Jump to content

65 година од Маршаловог плана


Препоручена порука

djm.jpgКако су САД спасиле Европу

Пре тачно 65 година, на данашњи дан, 5. јуна 1947. тадашњи државни секретар САД Џорџ Маршал ( 1880-1959) обелоданио је план спасоносне помоћи Староме Свету како би се избавио од послератног економског колапса. Истовремено су те мере предузете како би се омела Москва да под своју контролу политички потчини Грчку, Италију и Француску које је Америка у том моменту сматрала“ скоро изгубљеним“ за свој утицај.

100 долара по глави становника

Петог јуна 1947. иступајући пред дипломцима Харвардског универзитета Џорџ Маршал свечано је објавио да Америка ставља под сопстевну конторлу програм економске ренесансе земаља западне Европе разрушених у Другом светском рату. На то благотворно дело које је по имену аутора названо Маршаловим планом, Вашингтон је не шкртарећи одвојио 13,7 милијарде долара ( приближно 150 милијарде данашње вредности ).Европљани су , истина , тражили дупло више, чак 28 милијарди, али Америкнаци нису хтели да дају ни цента приде од суме коју су наменили. Оклевати се није смело: Стари Свет се стрмоглавце стропоштавао у хаос. Резеви угља у лукама у Лондону било је довољно само за још неколико дана, аутобуси у Лијежу ( Белгија) прешли су на коњску вучу,а на порушеним зидовима Рајхстага неки од становника Берлина који су успели да некако преживе сурову , хладну зимну 1946/47 је написао:“Срећни су они који су умрли, њима бар није хладно „.Континент је био на умору, замало што се није распао од нагомиланог очајања , а тек формирана ЦИА је плашила Белу кућу саопштењима о томе да је наводно Стаљину довољно само да подигне слушалицу па да се у Грчкој, Италији и Француској упали пламен револуције.

„Златна киша“ се проливала пуне четири године над 16 земаља Западне Европе

„Златна киша „ која је падала током пуне четири године у 16 западноевропских земаља плус у окупираној Западној Немачкој, омогућило им је да избегну пропаст и на крају да пређу на постојани економски развој и напредак. Иако новчана помоћ и није била тако велика-једва нешто више од 100 долара по џепу становника.

Тако је говорио Џорџ Маршал

Џорџ Маршал је нашао и речи које је требало рећи. А ево шта је заправо рекао пре тачно 65 година, тог историјског 5. јуна 1947.:

“Истински позитивно дело састоји се у томе што ће у блиске три или четире године за потребе Европе у иностраним –пре свега америчким прехрамбеним производима и друге за живот важне робе ,знатно превазилазити њихову куповну моћ , па им је неопходна допунска помоћ како би избегли веома озбиљне екномске тешкоће , што би изазвало и погоршавање социјалне и политичке ситуиације у целини...Ни једна влада,која буде плела интриге с циљем да се омета или ускраћује подизање других земаља , не може рачунати на нашу помоћ“.

Ни речи о Совјетском Савезу и другим источноевропским земљама

Као што се могло запазити , у свом говору државни секретар Џорџ Маршал ниједном речју није поменуо Совјетски Савез, али су сви у свету схватли да се управо његова влада по мишљењу Вашинготна “ спремала да плете интриге. “Било је такође јасно да све земље које су рачунале на америчку помоћ из Мрашаловог плана морају што пре и то неизоставно из својих влада избацити комунисте и социјалисте. У противном, америчка помоћ ће им бити ускраћена.Године 1948. Дошло је до великог спремања влада: у власти у Западној Европи није више било ниједног представника левих партија.

Историчари тврде да је Маршал мислио да ће Совјетски Савез подметати клипове у точкове његовом плану,не искључујући истовремено ни могућност да ова змеља стане у ред за добијање америчке економске помоћи. У јуну 1947., само две седмице после говора државног секретара, из Моксве је у Париз стигла делегација у чијем саставу је било 83 најбољих совјетских економских стручњака са министром спољних послова Вјачеславом Молотовом на челу.Експерти су оволики пут превалили да би се у француској престоници што подробније упознали са свим аспектима Маршаловог плана. Совјеткска делегација је предложила да америчка помоћ обухвати целу територију Немачке , укључујући , наравно, и совјетску окупациону зону. Али предлог није прихваћен . То ,међутим, совјетску економску високу делегацију није обесхрабрило него је изашла са иницијативом да се сачини програм финансирања по индустријским гранама у свакој земљи посебно, али су САД и тај предлог одбиле.Онда је Молотову дојадило па је амерички програм назвао”триком срачунатим да помоћу долара пороби европске земље.” И совјетска делегација се вратила из Париза необављена посла.

Уосталом, свима је било јасно да се Стаљин никад не би сагласио нити би пак дозволио новостеченим сателитима у Источној Еропи да изађу у сусрет америчким захтевима да се развија слободно предузетништво, да се обезбеди слобода за инвестиције из САД, и, што је најважније, да се ставе под пуну контролу прекоокеанског газде сви приходи и расходи .Кад су владе Чехословачке и Пољске испољиле заинтересованост за неке аспекте Маршаловог плана, генералисимус их је позвао у Кремљ и очитао им буквицу.

СССР помогао земљама из своје зоне утицаја

СССР је помогао новцем и ресурсима свим државама које су после Другог светског рата доспеле у “његову зону утицаја “и тако им омогућио да се релативно брзо обнове од ратних разарања.Сам Совјетски Савез је успео да се у знатној мери обнови у периоду од 5-7 година после завршетка рата.

Руски Американац ноблеовац Василиј Леонтјев је указао да у време доношења Маршаловог плана у Вашингтону схватили да се на “планети појавила сила са којом ће Америка одсад морати да се носи” .

Мишљење експерта,Игора Николајева ,професора Високе школе економије

-Маршалов план био је пре свега намењен за обнаваљање економије Западне Немачке. И он Совјетском Савезу ни у чему није сметао. Да је такав сценарио помоћи био понуђен СССР-у, онда би се 1991. десила много раније и са мањим губицима . Јер основа плана( слободно предузетништво и капиталистички односи) окончали би монопол комунистичке идеологије у Совјетском Савезу. Није позанто због чега САД то нису предложиле 90.година. Ипак, мора се имати у виду да је једна ствар кад је све у рату разорено, а друга кад сами изазовемо крах.

Бранко Ракочевић

Tweet

Извор: Русија.рс</p>

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...