Италија обележила десетогодишњицу канонизације падре Пија

[Guest]

Италија обележила десетогодишњицу канонизације падре Пија

Објављено од стране Светигора на 17. јун 2012.

РИМ, 17. јуна – У малом граду San Giovanni Rotondo обележена је 10. годишњица проглашења светим „најомиљенијег италијанског народног светитеља свих времена», капуцинског монаха Пија, који је имао стигме, ране на шакама «као Христос».

Свечаност ове годишњице предводио је у име Ватикана кардинал Тарцисио Бертоне, било је замерки да папа није дошао. Присутно је било више десетина хиљада верника.

Падре Пио је рођен 1887. године као Франћеско Фрођионе. Као дечак од шест година почео је да се моли Богу. Када је чуо да неко псује, заплакао је. На једном ходочашћу видео је како молитвама и сузама непокретно дете стаје на ноге, пожелео је да као монах свој живот посвети Богу. Са 15 година ступа у манастир. Када му је било 31 година, 5. августа 1918. године, захватила га је велика дводневна телесна слабост, страх, несносни болови, помислио је да му је крај живота. Онда је наступио потпуни мир, али крварили су му били дланови, стопала и ребра. Месни надбискуп је писао Ватикану да се нешто чудно догађа, вероватно случај опседнутости. Долазили су и лекари, констатовали су ипак да је случај „натприродан“. Црква му је забранила да богослужи и да контактира с јавношћу. Мусолинијева полиција спречавала је народу приступ манастиру.

Нови надбискуп је укинуо рестрикције. Крварења нису престала. Монах је свако јутро у 3.30 ч. служио мису. Многи су долазили, било је и случајева исцељења. Његове патње бивале су годинама све веће, пред Ускрс 1968 ране су се отвориле. Није могао на Велики петак из посетеље да устане, други монаси су му непрестано брисали зној и крв. Следећи Ускрс није доживео, умро је 23. септембра. Његова сахрана је била као ниједна у историји Италије. Четири дана није било довољно да бројни верници продју крај његовог одра. Почива у крипти манастира „Santa Maria della Gracia“ где је касније саграђена једна од највећих цркава Европе.

Ватикан му никада у потпуности није веровао. Поступак беатификације је трајао 26 година. За блаженог је проглашен 1999. а за светог три године касније, али не због стигми.

Ретки су домови у Италији без иконице овог светитеља. Возачи камиона не пропуштају да носе његов лик. Гроб му годишње посете милиони верника.

Према случајевима стигма, цркве су веома обазриве и неповерљиве, то је неразјашњена тема не само за теологе, већ и за медицину и право. Док једни сматрају да се ради о аутохипнози и саблазни, други у стигмама виде чудо. Италијани међутим немају двоумљења.

Извор: ВИА

[Таша]

Da istina je da je jako postovan kod Italijana.