Треба ли на Светој Тајни Јелеосвећења пре велике јектеније говорити «Благословено Царство...»?

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

Треба ли на Светој Тајни Јелеосвећења пре велике јектеније говорити «Благословено Царство...»?

Чин Свете Тајне Јелеосвећења, онако како је у на-шим данашњим Молитвословима (=Требницима) изложен јесте плод једног дугог развоја. Почео је од једне молитве «над јелејем за болесне», која је говорена на Светој Литургији, и током тринаестог века је отприлике задобио свој данашњи облик, који се састоји из два јасно истакнута дела: јутрења и вршења обреда Тајне.

Јутрење почиње са «Благословен Бог...» и уводним трисветим, а обухвата: 142. псалам («Господе, услиши молитву моју...»), као скраћено шестопсалмије, јектенију са «Алилуја» и његовим тропарима, педесети псалам, канон са сједалнима после треће и кондаком после шесте песме, егзапостилар, хвалитне стихире, трисвето и отпуститељни тропар. Данас нико не посматра овај део као јутрење, него као један увод у саму Тајну Јелеосвећења по себи. Међутим, из целе структуре овог првог дела службе и на основу изричитих сведочанстава рукописа, несумњиво је да је вршена стварна служба јутрења или свеноћног бденија. У рукописима се повремено садрже и други елементи јутрења, којих у штампаним издањима нема. У сваком случају, у свима је изражено да је на крају бивао отпуст. Други део није вршен «састављено» с првим.

Други део је служба Свете Тајне Јелеосвећења. Она у штампаним издањима има јектенију мирну, молитву освећења («Господе, који милошћу и милосрђем својим исцељујеш...», низ тропара, седам парова читања (Апостол - Јеванђеље) заједно са њиховим прокименима и алилујаријима, седам малих јектенија и седам молитава. Цела служба се завршава опроштајном молитвом и помазивањем болесника. И из поретка штампаних издања, а још јасније из рукописа, се види да имамо један чин Свете Тајне састављен са Светом Литургијом. Велика јектенија је из Свете Литургије, тропари су на месту које имају и на Светој Литургији, прва два читања су на месту читања, мала јектенија и молитва - на месту јектеније и молитве «сугубе јектеније» Свете Литургије. Осталих шест парова читања, и шест јектенија и молитава, одговарају броју преосталих шест свештеника који су узимали учешћа у чину. За свакога од њих је узето у обзир да има свој удео, са посебним читањима и молитвом. Након тога би бивао вход са Даровима и вршена је Света Литургија. После ње је болесном читана опроштајна молитва. Недостају антифони, јер су Свете Тајне обично уметале на место данашњих антифона, пошто Света Литургија није имала антифона, или су у нешто каснијим временима, због вршења Свете Тајне, антифони изостављани. У неким рукописима, опет, постоје и антифони. У извесним рукописима се појављује Трисвето (или уместо њега «Ви који се у Христа крстисте...»), у другима је пак изостављено, али као већ познат елеменат Свете Литургије. Очигледна је сличност структуре овога дела чина Јелеосвећења са Светим Тајнама Крштења и Брака, које су такође биле сједињене са Светом Литургијом.

Било је за очекивати да овај други део, светотајински део чина Јелеосвећења, има свој почетак, као што има и свој идентитет и интегритет пошто, наравно, није вршен састављено са јутрењем. А тај почетак није могао бити другачији од почетка Свете Литургије, значи: «Благословено Царетво...», као на Тајнама Крштења и Брака. Њега управо сусрећемо и у значајном броју старих рукописа које је издао А.Димитријевски, «Молитвослови» (=Требници), Кијев 1901, и оних које је узео у обзир професор П. Трембелас у својој студији «Чин Јелеосвећења» (Мисрб ЕихсЛоушу, т. 1, Атина 1950, стр. 97-191). Возглас «Благословено Царство...«, испред мирне јектеније наводе кодоксп Синајски 973 из 12-ог века, Синајски 960 из 13-ог, Атински С.14 и С.690 из 14-ог века, Атински С. из 14-15-ог века, Синајски 980, Дионисијатски 450, Констамонита 19 (20), Велике Лавре Е 88 из 15ог века, Атински 1190, Часног Крста 615 (757) из 16-ог и Атински 667 из 17-века. Али «Благословено Царство...» се подразумева и у другим кодексима, као Париском (Кишл.)213 из 11 -ог века, или га је неко други руком додао на маргинама

Било је за очекивати да чин Свете Тајне Јелеосвећења, због своје дужине и честе употребе, претрпи велика оштећења. У рукописима још и пре уобличавања поретка који садрже штампани Молитвослови у употреби, а чију смо слику навише угрубо дали, измене су настављене, али и после тога, чак до данас, постоји једно незамисливо велико мноштво измена. Јутрење је сведено готово само на његове покретне делове, престало је бити истинско јутрење и постало један дуги увод у чин Јелеосвећења сам по себи. У продужетку је вршена Света Тајна. Није било отпуста јутрења нити прекида. Света Литургија је престала да се врши заједно са овом Тајном, а остало је четрнаест читања и седам молитава које су биле предвиђене за седам различитих лица, да их говоре понаособ, обично убрзано, у изузетно неприкладним условима за један чин, у кућама, у близини болесних и спремних за смрт, на Велику Среду, заједно са другим службама овог по преимућству литургијски преоптерећеног дана. На Крштењу и Светој Тајни Брака (тј. венчању) задржано је «Благословено Царство...». Овде га налазимо једино у бројним рукописима који су, чак и ако не предвиђају служење Свете Литургије, задржали почетак светотајинског дела са «Благословено Царство...». Међутим, то се у појединим крајевима очувало као старо локално предање, које често спасава исправне елементе који су у штампаним издањима испали. Оно поседује боље литургијско памћење.

извор фотографије