Постоји обичај да свештеници младенцима, заједно с вином заједничке чаше, дају и комаде просфоре погружене у заједничку чашу. Да ли је то исправно?

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

У појединим крајевима постоји обичај да свештеници младенцима, заједно с вином заједничке чаше, дају и комаде просфоре погружене у заједничку чашу.

Да ли је то исправно?

Служба Свете тајне брака је раније вршена заједно са Божанском Литургијом Светог Златоуста или са Литургијом Пређеосвећених Дарова, током које су се младенци причешћивали. До данас су видљиви трагови те повезаности: молитва Господња и причастан «Чашу спасења примићу...». Света тајна брака је у каснијим временима, из разноразних разлога, престала да се обавља заједно са Светом Литургијом, образујући тако једну независну службу.

Заједничка чаша, која се данас пружа младенцима, давана је и тада након Светог Причешћа, које је много пута, као што се из кодекса види, кад је вршена Пређеосвећена, давано младенцима само у виду освећеног Хлеба, значи Часнога Тела. Када су младенци престали да се причешћују, заједничка чаша је остала као успомена на ону стару праксу. Тада је младенцима осим заједничке чаше, као што опет сведоче поједини рукописи, даван комад и хлеба, управо као сећање на причешће Часним Телом. Наравно, у неким рукописима подражавање Светом Причешћу је још израженије. Свештеник би после:

«Мир свима... Главе своје Господу приклонимо», улазио у олтар, делио хлеб на три дела и стављао у га чашу са вином. Говорио би: «Пазимо, светиње светима», а народ би певао: «Један је Свет» и причастен: «Чашу спасења примићу(...)». Свештеник би у олтару изговарао над чашом молитву: «Боже, Сведржитељу, који се све начинио моћи Твојом...», излазио и вероватно кашичицом или кашиком причешћивао младенце. На крају је преовладала само заједничка чаша, заједно са молитвом њеног благосиљања, која је постојала и пре одвајања Свете тајне брака од Литургије.

Не треба да нас чуди што се у неким крајевима још очувало давање хлеба. То се у литургијској пракси показало конзервативнијим. Пожељно би било вратити се првобитној пракси, спајању Свете Тајне Брака и Литургије, као и да алтернативне ствари уступе место Светом Причешћу које је, по Светом Симеону Солунском, представљало «савршенство сваког обреда и печат сваке Божанске Тајне», «и Црква исправно чини кад припрема Божанске Дарове, на очишћење оних који се сједињују и на благослов, јер је сам Христос био присутан на свадби дајући дарове и сам будући дар, за сједињење младенаца у миру и једнодушности» (Διάλογος..., гл. 282). Међутим, док се то не деси, нека се давање хлеба и задржи тамо где се оно још држи, како би, скупа са заједничком чашом, младенце и Цркву подсећало на неопходност њиховог учествовања у Небесном Хлебу и у истинској Чаши Живота, Телу и Крви Господњој.

извор фотографије