Сопствени језик је „нај­све­ти­ја на­род­ност“

[Guest]

Разговор са мр Милорадом Симићем, аутором српског лингвистичког софт­ве­ра

Сопствени језик је „нај­све­ти­ја на­род­ност“

Аутор: Марина Марић, Број 1082, Рубрика Разговор

Српски језички пакет и његово унапређење као начин да се заштити српски језик

Мр Ми­ло­рад Си­мић се цео свој рад­ни век бо­ри да са­чу­ва срп­ски је­зик од ра­си­па­ња и рас­та­ка­ња. Ба­ви се лек­си­ко­гра­фи­јом, пра­во­пи­сном про­бле­ма­ти­ком, ди­ја­лек­то­ло­ги­јом и при­ме­ном ра­чу­на­ра у лин­гви­сти­ци. По­ред лин­гви­стич­ког софт­ве­ра и елек­трон­ских реч­ни­ка ко­је је ди­ги­та­ли­зо­вао, на­пра­вио је и Про­грам­ски па­кет РАС, нео­п­хо­дан на сва­ком ра­чу­на­ру на ком се об­ра­ђу­је текст. Ро­ђен је 1946. го­ди­не у се­лу Оба­ди­ма код Сре­бре­ни­це. На Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду ди­пло­ми­рао је 1972. го­ди­не, а ма­ги­стри­рао 1975. на те­зи: „Го­вор се­ла Оба­ди у бо­сан­ском Под­ри­њу“. Са­рад­ник је Ин­сти­ту­та за срп­ски је­зик СА­НУ, уред­ник Реч­ни­ка СА­НУ и са­рад­ник у софт­вер­ској аген­ци­ји Ср­бо­софт.

Го­спо­ди­не Си­ми­ћу, Ви сте се це­лог рад­ног ве­ка ба­ви­ли кла­сич­ном је­зич­ком на­у­ком: лек­си­ко­гра­фи­јом, ди­ја­лек­то­ло­ги­јом и пра­во­пи­сном про­бле­ма­ти­ком, ка­ко сте по­че­ли да при­ме­њу­је­те ра­чу­на­ре у лин­гви­сти­ци? Мо­же­те ли украт­ко да нам пред­ста­ви­те ва­ше софт­вер­ске про­из­во­де?

– До­брих 40 го­ди­на ба­вим се срп­ским је­зи­ком. Од то­га 38 го­ди­на у Ин­сти­ту­ту за срп­ски је­зик СА­НУ, где сам учио лек­си­ко­граф­ску ве­шти­ну, ко­ја при­ме­њу­је све лин­гви­стич­ке обла­сти. Пре 20 го­ди­на због по­тре­ба из­да­вач­ких ку­ћа и због ак­ту­ел­но­сти срп­ског је­зич­ког тре­нут­ка по­чео сам се ба­ви­ти при­ме­ном ра­чу­на­ра у срп­ском је­зи­ку. На­и­ме, по­сле рас­па­да ав­но­јев­ске Ју­го­сла­ви­је и срп­ско-хр­ват­ске је­зич­ке за­јед­ни­це пред крај дру­гог ми­ле­ни­ју­ма срп­ски књи­жев­ни је­зик и срп­ски на­род на­шли су се на рас­кр­шћу без пу­то­ка­за. Док су се под окри­љем свет­ских си­ла на срп­ским на­ци­о­нал­ним те­ри­то­ри­ја­ма ства­ра­ле дру­ге др­жа­ве и од срп­ског је­зи­ка дру­ги је­зи­ци (хр­ват­ски, бо­сан­ски, цр­но­гор­ски), срп­ска др­жа­ва и срп­ски лин­гви­сти у је­зич­кој по­ли­ти­ци и прак­си де­ло­ва­ли су збу­ње­но, не­спрем­но и за­те­че­но. Ру­ко­во­ђен уро­ђе­ним прак­тич­ним ду­хом, по­сле са­ве­то­ва­ња са при­ја­те­љи­ма, схва­тио сам да срп­ски је­зик ва­ља што је пре мо­гу­ће пре­ба­ци­ти на елек­трон­ски ме­диј, учи­ни­ти га до­ступ­ним свим Ср­би­ма у зе­мљи и у све­ту и за­шти­ти­ти га од рас­та­ка­ња и гу­бље­ња. Ре­зул­тат то­га ра­да је и срп­ски је­зич­ки па­кет.

