Поставите питање свештенику

[Банатски деран]

Мене интересује мишљење у вези односа пре брака.

Данас сам са девојком са којом сам 5 година у вези био у манастиру у који најчешће идемо кад можемо.Монахиње су дивне и познајемо их сад већ могу рећи сасвим добро.Иако ја то знам а верујем и сви,данас нас је како да кажем мајчински саветовала али ми је некако остао горак укус у души због речи да ми живимо у блуду.Рекла је да то каже и своме сину који је мирјанин и да нама каже то као својој најрођенијој деци.

Каже да смо у блуду јер ето вероватно радимо што и сви парови али нисмо у браку и да треба да се венчамо.Ја то наравно и желим ускоро али

ето ми нисмо спремни још на тај корак,факултет се завршава ускоро и једноставно немамо услове још за брак иако то желимо обоје.

Данас су друга времена и не знам да ли постоји негде то нема односа пре брака,бар ја не знам никога па чак и мој пријатељ који је свештеников син има најнормалније девојку пар година,другар који студира богословију исто је у вези.Не знам зашто иако сам знао то и пре али некако ми нико тако директно никад није рекао да чиним велик грех,не само ја него сви који то раде односно имају везу и односе пре брака.

[Gandalf Sivi]

па ето да питам зашто тога нема у нашој литургији,да ли је изостављено и зашто и како,због чега и да мало више објасните око свега тога. Унапријед захваљујем и с'поштовањем!

Taj pozdrav kod katolika nije postojao među mirjanima do Drugog Vatikanskog koncila. U pravoslavnoj Crkvi postoji, ali među sveštenoslužiteljima. Na đakonov poziv : ,,Ljubimo jedni druge da bi smo jednodušno ispovjedali!" Sveštenik u oltaru ljubi predožene darove uz riječi Sveti Bože, sveti krepki sveti besmrtni pomiluj nas, a zatim mlađi sveštenik prilazi starijem i Govori mu : Hristos je među nama, na šta dobija odgovor I jeste i biće, a potom razmjenjuju trokratni celiv.

[kajaa]

Taj pozdrav kod katolika nije postojao među mirjanima do Drugog Vatikanskog koncila. U pravoslavnoj Crkvi postoji, ali među sveštenoslužiteljima. Na đakonov poziv : ,,Ljubimo jedni druge da bi smo jednodušno ispovjedali!" Sveštenik u oltaru ljubi predožene darove uz riječi Sveti Bože, sveti krepki sveti besmrtni pomiluj nas, a zatim mlađi sveštenik prilazi starijem i Govori mu : Hristos je među nama, na šta dobija odgovor I jeste i biće, a potom razmjenjuju trokratni celiv.

Nije ..Postojao je,samo u drugacijem obliku.

.Pružite mir jedni drugima

"322. Svećenik govori: "Pružite mir jedni drugima" (IGMR 154). To u koncelebracijama pripada đakonu ili, ako njega nema, jednom od suslavitelja, obično onom s lijeve strane. - Ne kaže se: "Pružite znak mira...", pogotovo ne: "Pružite ruku u znak mira..." Ne pruža se ni znak ni ruka, nego se pruža mir! ("Offerte vobis pacem"!) - Smisao ovoga poziva nije poticaj na izmirenje (to je više na početku mise), nego na očitovanje, da mir koji nosiš u sebi, u ovom času prije pričesti, daješ drugima, izražavajući tako crkveno zajedništvo i uzajamnu ljubav (IGMR 82, RS 71).

4. poljubac mira

S liturgijskom se obnovom pružanje mira u euharistijskom slavlju uglavnom prihvatilo kao dobra novina. To je meutim samo djelomino tono: poljubac

mira (osculum pacis) susrcemo gotovo u samim poecima misnog slavlja, samo što se on tijekom stoljeca praktcki izgubio. U Pavla susrecemo cetiri

puta poticaj vjernicima da pozdrave jedni druge „cjelovom svetim“ (Rm 16,16;

1 Kor 16,20; 2 Kor 13,12; 1 Sol 5,26). Egzegeti smatraju da za Pavla poljubac svetih nije samo uobicajen gesta pristojnosti, nego izražaj mecusobnog oproštenja, što je bio preduvjet dobrog ispravnog slavljenja euharistije, kao predokus nebeskog slavlja. U Justinovu prikazu euharistijskog slavlja (oko 150.),

susrcemo poljubac mira nakon molitve vjernika; tako da bi pomireni mogli prinijeti darove.49 poljubac se mira vec koncem 2. st. prebacuje iza euharistijske

molitve, a još kasnije iza Ocenaša. Tako se ova gesta sve više shvaca kao priprava na pricest, da bi zatim zamijenio samu pricest. Kad se bogoslužje sve

više klerikaliziralo poljubac je mira u liturgiji ostao rezerviran samo za svecenike i poslužitelje.

