Благослов читачу и јеванђелисти

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

БЛАГОСЛОВ ЧИТАЧУ И ЈЕВАНЂЕЛИСТИ

После читања Апостола и Јванђеља свештеник благосиља чтеца и јеванђелисту. Стари начин благосиљања био је у оба случаја просто „Мир ти", које се говорило ниским тоном, пошто се није односило на заједницу, него само на оног ко је читао перикопе као „награда за труд", према светом Симеону Солунском. Однедавно превладава обичај да се благослов говори не само гласно, него и да се распростире на све вернике. Тако „Мир ти" на Апостолу постаје „Мир ти, читачу" и додаје се „и свему народу". Нема сумње да је додатак „и свему народу" потпуно неприхватљив и погрешан, пошто се благослов не тиче народа, него читача. Неколико секунди касније (ако се не поје Алилуја) народ се благосиља са древним благословом „Мир свима" пред читање Јеванђеља. Што се тиче речи „читачу", сем што је не потврђује предање, јесте и један трагичан пример куда може да одведе схоластицизам и произвољност и куда бивамо вођени када не поштујемо скромни поредак Цркве. Једно мало застрањење може да створи лавиринт претеривања и конфузију без преседана.

Такође и код благосиљања јеванђелисте древни чин предвиђа просто „Мир ти". Додатак „Мир теби, благовеститељу" је из истих разлога неприхватљив, као и поменути додатак код читања Апостола.

У појединим храмовима је уведена једна друга новотарија у циљу наводног улепшавања или истицања читања Апостола. Читач преузима Апостол од свештеника, који стоји на царским дверима, на „Сила" трисвете песме, а по завршетку читања поново му га враћа. Као аргумент наводи се то да је Апостол свештена књига, садржи перикопе из Светог писма, богонадахнуте текстове итд., и треба да се налази на часној трпези. Ово су погрешне теолошке измишљотине. Апостол је књига певнице, чтеца. Садржи антифоне, прокимене, алилујарије и причасне, односно елементе који се тичу народа, а не свештеника. Читач треба унапред да увежба читање Апостола да би се избегле грешке у читању, не само код своје куће, него и у време богослужења. По овој логици и остале литургијске књиге (Часослов, Псалтир, Триод), које садрже библијске текстове требало би да се чувају на светој трпези, која би на тај начин постала полица за држање књига. На свету трпезу се ставља само свето Јеванђеље, које је образац и символ Христа. Овакве антипредањске иницијативе довеле су до тога да је Апостол почео да се окива у сребро или злато, са представама апостола, Христа, Богородице, апостола Андреја, итд., а свештеници га полажу на свету трпезу, што је апсолутно недопустиво.

извор фотографије

[w.a.mozart]

ovaj Fundulis je Lik sa velikim L... fenomenalan je

[Sophrosyne]

U svakom slučaju ova njegova kritika se ne odnosi na našu sredinu,jer mi ovakvih novotarija nemamo.(znam,jer ponekad čitam apostol )

[w.a.mozart]

„Мир теби, благовеститељу" se često čuje kod nas