ПРОГРАМСКИ ПАКЕТ РАС

Осно­ву овог па­ке­та чи­ни Про­грам­ски па­кет РАС, ко­ји у Ворду (Word) слу­жи за пра­во­пи­сну про­ве­ру тек­ста, за по­де­лу ре­чи на сло­го­ве и кон­вер­зи­ју код­них рас­по­ре­да. Без тог па­ке­та да­нас је не­за­ми­сли­ва при­пре­ма тек­ста за штам­пу, па га ко­ри­сте ско­ро све гра­фич­ко-из­да­вач­ке ку­ће, број­не на­ци­о­нал­не ин­сти­ту­ци­је (Срп­ска Пра­во­слав­на Цр­ква, Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти, Ма­ти­ца срп­ска, Ву­ко­ва за­ду­жби­на) и по­је­дин­ци. Ку­пи­ла га је и др­жа­ва за ре­пу­блич­ке ор­га­не, ор­га­ни­за­ци­је и ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву. Овај па­кет омо­гу­ћу­је ко­ри­сни­ку да на ра­чу­на­ру на­пи­ше пи­смо, но­вин­ски при­лог, на­уч­ни рад, књи­гу и др. и да по­мо­ћу су­ге­сти­ја на­у­чи мно­ге је­зи­ко­слов­не сит­ни­це. Сви до­бро зна­мо да при пи­са­њу на ра­чу­на­ру, као у жи­во­ту, не­ма ни без­гре­шних ни не­по­гре­ши­вих. Ко­рек­тор из па­ке­та РАС „бди“ над сва­ком на­шом ре­чи и до­при­но­си да наш текст бу­де ко­рек­тан и пи­смен.

ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК

Ко­ри­сник Про­грам­ског па­ке­та РАС при пи­са­њу тек­ста има на услу­зи и Пра­во­пи­сни реч­ник срп­ског је­зи­ка, нај­но­ви­ји про­из­вод аген­ци­је Ср­бо­софт, ура­ђен на осно­ву Реч­ни­ка СА­НУ, Реч­ни­ка Ма­ти­це срп­ске и по­сто­је­ће пра­во­пи­сне ли­те­ра­ту­ре (на осно­ву Пра­во­писа из 1960, 1993. и 2010. го­ди­не), као и јед­ног бро­ја те­рен­ских ан­ке­та ко­је по­кри­ва­ју це­лу те­ри­то­ри­ју срп­ско­га је­зи­ка. Реч­ник има око 123.000 де­таљ­но об­ра­ђе­них и ак­цен­то­ва­них ре­чи и мо­гућ­ност до­да­ва­ња но­вих ре­чи.

СРПСКИ РЕЧНИЦИ И ДР.

Уз РАС и Пра­во­пи­сни реч­ник ко­ри­сник има на рас­по­ла­га­њу још Срп­ски елек­трон­ски реч­ник са 307.000 ре­чи, Срп­ски рјеч­ник Ву­ка Сте­фа­но­ви­ћа Ка­ра­џи­ћа и Рјеч­ник из књи­жев­них ста­ри­на срп­ских Ђу­ре Да­ни­чи­ћа, ко­ји му пру­жа­ју мо­гућ­ност да те­мељ­но упо­зна лек­си­ку срп­ског је­зи­ка и ње­но бо­гат­ство.

Да ли је овим срп­ски реч­нич­ки па­кет за­о­кру­жен?