Kako se davao poljubac mira? U samim pocecima bi svecenik davao poljubac

mira cakonu ili poslužiteljima, a vjernici bi poljubac mira izmjenjivali s onima koji su stajali blizu njih. Valja napomenuti da su u to vrijeme muškarci i žene

imali odijeljena mjesta u crkvi. Kršcani su pazili da ne bi davali povoda klevetama, tj. da ih se ne bi moglo optužiti za nemoralno ponašanje. To je naime bio pravi poljubac, kako svjedoci Augustin:

Kršcani se ljube svetim poljupcem. To je znak mira: što usne iskazuju, treba se ostvariti u vlastitoj savjesti ... nakon toga recite: "Mir s tobom". To je veliko otajstvo, poljubac mira; trebaš tako poljubiti, kako voliš.50

poljubac se mira kasnije posvema gubi, tako da od 13. st. susreemo „plocicu mira“ (osculatorium), kovanu pliticu s drškom koju bi prvo poljubio svecenik,

a zatim ju davao svim ostalima na poljubac. Naravno, time se posvema izgubio i posljednji smisao poljupca mira, jer su ljudi shvacali da je smisao obreda

u iskazivanju pocasti toj plocici, kao nekom mocniku. Kako to da se pravi poljubac poceo gubiti? U poecima je poljubac bio uobicajeni znak poštovanja i

odanosti, a kasnije se taj gesta svodio samo na obiteljski krug. Tako je i u bogoslužju od poljupca mira ostala tek gesta nalik zagrljaju koji su si izmjenjivali suslavitelji (klerici!). Poteškoca je u tome što se s poljupcem mira u bogoslužju izgubio bilo koji znak mira dostupan laicima.

Obnovljeni misal predvia prvo sveenikovu molitvu za mir, zatim on poželi svima mir Gospodnji. Onda se kao mogucnost predvia svecenikom poziv

vjernicima da meusobno izmijene mir. Opca uredba u broju 56b odrecuje:

Zatim slijedi obred mira kojim vjernici mole mir i jedinstvo za Crkvu i svu

ljudsku obitelj te, prije negoce uzeti dijela u jednom kruhu, izražavaju jedan

drugome uzajamnu ljubav. Sam pak nacin obreda mira neka odrede biskupske

konferencije prema duhu i obiajima pojedinih naroda. (Naša je Biskupska konferencija

zabranila „svaki oblik grljenja i ljubljenja“).

Zbog Cega se ponovno uvodi ovaj prastari obred? Sigurno ne samo zbog poštivanja drevne predaje. Kristova je volja i volja je apostola da kršcani budu

jedno, jedno tijelo. To je jedini nacin da Kristovo spasenje djeluje u nama. Duboko je nekršcanski vjerovati da se možemo spasiti bez Crkve, u ovom slucaju bez naše brace i sestara, odnosno živeci u mecusobnom nejedinstvu i nemiru.

Nije dakle samo izvanjska lijepa gesta pružiti nekom ruku za vrijeme euharistijske gozbe. Isus toliko cesto govori o bratskoj ljubavi, a Ivan naglašava da je

nemoguce da netko ljubi Boga, ako ne ljubi svoga brata. Znak mira ne znaci samo pomirenje, nego i izraz jedinstva, solidarnosti, bratske ljubavi. U današnjem misalu se kaže da svecenik, prema prilikama, može pozvati vjernike da pruže jedni drugima znak mira.

http://www.djkbf.uni...IT-Povijest.pdf

http://www.katolici....=c_vidi&id=1260

[Банатски деран]

Мене интересује мишљење у вези односа пре брака.

