Манастири нису музеји

[Guest]

Манастири нису музеји

13 среда јун 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести, Преносимо

≈ Оставите коментар

Многи се данас куну у верски туризам и очекују приходе, а притом не знају каква се порука туристима шаље када се организују јуриши на светиње и манастире, када се суди митрополиту Амфилохију, прогоне свештеници.

Класичан пример безбожничког односа према свстињама се огледа у тзв. Плавој капели на Цетињу у којој је већ годинама „заточена“ икона Богородице Филермосе. Кад су правили ту капелу и трошили огроман новац, говорили су да ће река туриста доћи у престоницу да види то „културно чудо“ коментарише за „Новости“ протојереј и координатор правног савета Митрополије црногорскоприморске Велибор Џомић.

Нема их данас да говоре о резултату већ покрећу нове идеје које неки стручњаци називају „унајамљивање иконе“. Опет су тендери, трошење новца и опет ће резултат бити поражавајући, сматра наш саговорник.

Мислим да је крајње време да се том питању приступи на прави начин, то јест да држава, ако хоће да има користи од верског туризма, почне да се понаша одговорно, да сарађује са црквом и да у правој мери испоштује веру и свегиње. Манастири и светиње нису мртвачнице и музеји него ризнице Духа светога, а то је оно што људима данас највише треба истиче Џомић.

Наш саговорник истиче да је православна црква у Црној Гори, по својој природи и мисији увек отворена и спремна на сарадњу, али не и на условљавања и понижавања.

Односи између цркве и државе се не могу изграђивати само на реч и за једнократну употребу. Потребно је да постоји адекватан нормативни основ који би био усклађен са оним што јесте црква и са оним што јесте држава. Интересантно Је да се стално говори о европским стандардима, али се они упорно у Црној Гори избегавају када је у питању православна црква. Ових дана сам се вратио са Метеора и Свете Горе који могу да послуже као пример како црква и држава сарађују.

У Црној Гори црква и држава имају различите погледе на ходочасничка путовања.

Верски туризам представља појаву новијег времена и отуда је овде у повоју. Та чињеница је схватљива уколико се има у виду положај цркве за време других деценија комунистичког режима. Са доласком слобода број људи који желе да се поклоне светињама и духовно надахну њима се повећава из године у годину. Ми не водимо евиденцију о броју поклоника. Примарно је да се људима изађе у сусрет у духовном погледу и омогући да нађу духовну утеху и нову снагу. То је оно што им је најпотребније, а све друго је мање битно у односу на то.

Међу најпосећенијим светилиштима су манастир Острог, али и други, попут Мораче, Ждребаоника, Дајбаба, Пиве…

Највише поклоника је из Србије и Републике Српске, али и из других земаља, посебно из Русије и Украјине каже протојереј Џомић. Ретко ко долази само у један манастир.

ПОШТОВАЊЕ ПРЕМА СВЕТИЊАМА

На питање колико својом агресивношћу класични туризам угрожава манастирски мир и монашки живот, отац Велибор каже да такав утисак може да се стекне споља.

Ако знамо да је свештеничка и монашка служба таква да се служи Богу и ближњима, онда су и гужве разумљиве и лако се подносе. Верници имају страха божијег и поштовања према светињи и монаштву у њима. Погледајте само народ који сатима стоји мирно у реду молећи се и чекајући да се поклони Светом Василију. И други људи, туристи који долазе, имају поштовања према светињи, чак и када не знају много о њима, али их оне као духовни магнет привлаче. А на држави је да им, у сарадњи са црквом, створи неопходне услове, почев од инфраструктуре до гостољубља.

Извор: ИН4С/Новости