– По­треб­но је још ди­ги­та­ли­зо­ва­ти цр­кве­но­сло­вен­ски реч­ник, док је по­сао на ста­ро­сло­вен­ском реч­ни­ку пре че­ти­ри го­ди­не ско­ро при­ве­ден кра­ју и „за­ле­ђен“ због не­до­стат­ка нов­ца за ис­пла­ту са­рад­ни­ка и за про­гра­мер­ске услу­ге. Ова два реч­ни­ка, са прет­ход­на три ди­ги­та­ли­зо­ва­на, об­је­ди­ни­ће са­вре­ме­ну и исто­риј­ску лек­си­ко­гра­фи­ју срп­ског је­зи­ка од на­шег вре­ме­на до пр­ве пи­сме­но­сти.

По­ред на­ве­де­ног, срп­ски је­зич­ки па­кет ће уско­ро до­би­ти и срп­ски ди­ги­тал­ни кор­пус, са око 600.000 ци­та­та, ко­ји ће омо­гу­ћи­ти све­стра­но про­у­ча­ва­ње срп­ског је­зи­ка за про­те­кла два ве­ка.

Схва­та­мо на­ци­о­нал­ни и прак­тич­ни зна­чај по­сла ко­јим се ба­ви­те. Да ли су Ва­ши про­гра­ми по­пра­ви­ли по­ло­жај срп­ског је­зи­ка у од­но­су на ста­ње од пре 20 го­ди­на?

– На­жа­лост, на­ши про­гра­ми су ушли у сра­змер­но ма­ли број уста­но­ва, и они пред­ста­вља­ју са­мо осно­ву и мо­гућ­ност за до­бар је­зич­ки из­раз. Ши­ро­ка упо­тре­ба ра­чу­на­ра, са­те­лит­ска те­ле­ви­зи­ја, ин­тер­нет, но­ве тех­но­ло­ги­је, но­ве ро­бе, ме­ђу­на­род­на по­де­ла ра­да, огром­но свет­ско тр­жи­ште и не­за­др­жи­во ши­ре­ње ен­гле­ског као глав­ног свет­ског је­зи­ка, до­но­се сва­ко­днев­но стра­не ре­чи, ко­је ме­ња­ју лик на­шег је­зи­ка. Срп­ска др­жа­ва и ње­не кључ­не уста­но­ве за­не­ма­ри­ле су стан­дар­ди­за­ци­ју срп­ског је­зич­ког из­ра­за при уво­ђе­њу ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја. Срп­ска ми­ни­стар­ства ку­пу­ју за шко­ле хи­ља­де ра­чу­на­ра, а на њи­ма не­ма ни­ка­квог срп­ског софт­ве­ра. По­што су ра­чу­на­ри ши­ро­ко ушли у фир­ме, шко­ле и до­ма­ћин­ства, а про­пи­са­ног је­зич­ког стан­дар­да не­ма, свак пи­ше она­ко ка­ко зна и уме, што би Вук ре­као „по пра­ви­ли­ма ба­бе Сми­ља­не“. Пре два­де­сет го­ди­на је­зич­ка си­ту­а­ци­ја је би­ла ло­ша, да­нас је ка­та­стро­фал­на до те ме­ре да срп­ски је­зик у ино­стран­ству не­ма шта ви­ше да тра­жи (та­мо је већ хр­ват­ски је­зик, брат бли­за­нац срп­ског је­зи­ка), а на до­ма­ћем те­ре­ну сва­ко­днев­но тр­пи по­ра­зе.

Шта да се ра­ди?

– За че­тр­де­сет го­ди­на рад­ног ве­ка за срп­ски је­зик учи­нио сам ко­ли­ко је би­ло мо­гу­ће сна­га­ма по­је­ди­нач­ног људ­ског би­ћа. У по­слу ми је по­мо­гла Срп­ска Пра­во­слав­на Цр­ква (ма­те­ри­јал­но, мо­рал­но и бла­го­сло­ви­ма) и уста­но­ве и по­је­дин­ци ко­ји су ве­ро­ва­ли у Бо­га и у срп­ски на­род. Због то­га сам ре­шио да бри­гу о срп­ском је­зи­ку и ње­го­вом тех­но­ло­шком уна­пре­ђе­њу пре­пу­стим срп­ском на­ро­ду, јер је­зик као „нај­све­ти­ја на­род­ност“ (на­род­на осо­би­на) не сме за­ви­си­ти од мо­ћи и сна­ла­жљи­во­сти по­је­дин­ца ни­ти од вар­љи­ве клац­ка­ли­це по­ли­тич­ке ком­би­на­то­ри­ке.