Данас сам са девојком са којом сам 5 година у вези био у манастиру у који најчешће идемо кад можемо.Монахиње су дивне и познајемо их сад већ могу рећи сасвим добро.Иако ја то знам а верујем и сви,данас нас је како да кажем мајчински саветовала али ми је некако остао горак укус у души због речи да ми живимо у блуду.Рекла је да то каже и своме сину који је мирјанин и да нама каже то као својој најрођенијој деци.

Каже да смо у блуду јер ето вероватно радимо што и сви парови али нисмо у браку и да треба да се венчамо.Ја то наравно и желим ускоро али

ето ми нисмо спремни још на тај корак,факултет се завршава ускоро и једноставно немамо услове још за брак иако то желимо обоје.

Данас су друга времена и не знам да ли постоји негде то нема односа пре брака,бар ја не знам никога па чак и мој пријатељ који је свештеников син има најнормалније девојку пар година,другар који студира богословију исто је у вези.Не знам зашто иако сам знао то и пре али некако ми нико тако директно никад није рекао да чиним велик грех,не само ја него сви који то раде односно имају везу и односе пре брака.

Ја се надам да може неко да ми одговори.Исто тако питање,да ли кад се исповедам пред причешће треба сваки пут да напоменем да живим блуду(однос пре брака)и да ли уопште онда имам(али и остали млади који нису ожењени а имају девојку)право да се причешћујем због тога?

[Jefimija88]

Помаже Бог, и ја имам једно питање,

заправо прво да опишем ситуацију. Живим у кући са родитељима, кућа је крштена и освештана, свештеник сваке године долази "у водицу" и свешта нам кућу, увијек га с радошћу дочекујемо. pravopop У кући сада живимо ја, мама и тата. Сестра старија се удала. У кући, сам рецимо ја једини вјерник који одлази у цркву и моли се, а мама "онако" - умјерено што би се рекло. Мој проблем је тај што ја у кући не могу бити и немам мира. Као да "ђаво уђе у мене"-када ја уђем у кућу. У кући сам нервозна, само би се свађала, мало мало па заплачем, а свако друго мјесто ми одговара, на сваком другом мјесту сам срећна и расположена и вриједна. Док сам студирала у кући никада нисам могла да учим, нема шансе. Моје питање гласи, "Зашто немам мира у рођеној кући" ? Упомоћ!

[Банатски деран]

Изгледа да не читају ову тему или неће да одговоре.Да сам у могућности лично бих питао свог свештеника али нисам па зато и питам овде.

Изгледа да је важније да се праве анимације и зезалице.

[Guest]

Углавном о.Иван одговара на питања, он је и једини свештеник из администрације ,

а било би лепо ако већ има чланова свештеника - слободно нека одговоре.

Оци, слободно ускачите у ову тему и у помоћ како би олакшали о.Ивану јер је доста презаузет.

[Guest]

Било би заиста прелепо када би се укључило више свештеника, да не спадне све само на једног, тј. о.Ивана.

[Gandalf Sivi]

Ја се надам да може неко да ми одговори.Исто тако питање,да ли кад се исповедам пред причешће треба сваки пут да напоменем да живим блуду(однос пре брака)и да ли уопште онда имам(али и остали млади који нису ожењени а имају девојку)право да се причешћујем због тога?

Ако је волиш, и ако имаш чврсту намјеру да је ожениш ја не видим ту ништа страшно. Било би похвално де се уздржавате, али ако не можете, шта да се ради? Мислим да вас и једно и друго Христос једнако воли, као и онда док нисте били заједно...Ја нисам свештеник (не још) и не могу да те савјетујем али мислим да није толико страшно, ако ће те се ускоро вјенчати....

[jermel]

Није проблем у томе да ли је ''страшно'' или није ''страшно'', и Апостол каже (парафразирам) ништа није страшно ако ми није све на корист. Већ је проблем да ли живимо као део Цркве (=Тела Христовог) или ван њега.

Као што није ''страшно'' ако неко није крштен православно а воли Христа и живот даје за њега, јер милост Господња је изнад разума и сваке форме али тај исти не може да прими свето причешће из исте чаше са Црквом...

тема јесте деликатна и зато ставари не треба да банализујемо али не треба ни да се плашимо.

Најбоље јесте да се потрудимо и одемо до свог Свештеника и од њега примимо поуку и усмерење за наш живот у Христу.

[Gandalf Sivi]

Pa čovjek je rekao da živi liturgijskim životom!

[jermel]

Живети Литургијским животом управо значи - Да сами себе и једни друге Христу Богу предамо.

