Mi i vladika ♥ ♥

[w.a.mozart]

Otvaram temu podstaknut diskusijom na temi o vladikama i duhovnicima...

Znamo da je vladika nosilac crkvenosti,duhovnosti, sabornosti i svega ostalog što može da se nosi u svojoj eparhiji.

Ako je on ikona Hrista prosto se pitam- kakav odnos mi sa svojim vladikom treba da imamo. Nekako i mogu da shvatim taj odnos na liturgiji ali van liturgije nikako. Da li uopšte treba da imamo neki odnos sa vladikom, da li je normalno očekivati da vladika zna za naše postojanje ili čak imena, naše stanje (barem informativno) Da, naše eparhije su velike i sveštenici su ti koji bi trebalo da obavljaju -prljav posao- ali se prosto pitam... ja nisam imao priliku da razgovaram sa svojim vladikom mada sam čak 2 puta razgovarao telefonom sa njegovim sekretarom... te sam to i dodao u svoj raskošan CV.

Treba li uopšte očekivati da mi kao najprostiji izraz jedne svete i saborne imamo bilo kakav kontakt sa Ikonom ili vladika služi samo za suštinske stvari, kakva je istorijska praksa, šta kažu kanoni i naravno-vrlo bitno pitanje- o čemu bismo mogli da pričamo sa vladikom...

Prosto razmišljam naglas, ništa više jer sam ponekad zaista zbunjen...

[antics]

ПЛУŠЧИНА за наслов теме (незамерите за грешку, данас је о проштено)!!!!

Тема је уствари сјајна... местимично болна, помало и апсурдна... слатка дијалектика православља...

[milan.]

rece jednom episkop ignjatije(parafraziram): kakav sam ja vladika i kakvi ste vi vernici kad jedni drugima ako se sretnemo na ulici ne kazemo dobar dan. mi onda ne zivimo zivotm liturgije.

[Guest - . . .-]

Ја се често питам о овоме и ако сам свештеник који је на неки начин "ближи" епископу. Исто редовно себи постављам ова питања.

Иначе, у теологији икона има ту особину да се споји са прототипом. Заправо, икона је реална слика прототипа. Епископ је par exellence икона Христа и он је тај на кога се односи: "Да се светли светлост твоја пред људима, да виде добра дела твоја и прославе Оца који је на небесима". То значи да се он уподобљава Христу, да људи видевши њега и његова дела прослављају Оца.

Иначе, тема је више него одлична.

[w.a.mozart]

drago mi je da se nekima dopala tema jer mi je delovalo da će biti žešća ispala...

iskreno, kako neko ko je Ikona može da mi ne bude TOLIKO blizak... naravno, ostavljam mogućnost da se tripujem, BULAZNIM, da sam u prelesti itd. ostavljam iskreno realnu mogućnost za sve nabrojano ali eto-to je pitanje koje me u potaji ponekad okupira i muči... kako Crkva može da bude uslovno rečeno (nikako podeljena) ali NEKOMPAKTNA na ovaj način...

samo razmišljam naglas,naravno

[milan.]

Ја се често питам о овоме и ако сам свештеник који је на неки начин "ближи" епископу. Исто редовно себи постављам ова питања.

Иначе, у теологији икона има ту особину да се споји са прототипом. Заправо, икона је реална слика прототипа. Епископ је par exellence икона Христа и он је тај на кога се односи: "Да се светли светлост твоја пред људима, да виде добра дела твоја и прославе Оца који је на небесима". То значи да се он уподобљава Христу, да људи видевши њега и његова дела прослављају Оца.

pa vladika je slika hristova, i u liturgiji ,posto je ona ikona buduceg carstva, episkop je car, to pokazuju i lepe odezde i kruna(mitra), i neki delovi na liturgiji... ali neki episkopi bi da oslikavaju hrista samo kao cara, a ne i kao onog ko sluzi... i tu nastaje problem... umesto da piju i jedu sa nama kao hristos oni nas puno puta smatraju nedostojnim, i ne zele zajednicu sa nama... tako da liturgija i pricescinjanje sa takvim vladikama je besmisleno... jer liturgija je zivot, a ne pozorisna predstava.

[Guest - . . .-]

Мислим да смо на правом месту окупљени да о овоме разговарамо.

Епископ јесте икона Христа и Епископ је тај који, уподобљававши се Христу, живот свој даје за своју невесту- Цркву. Радујем се када видим да Епископ све даје за своју Цркву. Но, под Црквом, бар тако мислим, се не подразумева нека замишљена или духовна Црква већ сасвим реална заједница коју сачињавају конкретне личности- Иван, Братислав, Милан, Тања, Владан, Ивана.. Зато мислим да ми треба да се трудимо да са епископом имамо апсолутно један отворен и реално постојећи однос узајамне љубави. Ово је нешто што је свакако подвиг.

[Лазар Нешић]

Иначе, у теологији икона има ту особину да се споји са прототипом. Заправо, икона је реална слика прототипа. Епископ је par exellence икона Христа и он је тај на кога се односи: "Да се светли светлост твоја пред људима, да виде добра дела твоја и прославе Оца који је на небесима". То значи да се он уподобљава Христу, да људи видевши њега и његова дела прослављају Оца.