Сто­га сам ре­шио да це­ну реч­ни­ка ура­ђе­них у XIX ве­ку ви­ше­стру­ко сни­зим и да при­ку­пље­ни но­вац по од­бит­ку тро­шко­ва ди­ги­та­ли­за­ци­је упла­ћу­јем у фон­да­ци­ју ко­ја би се ба­ви­ла фи­нан­си­ра­њем срп­ских је­зич­ких про­је­ка­та и не­го­ва­њем срп­ске је­зич­ке кул­ту­ре.

Та­ко ће до кра­ја 2012. го­ди­не, уз бла­го­слов Ње­го­ве Све­то­сти Па­три­јар­ха срп­ског Г. Ири­не­ја, Ср­бо­софт пу­тем прет­пла­те (пре­ну­ме­ра­ци­јом) об­ја­ви­ти спе­ци­јал­но из­да­ње Срп­ског рјеч­ни­ка Ву­ка Сте­фа­но­ви­ћа Ка­ра­џи­ћа, ко­је ће до­не­ти име­на свих прет­плат­ни­ка (по це­ни од 10 евра за за­по­сле­на ли­ца за ори­ги­нал­но па­ко­ва­ње, а за уче­ни­ке, сту­ден­те и не­за­по­сле­на ли­ца по 3 евра, за ин­ста­ла­ци­ју ски­ну­ту са ин­тер­не­та, од­но­сно 5 евра за ин­ста­ла­ци­ју са ори­ги­нал­ним па­ко­ва­њем; це­на ван прет­пла­те би­ће 50 евра).

За­што сте се опре­де­ли­ли за Срп­ски рјеч­ник Ву­ка Ка­ра­џи­ћа?

– То је пр­ви реч­ник срп­ског на­род­ног је­зи­ка, ка­мен те­ме­љац срп­ског књи­жев­ног је­зи­ка, наш пр­ви тро­је­зич­ни реч­ник (срп­ски, не­мач­ки, ла­тин­ски) и пр­ви ен­ци­кло­пе­диј­ски лек­си­кон о срп­ском на­ро­ду. У ње­му се на­ла­зе тек­сто­ви не­про­ла­зне ан­то­ло­гиј­ске вред­но­сти. Ина­че, у по­след­ње вре­ме све је ви­ше пре­ко­ра Ву­ку и Ву­ко­вој је­зич­кој ре­фор­ми, а је­зик ко­ји нам је оста­вио по­ла­ко се по­вла­чи под уда­ри­ма пли­ме ан­гли­за­ма и инер­на­ци­о­на­ли­за­ма. Вре­ме је да се Ву­ков Срп­ски рјеч­ник по­но­во по­ја­ви ме­ђу Ср­би­ма.

По­сле овог реч­ни­ка прет­плат­ни­ци ће по ис­тој или при­бли­жној це­ни мо­ћи на­ру­чи­ти дру­га ди­ги­тал­на из­да­ња: Рјеч­ник из књи­жев­них ста­ри­на срп­ских, Ла­тин­ско-срп­ски реч­ник Јо­ва­на Ђор­ђе­ви­ћа, Ста­ро­сло­вен­ски реч­ник Фран­ца Ми­кло­ши­ћа, Цр­кве­но­сло­вен­ски реч­ник и дру­го.

На овај на­чин про­јек­ти срп­ског је­зи­ка има­ће си­гу­ран нов­ча­ни из­вор, а они ко­ји уче и про­у­ча­ва­ју срп­ски је­зик до­би­ће ала­те и про­гра­ме ка­кви су ура­ђе­ни за свет­ске је­зи­ке. Ако не по­мог­не­мо се­би ко­ли­ко је у на­шој мо­ћи, ни­ко нам не мо­же по­мо­ћи.