Беседа на Велики четвртак-О Тајни Божанствене Евхаристије

[Наца]

Браћо и сестре, љубљена чеда Христова,

Данас ћу вам рећи ријеч двије о Тајној вечери, тачније о њеној иконографској представи и догматској улози, коју има за нас, и какву нам поуку доноси. Вјерујем да сви знате како изгледа иконографски изображена Тајна вечера Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Али ипак желим да вас подсјетим. Господ наш за кога његови вјерни ученици уготовише да једе Пасху по древном јеврејском обичају, сједио је у средини трпезе, а око њега са страна ученици који су такође дошли да једу пасху коју заготовише. Али друга страна стола, насупрот Господа и његових ученика, је остала празна, дакле није попуњена, и ту се крије тајна ове величанствене иконе. Та празнина која се ту налази је мистификована, и тражи дубље тумачење осим обичне празнине која је одмах уочљива. Поставља се питање, за кога је та празнина? За кога је једна страна стола потпуно празна? И да ли ће остати празна? Рећи ћу вам истину и открити тајну о којој смо мало час говорили, тај празан простор је намјењен свима који ће до краја историје повјеровати у Христа као Хљеб Живота, како би могли да приступе и да вечерају са Њим како у овом тако и у будућем вијеку.

Иконографско решење Тајне вечере има дубоко догматски смисао јер оставља могућност да сваки причасник Христов приступи Тајни обожења и на крају када се затвори круг, и када се испуни вријеме, и наступи вјечност, односно навечерњи дан Господњи.

Господ је установио на овај дан свету тајну Евхаристије, и у томе се још једном огледа Његова Божанска љубав према роду људскоме која се не може исказати ријечима ни појмити умом, него само по нашој слабости мало назирати.

Браћо и сестре Господ нас зове и ради нас је дошао и оваплотио се, и страдао доживјевши крсну смрт и поругу. Размислимо још једном о Његовој љубави о Његовој жртви, запитајмо се да ли желимо да будемо причасници Његови са друге стране трпезе о којој смо малочас говорили. Да ли желимо да то будемо у овом али и у будућем вијеку. Створени смо за вјечност, из праха земаљског смо начињени, по премудром Савјету надсуштаствене Тројице и одређени смо да служимо Богу, али ипак Он нам је дао слободу, и у рају смо је имали и имамо је и сада.

Господ нас воли заволимо и ми Њега слободно без присиле без оптерећења, јер вјера не треба ни у ком случају да нам буде терет, јер у љубави се рађа жртва, рађа се подвиг, рађа се смирење, све добро из љубави се рађа. Имајмо на уму браћо и сестре Господа Саваота, и његову љубав према нама. Он нас сваким даном зове и жели да се спасе сваки човјек, свака душа да не пропадне.

Приступивши светој тајни Евхаристије ми приступамо Господу, приступамо незалазној Свјетлости, и остварујемо пуноту живота, исцјељујемо, преумљујемо, подижемо нашу палу природу, и обожујемо се.

Размислимо опет каквог дара је удостојен род људски, које силе и које снаге у борби за Царство Небеско. Причестивши се ми примамо Христа у себе постајемо судионици у Његовој Тајној вечери, примамо Бога у себе. О страшне ли тајне, о неисказаног ли промисла! Један отац из првих вјекова цркве каже:“ Бог је постао човјек да би ми постали богови“. Још једном своје мисли усмјеримо ка Христу васкрсломе и нека се у нашој души још једном роди питање, чега смо ми све удостојени и колико нас Господ заиста воли. Спасење је ту пред нама, отворимо срца наша и пустимо Господа унутра да се настани да царује у нашем срцу, да ходимо путем радости и спокојства које Христос Господ пружа свакоме ко повјерује у Њега и узме Га за свог пастира.

Браћо и сестре постанимо и ми овчице Христове и будимо безбрижни у Његовом наручју. Нечекајмо више ни трена него пустимо Господа у наша срца у наш живот и постанимо истинске слуге Сведржитеља. Амин.

Младен Цимеша

Студент богословског факултета

Светог Василија Острошког у Фочи

http://www.manastirbn.com/informacije/novosti/205-beseda-na-veliki-cetvrtak-o-tajni-bozanstvene-evharistije.html

[dragisa]

svaka mu je zlata vredna. amin