Прича о Рају и паклу

[w.a.mozart]

ja ne mogu da zamislim da neko posle smrti želi da puši... iskreno ne mogu a evo pokušavam već par minuta

upinjem se i ne ide...

čini mi se da u vaskrsnutim telima i nećemo baš umirati od želje za duvanom, seksom i tako tim fenomenalnim stvarčicama koje nas održavaju u životu

[Михајло]

ja ne mogu da zamislim da neko posle smrti želi da puši... iskreno ne mogu a evo pokušavam već par minuta

upinjem se i ne ide...

čini mi se da u vaskrsnutim telima i nećemo baš umirati od želje za duvanom, seksom i tako tim fenomenalnim stvarčicama koje nas održavaju u životu

пушење сам навео као пример...

а поента је у страстима...

ако се ниси олободио лоших страсти...

остају ти и после упокојења...

[w.a.mozart]

kako to da ostaju... i u kom obliku egzistiraš nakon upokojenja i da li misliš na pre ili posle vaskrsenja

[Михајло]

kako to da ostaju... i u kom obliku egzistiraš nakon upokojenja i da li misliš na pre ili posle vaskrsenja

па шта је страст (παθος, passio)?

....то је трајно усмерење читаве човекове душе према нечему...

значи....није тренутна појава...него трајна...

и Св.Оци су мнооогоооо пута лепо рекли...да се треба решавати рђавих страсти...

а након упокојења...си (како сам ја разумео) предворје раја или пакла...

до другог доласка..

http://www.spcportal...pg=1842〈=sr

страсти (грч. παθος - παθυ, страст, страдање, глагол - πασχω) - страдати, трпети): посебне слабости и лична својства људске природе која, кад се не држе у границама природе, могу унети грешно стање и могу довести до пропадљивости и смрти. Афекти најбоље откривају страствену црту и двој ност људске природе, односно показују да су природне способности, због изопачења слободне воље, постале извор греха који отвара врата трулежности или пропадљивости. У људској природи постоје, наиме, не само природни афекти, него и наклоност према греху везана за те афекте. Ми познајемо афекте као "слабости", као неразумне тежње и грешна узбуђења. Бестрашће или чистота, отуд, јесу резултат човечне воље да држи афекте у границама "разума" природе, да слушањем Христа излечи страсне и неразумне нагоне воље. Исус Христос је примио афекте, претрпео је драговољно људска страдања (φθορα), али Он их је ослободио њиховог грешног карактера Својим безгрешним рођењем, Својим непорочним животом и Својим васкрсењем. Што се тиче природних афеката, Он је истоветан са нама, те отуда и Његова способност да страда ради нас. Међутим, Он је природним афектима одузео њихову грешну наклоност и тако у нашу природу унео непропадљивост да се "ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност" (1. Кор. 15, 53). Онје апсолутно слободан од греха благодарећи непромењивој сталности Његове слободне воље; страствену црту наше природе исправио је неизмењивошћу Своје слободне воље (Свети Максим Исповедник, Одговори Таласију 42, Рум. филок., том III, стр. 146-147).

[grigorije22]

"Bog ljubavi ne može da kažnjava".

"Opšteprihvaćeno shvatanje o večnim mukama predstavlja samo školsko mišljenje, uprošćeno bogoslovlje ("kažnjavajuće"), koje prenebregava dubinu takvih tekstova kao Jn. 3:17 i 12:47. Da li je moguće zamisliti da, uporedo sa večnošću Carstva Božijeg, Bog ljubavi priprema večnost pakla, što bi u nekom mislu predstavljalo neuspeh u Božijoj zamisli, pobedu zla, makar i delimičnu? Apostol Pavle, međutim, u Prvoj poslanici Korinćanima 15:55, sudeći po svemu, tvrdi suprotno. Ako blaženi Avgustin nije odobravao "milosrđe", onda je to bilo usmereno protiv liberalizma i sentimentalizma; ali, sa druge strane, pedagoški argument straha već ne deluje, već dovodi u opasnost da hrišćanstvo približi islamu" (Evdokimov P.N. Ženщina i spasenie mira. Minsk., 1999. - str. 121.).

1. Osnovna zabluda sastoji se u tome da "bogoslovi-optimisti" shvataju paklene muke kao delovanje od strane Boga, dok su Sv. Oci učili da je u stvarnosti to posledica izazvana samom ličnošću. (Štaviše, "Poslanice patrijaraha Istočne Katoličanske Crkve o Pravoslavnoj veri" direktno predaju anatemi one koji uče da je Bog uzročnik večne kazne nepokajanih grešnika. - Dogmatičeskie poslaniя pravoslavnыh ierarhov XVII-XIX vekov o pravoslavnoй vere. - STSL, 1995. - str. 151.) Bog uopšte ne priprema večnost pakla. Pakao, po misli prepodobnog Makarija Egipatskog, leži "u dubini srca ljudskog". "Slično kao što slepci," objašnjava prep. Simeon Novi Bogoslov, "ne vide sunce koje sija, iako svecelo bivaju osvetljeni njime, prebivaju van svetlosti, budući udaljeni od nje čulom i vidom; tako će i Božanska svetlost Trojice biti u svima njima, ali grešnici, zaključani u tami, i usred svetlosti neće je videti... ali opaljivani i osuđivani sopstvenom savešću, imaće neizrecivo mučenje i neizrazivu žalost u vekove" (prp. Simeon Novый Bogoslov. Tvoreniя. - M., 1892. T. III. - str. 123.).

