Jump to content

Залечимо ране из Другог светског рата

Оцени ову тему


Препоручена порука

ИНТЕРВЈУ: Надбискуп Орландо Антонини, амбасадор Ватикана

Залечимо ране из Другог светског рата

Полако се схвата да је усташки режим починио злочине у име католицизма, уверен сам да би нове речи поводом овог питања могао да изговори папа уколико би дошао у Србију

orlando-foto-Z--ANASTASIJEVICH.jpg

Орландо Антонини (Фото З. Анастасијевић)

Када сам дошао овде, пре три године, чинило се да је пројекат велике панхришћанске прославе у граду цара Константина, Нишу, ради обележавања 1700. годишњице Миланског едикта уз присуство папе и других православних патријарха и хришћанских поглавара, у великој мери подржан, да је надохват руке, казао је апостолски нунције, амбасадор Ватикана у Србији, надбискуп Орландо Антонини у разговору за „Политику” вођеном поводом седме годишњице од устоличења папе Бенедикта Шеснаестог.

„Касније, када је свака од цркава почела да анализира конкретне и практичне аспекте те грандиозне идеје, наишле су тешкоће разних врста, које не би могле бити решене у догледно време: једногласност консензуса, на пример, или безбедност, потом предност међу седиштима различитих цркава и слично. Увек постоји могућност да папа посети Србију неком другом приликом. Он је већ био позиван, како од државе Србије тако и од Католичке цркве. Она би се реализовала слично као и у другим већински православним земљама, као рецимо у Румунији 1999. године, Грчкој 2001. године, и другим државама. Међутим и за ту посету Србији, каже се, неопходно је прво решити проблем познатих болних чињеница из Другог светског рата. Реконструкција догађаја који су у питању, још увек није урађена на коначан начин, а коначни нису ни подаци са којима се стране не слажу, иако се полако схвата да је тадашњи усташки режим, којег је прошле године папа Бенедикт Шеснаести оквалификовао као „нехуман”, починио злочине у име католицизма. Уверен сам да би нове речи поводом овог питања могао да изговори баш папа уколико би дошао у Србију, зато што на другом месту није лако пронаћи прилику и прави тренутак да се оне изговоре”, истакао је надбискуп Орландо Антонини.

Да ли је Светој столици, односно Апостолској нунцијатури, стигао позив Српске православне цркве за прославу 1.700 година од доношења Миланског едикта?

Не, још нисмо добили позив. Претпостављам да ћемо га добити када буде спреман програм прославе, посебно онај део везан за централну прославу. Константинов едикт из 313. године је догађај који све интересује, зато што је тим едиктом први пут у историји озваничена верска и слобода савести. Као што је рекао папа Бенедикт Шеснаести поводом Светског дана мира 2011. године да давање права на слободу савести представља, као и право на живот, основно људско право, урођено, суштинско за достојанство човека, дакле универзално и неотуђиво, које није дато позитивним правом него претходи држави а њено поштовање је услов моралног легитимитета сваке друштвене и правне норме, неотуђиви елемент правне државе и најбољи тест за проверу поштовања свих других људских права. Оно што вас интересује је, чини ми се, да ли ће међу верским поглаварима хришћанских цркава који ће бити позвани на централну прославу 2013. године бити и папа, схватајући да је по вама папино присуство од суштинског значаја да би тај догађај добио светску димензију чиме би Србија послала слику о себи и стекла међународни углед. Ипак, на ово питање још увек не могу да одговорим.

Владика будимски Лукијан изјавио је недавно да „папа има одговорност према верницима у Србији” и да „ништа није нормалније него да их обиђе”, као и да је посебна тема како би та посета била реализована. Оцењујете ли то као позитиван сигнал из СПЦ, разговара ли се и на званичном нивоу о могућности папине посете Србији?

И ја сам прочитао те информације. Али прочитао сам и следеће: да би друго питање било уколико би папа дошао у Србију као шеф државе а не само као верски поглавар. Та разлика је, евидентно, веома „проблематична” зато што те две улоге обједињене у једној особи, није могуће раздвојити. Није лако, за кратко време, разјаснити то питање: и због тога нису започети званични разговори са Српском православном црквом о евентуалном позиву или сагласности да до посете папе Србији дође.

Како оцењујете садашње односе СПЦ, Kaтоличке цркве и Свете столице?

