јел покајање долази као последица (редовног) причешћивања или је (редовно) причешћивање последица покајања?

[Милан Меденица :)]

шта ви кажете, мислите и радите?

искрено, желео бих да крене тема како се долази до крштења и шта је услов за ту свету тајну, па да видимо шта је узрок/последица свете тајне причешћа.

[Guest - . . .-]

Ево један одговор, можемо и да проширимо тему:

https://www.pouke.org/forum/topic/19505-jos-jedna-tema-o-pricescu-i-crkvi/page__st__108#entry656618

[Лазар Нешић]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339355232' post='656647]

шта ви кажете, мислите и радите?

искрено, желео бих да крене тема како се долази до крштења и шта је услов за ту свету тајну, па да видимо шта је узрок/последица свете тајне причешћа.

Што се више молиш, желиш да се више причешћујеш.

што се више причешћујеш, желиш више да се молиш.

Свети Максим Исповедник

Рецимо да ја гласам за прво, јер је то моје неко малено искуство

[Милан Меденица :)]

Што се више молиш, желиш да се више причешћујеш.

што се више причешћујеш, желиш више да се молиш.

Свети Максим Исповедник

Рецимо да ја гласам за прво, јер је то моје неко малено искуство

ја разумем, него ћу мало да питам изокола

јел у том смислу молитва последица или узрок жеље за светињом причешћа?

[Лазар Нешић]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339356000' post='656677]

ја разумем, него ћу мало да питам изокола

јел у том смислу молитва последица или узрок жеље за светињом причешћа?

Мислим да се прожима једно са другим, не знам боље да кажем.

Зато је и овај цитат од светог Максима тако елиптичан.

О овоме је доста писао и о. Александар Шмеман, и то назвао: припрема и испуњење.

С тим што код њега једно не претходи другом, него се исто прожима и нема једног без другог. Као круг неки, али боље рећи неки ритам.

Сад, многи би рекли да (наравски) иде припрема (значи молитва) па онда испуњење (причешће). И то је неко, бар се мени чини, владајуће мишљење и пракса. Али, тешко је рећи. Јер има људи који су тек причестивши се почели и да се моле и подвизавају. Један од њих је и велики богослов светих тајни Цркве, свети Никола Кавасила: у његовој књизи "О животу у Христу", аскеза, моитва, пост и остала припрема има своју улогу као ЧУВАЊЕ СТЕЧЕНЕ БЛАГОДАТИ ПО ПРИЧЕШЋУ, никако као нешто што претходи истом. То је фасцинантно када се чита, просто делује данас невероватно. Али је тако. Препоручујем свима да сами стекну увид у то!

[Милан Меденица :)]

Мислим да се прожима једно са другим, не знам боље да кажем.

Зато је и овај цитат од светог Максима тако елиптичан.

О овоме је доста писао и о. Александар Шмеман, и то назвао: припрема и испуњење.

С тим што код њега једно не претходи другом, него се исто прожима и нема једног без другог. Као круг неки, али боље рећи неки ритам.

Сад, многи би рекли да (наравски) иде припрема (значи молитва) па онда испуњење (причешће). И то је неко, бар се мени чини, владајуће мишљење и пракса. Али, тешко је рећи. Јер има људи који су тек причестивши се почели и да се моле и подвизавају. Један од њих је и велики богослов светих тајни Цркве, свети Никола Кавасила: у његовој књизи "О животу у Христу", аскеза, моитва, пост и остала припрема има своју улогу као ЧУВАЊЕ СТЕЧЕНЕ БЛАГОДАТИ ПО ПРИЧЕШЋУ, никако као нешто што претходи истом. То је фасцинантно када се чита, просто делује данас невероватно. Али је тако. Препоручујем свима да сами стекну увид у то!

одлично, баш сам задовољан куда иде ово

ок, утврдили смо да тело има две ноге, две руке, два плућна крила и да један уд не може без другог ... али.

има једну главу и труп на коме то стоји, шта је та једна глава која води а шта труп који је постулат?

ако бисмо претпоставили, с разлогом, да све креће од крштења и ако бисмо направили паралелу између свете тајне и благодати крштења - прање од греха, установљење на Пут спасења обожењем, итд - и свете тајне и благодати причешћа - прање од греха, обожење, итд - шта је онда услов за то крштење а шта за причешћивање.

ако ме капираш, мислим да ћемо лако стићи и до покајања а можеш и да презубиш причу како ти одговара

[Лазар Нешић]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339362524' post='656844]

ако ме капираш, мислим да ћемо лако стићи и до покајања а можеш и да презубиш причу како ти одговара

У, мораш ми мало појаснити...мислим да те капирам, али дај ми још мало материјала

[Милан Меденица :)]

У, мораш ми мало појаснити...мислим да те капирам, али дај ми још мало материјала

најкраће речено, шта је потребно за крштење, јел потребно нешто много више од тога да га уговориш, устанеш на време, обучеш и појавиш?

где је ту покајање пред крштење?

па онда паралела са "крштењем" светог причешћа које се понавља и обнавља у човеку сваки пут кад се појави испред путира ...

[Oglo]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339364441' post='656891]

најкраће речено, шта је потребно за крштење, јел потребно нешто много више од тога да га уговориш, устанеш на време, обучеш и појавиш?

где је ту покајање пред крштење?

па онда паралела са "крштењем" светог причешћа које се понавља и обнавља у човеку сваки пут кад се појави испред путира ...

Da,

pred krštenje ništa ne moraš da znaš, zato se i mala djeca krste, ulaziš u novi život koji do tada nema šanse da poznaješ

Ima kod Šmemana vodom i duhom

[Милан Меденица :)]

отприлике ... зато што у било ком другом случају, покајање би било узрок причешћу а не обрнуто, или, покајање би било главница у односу на светињу причешћа које би било само испуњење покајања.

практично, покајање би постало постулат вере, уместо Бога, самог Тела и Крви.

дакле, сви признајемо да је цео живот залог и услов приласка светињи, ал дотле доводи жеља, воља, мало труда и пуно љубави и вере са врлом надом у испуњење.

стављати било коју идентификацију (труд, жељу, вољу, итд) као примарну долазимо у ситуацију да све остале доводимо у сенку, практично негирајући идентитет (светињу причешћа).

све у свему, ако смо слаби и за покајање - одакле ми снага?

јел то неки тајни трзај душе или обећање хране које покреће ову врећу меса да се нахрани?