницима Русије или су настојали да се ослободе отоманске власти.

Што је био случај са Србијом и Црном Гором…

– Са Србијом, Црном Гором, Грчком и Румунијом. Лондон је ове земље доживљавао као претње Отоманском царству, а онда и британским интересима. За борбу и циљеве балканских народа није постојало много разумевања, а још мање подршке за њихове напоре. У време Источне кризе (1875–1878) и током заседања Берлинског конгреса британска страна је настојала свим средствима да Србију и Црну Гору лиши територијалних тековина, као и могућности да пред великим скупом изнесу своје захтеве. На Берлинском конгресу британски делегати су се залагали свим средствима да се Србија и Црна Гора одвоје од Русије. Договором са Аустроугарском, две српске државе ушле су у њену интересну сферу, биле су лишене неких крајева и одвојене једна од друге. Босна и Херцеговина су предате на управу Хабзбуршком царству.

Да ли је таква британска политика имала и неке друге корене?

– Словенски народи нису уживали наклоност најутицајнијих кругова и јавности у Британији. Став према њима био је, штавише, негативан, надмен, неповерљив, омаловажавајући. Да ли је иза тога био страх или ароганција велике силе према малим земљама које нису много мариле за њене империјалне планове, намере и политику на балканским просторима? На то питање није лако одговорити, али је свакако било и једног и другог.

Ваша студија сведочи и о непредвидивости британске политике на Балкану?

– Ратни циљеви Србије садржани у Нишкој декларацији с почетка децембра 1914. године одлучно су одбачени у Лондону, пошто је декларација доживљена као први корак у растурању Аустроугарске. Британија је зато подржала стварање Велике Србије, а на крају рата је прихватила стварање југословенске државе. После рата, британски министри, дипломати и генерали показали су приметну уздржаност према новооснованој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Лондон је вршио притисак на владу Краљевине СХС да прихвати италијанске захтеве из Рапалског уговора, а касније ће изневерити свог искреног савезника и пријатеља, регента кнеза Павла Карађорђевића. Прогласили су га и издајником због тога што је пристао да влада Краљевине Југославије потпише Тројни пакт. Кнез Павле је на то био принуђен зато што је британска влада одбила да му пружи тражену помоћ и подршку.

Како бисте најсажетије дефинисали британску политику према Србији?

– Колебљивост, непоузданост и неспремност да стане у заштиту провереног савезника на Балкану, константа су британске политике према Србима и српству.

Слободан Кљакић

објављено: 24.06.2012 ПОЛИТИКА

[antics]

Шта, зар онај топли, тако приступачни, традиционално братски енглески народ? Ц - ц - ц - ц... Ђаст фор лафс...

[Михајло]

Pristrasno. Svaka istorija koja je pristrasna je subjektivna istorija. Kao primer, postojali su i dobri odnosi između Srbije i Austrije. Ako mi sada naglasujemo jedino loše odnose, ispada da smo večni neprijatelji. Ali.. nismo li onda u tom slučaju mi oni koji tražimo neprijateljstvo..?

Ајде за промену прочитај књигу...

а као увод препоручујем...

Невољни ратници:

велике силе и Солунски фронт, 1914-1918

од истог аутора...

немој напамет да причаш..

у ком моменту у историју су нам Британци били савезници...

[nedeljko]

Setimo se onoga đakona Kurajeva ili kako se zove koji je govorio kako je Srbija za Rusiju bila uvek balast, i kako se Rusija uvek žrtvovala za Srbiju, zbog nas je dobila i komunizam i tako dalje, a mi nezahvalni, neverni i bezobrazni Srbi nikad ni smo znali da cenimo.. Sa obzirom da nije naglasio kako bi mi nezahvalni, neverni i bezobrazni Srbi trebali da cenimo to večito rusko žrtvovanje za nas... A i da počnemo da cenimo po njegovoj volji, ako smo nezahvalni, neverni i bezobrazni, kako može da ima poverenje u nas? Mislim, ja u nezahvalnog, nevernog i bezobraznog nemam poverenje, pa da se i obesio za mene, jer šta ja znam zašto se obesio i koju je nameru imao... Ljudi, braćo i sestre, ovo su samo pokušaji manipulacije. Mi Hrišćani imamo jednog neprijatelja, a to je onaj rogonja. Svi ostali su samo na putu, jednom zajedno sa nama, jednom odvojeno od nas. U zadnjem slučaju treba ih dobiti da budu ponovo zajedno sa nama.

Где ти ђакон Курајев паде на памет ?

Један критички текст о Енглезима и одмах - удри по Русима.

