Шта и како

[ђакон::Горан]

Шта треба радити кад‘ свећа догори,

а шта учинити кад‘ платно закори,

шта треба делати кад‘ изједеш хлеба?

- Добро је. - А шта то, шта чинити треба?

Добро је кад‘ видиш да дође до краја.

Дал‘ животу своме ти желиш бескраја?

Твар нек‘ те научи свршетку твоме,

ако не знаш боље о животу своме.

Ако свећа мине, пали другу, па трећу...,

њој је крај због тебе, спокоја да ти да,

и док себе питаш: дал‘ хоћу ил‘ нећу,

осветљава тебе она и кад‘ страда.

Јер док она гори молитва се диже,

а зле помисли те не растачу више.

Док светлошћу зрачи, помно Он те слуша,

Тројица је Творац и пријатељ душа.

Кад‘ платно запрљаш, до реке се сели,

изрибај, опери, к‘о каменчић бели.

Јер и река тече, жели да увери,

да вода све спере и грехе избели.

К‘о што спираш мрљу, те чистоће ради,

и душу очисти, светост јој угради.

У њој су гордости и многи су јади,

олакшај сад‘ себи нов живот засади.

Када хлеб поједеш други ти умеси,

испеци, исеци, пред госта изнеси.

Бог и ово даде да се узвеселиш,

и с другом што нема, с‘ њим радост поделиш.

К‘о што тело гладиш, душу своју види,

стомаку угоди, душу не превиди.

Када телу месиш, тој земаљској сени,

покајану душу, чистоћом одени.

Кад‘ доживиш и ти кончину тих ствари,

милошћу Божијом и с вером настави.

Господ нам предаде правога спасења,

покајног ридања, с душом измирења.

Ако речи ове, пут неког‘ ливана,

и у срцу вашем, љубављу разграна,

помените вашим молитвама раба,

бескорисног Бож‘јег ђакона Горана.

[ђакон::Горан]

Ево још једне песмице:

Свак' се смрти боји

иште свога Бога,

кад' те и растуже

ти се сети тога.

Немој се срдити

нити ружи кога,

већ милим речима

приволи и злога.

[zlata]

[marija]

Zapalili ste me i gledate moje svetlo.

Radujete se jasnoći i toplini koju darujem.

Veselim se da smem goreti za Vas.

Da nije tako ležala bih u nekoj kutiji bez koristi.

Smisao dobijam tek po tome što gorim.

Ali, dobro znam, što duže gorim, to kraća postajem,

to se više bližim svome kraju.

«Izgorela je» reći ćete, a što je ostalo bacit ćete.

Znam, za mene postoje dve mogućnosti:

Ili da ostanem u kutiji, u tami, ili da gorenjem postajem kraća, dajem

sve šta imam u korist svetla, a time dovodim samu sebe svršetku.

Ipak lepše je ako smem nešto dati...

Gledaj, isto je tako s Vama ljudima!

Ili se povučete, ostajete sami za sebe i sve je hladno i prazno;

Ili se približite ljudima i darujete im od svoje topline i ljubavi

i onda Vaš život dobija smisao.

Ali, znajte i to, da za ovo morate dati nešto od Vas samih,

nešto od Vaše radosti, od Vaše srdačnosti, od Vašeg smeha,

možda nešto i od Vaše tuge.

I ne trebate bojažljivo razmišljati o tome

Kako ćete sačuvati sami sebe.

Mislim da samo onaj koji druge veseli postaje sam veseliji.

Samo onaj koji je svetlo drugima, sam će primiti svetlo.

Šta više gorite za druge to će svetlije biti u vama samima.

Mnogi su ljudi samo zato tmurni i neraspoloženi, jer se boje biti

ovde za druge, tuže se i neprestano mrmljaju na teška vremena.

Još uvek nisu shvatili ovo:

Jedno jedino svetlo koje gori, više je i vrednije

nego sva tama sveta.