Тако је оче, иконолошка онтологија је јако битна и један је од темеља хришћанске теологије.

Самом ја бих да додам још нешто, а и ти си сам делимично наговестио: ради о овом "уподобљавању", што свети Максим назива "мимезис" = подражавање, опонашање, итд.

За Максима и оце не постоји иконолошка онтологија, тј. поистовећивање иконе и прототипа, ако му не претходи овај мимезис, тј. уподобљавање. Па ће тако неко бити права икона Христова онолико колико се уподобљава својим личним животом Христу, а не аутоматски само по себи. У супротном...

Исто тако је и са нашим учествовањем у Светим Тајнама, на пример: Бог даје Дар, али ми се морамо сами отворити да га примимо и сачувамо.

Хвала Моцарту што је отворио ову тему.

Ја из личних разлога не могу баш да учествујем у њој, али да кажем како угалвном делим ставове чика Моцарта

[Vaske]

Преносим питање овде https://www.pouke.org/forum/topic/19585-ko-je-za-vas-veci-autoritet-vas-duhovnik-ili-vas-vladika/

а ево Лазар је на неки начин већ одговорио

За Максима и оце не постоји иконолошка онтологија, тј. поистовећивање иконе и прототипа, ако му не претходи овај мимезис, тј. уподобљавање. Па ће тако неко бити права икона Христова онолико колико се уподобљава својим личним животом Христу, а не аутоматски само по себи. У супротном...

Може ли бити ауторитета у Цркви по аутоматизму или тек на горе поменути начин?

[antics]

Мени је о. Доситеј Хиландарац једном приликом причао о томе (он је завршио војну школу) како један човек може да апсолутно контролише само тројицу људи истовремено; одлично може да контролише десеторицу; добро може да контролише 20 - 25 људи... Преко тога може директно да командује и читавој стотини, али изузетно лабаво да их контролише. Дакле, имамо формације: одељење, вод, чета. Све преко тога - можда може да им зна имена, али не може да буде у непосредном односу са њима. Командант бригаде има команданте батаљона, који имају командире чета, који имају командире водова, који имају командире одељења, који живе са својим војницима.

У прво хришћанско време заједнице су биле мале, присне. Постоји код неких патролога чак и идеја да се релативно дуго није тачно правила разлика између епископа и презвитера (рецимо, у Риму је, према неким британским патролозима, било више епископа у време светог Иринеја Лионског - што је веома значајан податак). Данас имамо јасно издефинисану ситуацију. И, да простите, манки сфијер једног човека може да прими само неки коначан број људи. Не може епископ да познаје све људе у својој епархији, па ни све верне (мислим на оне који примају свештеника), па ни све право верне (није грешка, мислим на заиста верне, на литургијски верне), па ни све клирике, ако ћемо право и поштено.

Писано је овде на форуму и раније... Да ли су епархије превелике... Како да кажеш епископу "Добар дан", кад га не познајеш, немаш искуство познавања његове личности у чисто земаљским оквирима? Чуо си за њега - Најпре помени, Господе, преосвећеног архијереја нашег... Али...

[w.a.mozart]

Чуо си за њега LOL⁴

Kao znaš da postoji ali nekako nisi baš... haha

[antics]

А с друге стране, ни у Царству неће бити сви једнаки и једнако прослављени - и то треба имати на уму. Шта ако је подвиг управо волети тако, без ичега за узврат. Сад, волети је део, а имати заједницу је целина. Тако, можете ви волети неког глумца, али он вас не познаје, нити ви њега, немате никакву заједницу = трагедија. С друге стране, са епископом имате заједницу кроз литургију, што значи да га на неки начин, другачији он уобичајеног, познајете. Тако га, дакле, и можете волети... Ако се нисам сад много упетљао, можда неки и сконта шта сам хтео да кажем... Па би онда и мени могао да објасни...

[w.a.mozart]

С друге стране, са епископом имате заједницу кроз литургију, што значи да га на неки начин, другачији он уобичајеног, познајете. Тако га, дакле, и можете волети... Ако се нисам сад много упетљао, можда неки и сконта шта сам хтео да кажем... Па би онда и мени могао да објасни...

da, shvatam te u potpunosti... onako kako se i inače sa većinom volimo-dok traje liturgija i u oblacima- je l da...

p.s. nemoj da se ljutiš, ne provociram te jer znam da imaš iskrene i dobre namere već olakšavam svojoj patologiji

[Ламех]

Чак и после св. Иринеја Лионског. Мислим да до 3. века је постојало неколико епископа у Риму. Односно неколико заједница око једног учитеља - превитера-епископа.

[antics]

Чуо си за њега LOL⁴

Kao znaš da postoji ali nekako nisi baš... haha

- Данице, је л' ти знаш шта је Винча?

- Чула сам...

- Чула си као што си чула и за Мадагаскар, а Винча је наш највећи атомски центар!