Па ако своју љубав нисам принео Христу на освећење како могу да говорим о Литургијском (Евхаристијском - Благодарственом) животу.

ето у томе је проблем.

да сами себе и једни друге Христу Богу предамо.

Није проблем у легитимитету те љубави већ у преображењу у Христу.

[Guest - . . .-]

Било би заиста прелепо када би се укључило више свештеника, да не спадне све само на једног, тј. о.Ивана.

Смисао теме је у томе а не да ја одговарам једини. Мислим, мени то није проблем, ја се радујем свакој комуникацији са људима које занима вера, АЛИ мислим да и браћа свештеници којих има у приличном броју на сајту могу да дају одговор. Ово је све наше заједничко и треба да скачемо и играмо што се људи занимају за веру, да непрестано благодаримо Богу за то.

[Банатски деран]

Кад сте већ,молио бих вас да ми одговорите ако можете?

[Guest - . . .-]

Мене интересује мишљење у вези односа пре брака.

Данас сам са девојком са којом сам 5 година у вези био у манастиру у који најчешће идемо кад можемо.Монахиње су дивне и познајемо их сад већ могу рећи сасвим добро.Иако ја то знам а верујем и сви,данас нас је како да кажем мајчински саветовала али ми је некако остао горак укус у души због речи да ми живимо у блуду.Рекла је да то каже и своме сину који је мирјанин и да нама каже то као својој најрођенијој деци.

Каже да смо у блуду јер ето вероватно радимо што и сви парови али нисмо у браку и да треба да се венчамо.Ја то наравно и желим ускоро али

ето ми нисмо спремни још на тај корак,факултет се завршава ускоро и једноставно немамо услове још за брак иако то желимо обоје.

Данас су друга времена и не знам да ли постоји негде то нема односа пре брака,бар ја не знам никога па чак и мој пријатељ који је свештеников син има најнормалније девојку пар година,другар који студира богословију исто је у вези.Не знам зашто иако сам знао то и пре али некако ми нико тако директно никад није рекао да чиним велик грех,не само ја него сви који то раде односно имају везу и односе пре брака.

Видим да те ово питање мучи. Доста је лично инаравно многе ствари нису ни познате, а и не треба да буду. За дубљи разговор треба издвојити време и отићи код свог свештеника.

Но, да не буде како нико неће да одговори, ево потрудићу се у најкраћим цртама да дам одговор, не знам колико ће да те задовољи или неког другог ко ће прочитати.

Прво, како видим, разговарао си са монахињом која има дете, тј. из брака је отишла у манастир зар не? Но, то није сада толико битно, свакако да Бог за њен пут и њен подвиг и њену жртву.

Друго, мислим да треба бити доста обазривији када се дају квалификације "блуд, разврат..." из простог разлога што многи траже проблем тамо где га de facto нема. Још, да ли ми заиста знамо шта је то грех? Ево, малочас смо одржали предавање на нашем ЖРУ ДИВАНУ са проф. др Давором Џалтом и помало се дотакли овог питања у контексту хомосексуализма. Но, да не бих улазио у читаву проблематику, мого би времена одузело, мислим да не треба рећи вама који сте већ 5 година у вези и који намеравате да се узмете и живите заједно да сте у блуду и да вам се брани причешће. Треба вам се давати воља да што пре озваничите вашу везу Светом Тајном брака.

Ако овако будемо говорили без икакве одговорности према људима, ускоро нећемо имати кога да причешћујемо. Лако је манастирима да праве селекцију на добре и лоше, грешне и мање грешне. Парохијски свештеник треба свакоме а ви свакако нисте неко ко не воли Цркву. Напротив.

Немојте ме држати за сваку реч, нису сви манастири исти. Има оних који се неће бавити овим питањима јер нису ни позвани тиме да се баве. Испада да монаси више знају о овоме од ожењених и удатих... наравно, да овакве ствари треба препустити свештенику који те лично познаје.

Дакле, драги мој, труди се да узрасташ у Христу са твојом изабраницом заједно, да гледате да се што пре венчате и да не изгубите љубав коју имате. Причешће је ту да вас оснажи за нове духовне победе, за нов живот у Христу и да вам покаже да можете живети и у браку или ван те званичне заједнице- све је то џаба ако нисте присаједињени Христу без кога нема живота.