Уз повике " манипулацију.......! "

Добро, бре, Драги, деведесетих нас нису бомбардовали Руси, већ ови што их браниш. Не даш о њима ништа лоше да се напише - а окупирали нам део територије. И још увек не мисле да иди - кући.

Пре неки дан један луди Американац тражи од Срба да се ако мисле да уђу у ЕУ - недођију извину за холокауст. Каже у Србији је страдало много јевреја.

Сетимо се окупираног Косова и Метохије - када год нам подваљују Енглезе за пријатеље.

[GeniusAtWork]

Negde sam pročitao da je jedna tiražna engleska novina napisala 1914, kada je Srbija odbila da prihvati austrougarski ultimatum, nešto u stilu da bi bilo mnogo dobro kada bi Srbija potonula u more i nestala jednom zauvek (ne sećam se tačno kako ide citat, davno bilo). Pokušaću da nadjem nešto o tome na netu kad budem imao malo vremena...

[Михајло]

Ево

29-Jun-1914

Monday

• Belgrade wires its condolences to Vienna.
  
• Serbian Prime Minister Nikola Pasic renounces the Black Hand and orders all public meeting places closed.
  
• The week long festival celebrating St. Vitus Day festival is cancelled.
  
• Widespread rioting and looting by Croats and Moslems in Sarajevo directed towards the Serbian population. Good deal of property damage with injuries.
  
• Austrian Foreign Minister Count Leopold von Berchtold's initial stance is one of moderation; dismiss Belgrade's minister of police, jail all suspected terrorists, and dissolve extremist groups. Austrian army Chief of Staff General Conrad von Hotzendorff wants invasion but needs sixteen days to mobilize his troops.
  
• The Austrians are aware of a trip by French President Raymond Poincare and Prime Minister Rene Viviani to Russia that will end 23-Jul-1914. It was agreed that no action should take place until then. It would not do to have French and Russians in such close contact during the crisis to follow.
  
• Hungarian Prime Minister, Count Istvan Tisza, does not want any action that could bring war with Russia. He is in direct conflict with Austrian counterpart, Count Berchtold.
  
• London newspaper runs headline: "To Hell with Serbia". However, King George V decrees seven days of mourning.
  
• Not to be outdone, Czar Nicholas II orders twelve days of mourning.
  

http://www.worldwar1.com/tlplot.htm

[Михајло]

Које такве?

Ова је једна једина..

веома је неозбиљно имати такав приступ..

и шта сада о милошевићу причаш?

твоје бављење историјом је иритирјуће за сваког ко зна било шта о историји

[Михајло]

http://beseda.rs/portal/2011-01-25-10-11-42/2011-01-25-10-12-20/2226-2012-02-17-14-58-30.html

У библиотеци Српске академиjе наука и уметности, у Београду, одржана је, 14. фебруара 2012. године, промоција књиге академика Драгољуба Р. Живојиновића, Надмени савезник и занемарено српство – Британско српски односи 1875-1941.

Поред аутора о књизи су говорили и историчари: Слободан Г. Марковић, Милош Ковић и Чедомир Антић.

[nedeljko]

Dobro, i zato što su danas okupirali deo naše teritorije, moramo da ih mrzimo i da svedočimo kako su oduvek bili zli? Sutra kad nam vrate teritorije, mi ćemo da okrenemo ploču i onda da ih volimo i da svedočimo kako su oduvek bili super..? Da, jako napredno, i hrišćanski.

Ili posvađam se sa Dejanom, ergo sva Dejanova rodbina je loša i ništa ne valja. Sutra se pomirim sa Dejanom, ergo sva Dejanova rodbina je dobra i fina. Imam lep karakter, zar ne.. Ali mi Srbi nećemo tako, zar ne.. Nego ako smo se posvađali sa Dejanom, ovo nema veze sa njegovom rodbinom, i ako smo se posvađali sa Britancima jer su nam interesi bili suprotni, ovo ne znači da Bog neće da dadne da sutra budemo opet prijatelji. I Britanci su nas bombardovali? Dobro je što Srbi nikad nisu vodili protiv Srba, suprotno morali bi sami sebe da proklinjemo..

Где си ти, Драги, прочитао да сам ја написао да морамо да мрзимо Енглезе ?

Где сам ја написао да су Енглези " зли " ?

Да су навикли да се шире на туђем - јесу. То раде вековима.

Енглези су само део окупационих снага на Косову и Метохији и они нам " сутра " неће " вратити " Косово и Метохију.

Да не улазим у то шта је " напредно и хришћански "...............