Jednostavno, lakonski, shvatljivo i bogoslovski besprekorno je tu istinu razjasnio još u drugom veku sv. Irinej Lionski: "Svima koji su sačuvali ljubav prema Njemu, On daje Svoje opštenje. Opštenje sa Bogom jeste život i svetlost i naslada svim dobrima, kakva su u Njemu. A one koji po svojoj volji odstupaju od Njega, On predaje odlučenju od Sebe, koje su oni sami izabrali. Odvajanje od Boga jeste smrt i udaljenje od svetlosti jeste tama, i otuđenje od Boga jeste lišavanje svih dobara, koja postoje u Njemu. Ali dobra Božija su večna i bez kraja, zato je i njihovo lišavanje večno i bez kraja, slično, kao što u vezi sa neizmernom svetlošću, oni koji su sami sebe oslepeli ili koje su oslepili drugi bivaju zauvek lišeni njene sladosti, ne zato što bi im svetlost pričinjavala muke slepila, već zato što im samo slepilo donosi nesreću." (sv. Irineй Lionskiй. Protiv ereseй. - M., 1996. - str. 505.).

Da, Bog jeste ljubav (1. Jn. 4:16) i ta ljubav će biti sve u svemu (1 Kor. 15:28), ali za one koji su postali ovaploćenje mržnje, ona će postati pakleni oganj. Zaista o tome govore poznate reči sv. Isaaka Sirina: "Mučeni u geeni bivaju poraženi bičem ljubavi" (prp. Isaak Sirin. Slova podvižničeskie. - M., 1993. - str. 76.).

Svetootački stav o paklu kao posledici životnog izbora samog čoveka može da se pokaže slično shvatanju "eshatoloških optimista" da pakleni oganj nosi očišćujući karakter ("u paklenim mučenjima duša se čisti od zla" - ierom. Ilarion (Alfeev). Tainstvo verы. M.-Klin, 1996. - str. 255) i ima za hranu grehe, koja poražava dušu jednog ili drugog čoveka ili demona, ubačenog u njega. Sa vremenom će se ta hrana istrebiti i oganj će, ne nalazeći mesta sebi u prirodi koja se očistila, iščeznuti; tako će se dogoditi vaspostavljanje. Za nekoga će dosta biti godinu dana, za nekoga vek, neko će se mučiti hiljadu godina... Ali nije tako i mučenje ne može biti dugo ili kratkovremeno, jer vremena više neće biti (Otkr. 10:6). "Večnost u Hristu Isusu je stanje postojanja van i iznad vremena" (Delikostopulos Afanasiй. Vera Pravoslavnaя. Afinы., 1993. - str. 176.).

[Биљана]

О мој Боже!

[w.a.mozart]

О мој Боже!

Gospode, džem!

[grigorije22]

Biće da je ova slika ipak vatreni pakao, ispod brvaka. Ovo se prevrće, kao kad vri pasulj.

http://www.youtube.com/watch?v=Yo5GKhwQF5w

Православно предање, међутим, зна само за једну реалност у преисподњи: ад. Штавише, као што учи свети Марко Ефески (види његову "Другу беседу о чистилишном огњу" у прилогу 1-а), то што се види у доживљајима боравка у аду често су само предслике будућих мучења, а не буквалан опис садашњег стања оних који у аду очекују Страшни Суд. Но, био то опис садашњег стања, или виђење будућег, доживљај боравка у аду, како је дат у православним изворима, представља моћно средство којим се човек подстиче да живи у хришћанском подвигу. А такав живот јесте једини начин да се избегну вечне муке - зато Бог и даје таква искуства људима.

[w.a.mozart]

sve više shvatam ono čuveno - pakao, to su drugi

[Срђан Ранђеловић]

 

Била једном два монаха, који су пуних четрдесет година живели у истом манастиру а да се ниједном нису посвађали. Једног дана први монах рекао је другоме:

- Не мислиш ли да би требали бар једном да се посвађамо?

Овај други је узвратио:

- Зашто да не? Око чега ћемо се свађати?

- Могли бисмо око овог хлеба - предложи први.

- У реду, свађајмо се око хлеба. Како се то ради?

- Овако - рекао је први монах - Овај хлеб је сада мој, шта ћеш сад?

- Задржи га - рекао је други монах.

http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/03/blog-post_22.html?spref=fb

[Ignjatije]

[Бојан Сарачевић]

[Иван ♪♫]

ovo u udžbenike treba staviti

[Mилена КШ]

slicno je kao i ono kada se svadjaju oko serpe...isto sustinski...