На личном нивоу могу да кажем да су одлични. Пошто није могуће заједнички служити литургијско славље због шизме, има пуно практичних поља на којима се, већ дужи низ времена, развија јако добра сарадња између Српске православне цркве и Католичке цркве: међусобна позивања на званичне догађаје, међусобне посете, културне иницијативе као што је већ поменута 1700. годишњица Миланског едикта или Конвенција између Богословског факултета и Папског латеранског универзитета, разрешење питања као што је државно регистровање цркава, поврат добара, религиозна помоћ војницима. На институционалном нивоу односи се унапређују теолошким међуцрквеним дијалогом. Не прихватају сви екуменски дијалог на званичном нивоу, али последњих година међу верницима он је направио огромне кораке.

Након пада комунистичких режима, много православних верника је емигрирало у Европу, и у том смислу Католичка црква је показала велику отвореност и приступачност. Породице препуштају старање и бригу својих родитеља или своје деце особама које раде тај посао за њих, а они су православци, тако да се често дешава да се моле заједно. Многе православне цркве, укључујући и СПЦ, стварају своје црквене и епископалне структуре у Западној Европи, што захтева усклађивање канона. Ради се о феномену мешања, који сигурно потиче од Духа, који ће нам помоћи да превазиђемо конфликте прошлости и да нађемо споразум и на црквеном нивоу. Неспоразуми прошлости су узроковани и недостатком директне комуникације наших цркава, и, ако могу да кажем, од недостатка, на пример, у самом Риму, српско-православног присуства које би на одговарајући начин могло да представи, Светој столици, свој став поводом питања проблема који су се појављивали кроз историју.

----------------------------------------------

Непромењен став о Косову

Света столица ће наставити са ставом непризнавања Косова као независне државе?

Наш став поводом питања Косова није промењен, као уосталом и већег дела међународне заједнице, нити постоје назнаке да ће до промене доћи. Евидентно је да, имајући у виду да су преговори Београда и Приштине у току и да ће се наставити након председничких и парламентарних избора у Србији, владе многих земаља не виде мотив, пре него што се дође до коначних резултата, да поново размотре свој став. То важи и за Свету столицу.

Јелена Чалија

објављено: 03.05.2012.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Zalecimo-rane-iz-Drugog-svetskog-rata.sr.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"уверен сам да би нове речи поводом овог питања могао да изговори папа уколико би дошао у Србију"

Mogao bi on da dodje u Srbiju ukoliko izgovori nove reci u Jasenovcu na koleniomas. A onda bi mozda mogao da dodje jednoga dana u Srbiju.

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И шта кане предузети да би се толика неправда исправила.Прогам уништавања Срба није опозван то потвђује и протјеривање Срба из Хрвацке и немогућност поврата својим кућама и храмовима.

@modran1458 Instagram #modran1458

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И не само то. Него можда на првом месту - њихови блаженици. Пазите, Ivan Merz блаженик! Еј! Човек који стоји иза идеје усташтва, мржње према Србима, мржње према православнима, а истовремено је био веома сумњиве храбрости. И блаженик је, јер је у дневник писао молитве? Па, молим вас, онда у време јунског испитног рока пола ПБФ-а све блаженик до блаженика. Како решити те ствари? Где је воља за то да се ствари назову правим именом? Јер, пазите - култ се шири. Испада да свако ко се бусао у груди за Хрватску, свако ко је два пута поменуо папу и кога, после рата, комунисти нису баш радо помињали - тај је Блаженик. Шта рећи онда о редовницима кољачима из Босне?

Мислим, да не буде баш оно док ја гледам свој реп, а ти свога сина гроб... Али ипак неке ствари треба отворено рећи.

Один монах вошёл в склеп к покойникам и крикнул: "Христос воскресе!" А они ему все хором: "Воистину воскресе!"
--- / -.. --- -- .. -. . --..-- / -- .. ... . .-. . .-. .
http://www.srdjanantic.blogspot.com/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Katolici nam nikada nisu i inakad nam nece misliti dobro. Kroz citavu istoriju katolici pokusavaju da nam slome vrat kao sto citav zapad pokusava da istrebi Slovene .Ne treba nam papa niti bilo ko od te zveradi zapadne .Niti nam treba izvinjenje , sta imamo od toga? Da nece pobijeni da se vrate ? Kad ubijes nekoga tu "izvini" ne pomaze

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...