Одговор Игумана манастира Крке на нападе новинара Жељка Хуљева

[Ромејац]

Саопштење за јавност манастира Kрке

Поводом текстова који су се појавили у неким медијима, а у вези оптужби Жељка Хуљева на рачун игумана манастира Крке Германа Српски православни манастир Крка издаје следеће саопштење:

„Новинар“ Жељко Хуљев од раније познат као антисрпски новинар је оптужио игумана Германа за вербални напад и претњу смрћу. Пошто је подигао медијску хајку, његов циљ је да угрози сигурност и опстанак како игумана тако и манастира Крке. Сваки досадашњи текст дотичног пискарала је био уперен против Срба (свако то може да провјери када на интернету укуца име Жељко Хуљев) тако да он не одустаје од прогона и оно мало народа што је преостало и што се вратило на своја вјековна огњишта. У својим оптужбама Жељко Хуљев оптужује игумана Германа да му је пријетио смрћу. Права истина је следећа. Дотични је данима телефоном малтретирао манастир и богословију, а како нико није хтио с њим да разговара, он је у осам сати навече са још једном особом упутио у манастир. Када га је због дрског понашања братија манастира отјерала из манастира, он је на 50 метара од манастира сусрео оца Германа и економа манастира г. Бојана Савића. Игуман је изашао из аута и упитао шта жели. Он је одговорио да је дошао у манастир да разговара, нашто му је игуман одговорио да због његовог става и ранијих лажних писанија не жели да разговара. Игуман му је рекао да је упознат и са његовом насилничком прошлошћу и да више никад не треба да се обраћа или да долази у манастир. Након тога је Хуљев отишао према Кистањама, а игуман у манастир. Већ сутра ова лажа и паралажа по разним сајтовима и новинама објављује своју маштарију о претњама смрћу и на тај начин себе промовише као жртву и наравно постиже циљ јер је он одједампут од обичног новинарчића постао „жртва агресора“ (који је у свом дворишту разговарао са Хуљевим) и подиже медијску хајку позивајући на линч игумана и свих који не мисле као он.

Читава верзија Хуљева је плод његове фантазије и мржње према свему што је српско. Пошто је игуман дао исказ у полицији, полиција није нашла нити један разлог да га кривично гони и сматрамо да је овај случај завршен. Наравно да ћемо и даље носити биљег непожељних особа и знамо да ће сватко коме се не свиђа наше присуство на овом светом мјесту реаговати негативно на овакве догађаје, али пред Богом и народом тврдимо да је читав догађај изрежиран са циљем да се и ово мало народа уплаши и ослаби, али ми знамо да – “Крст носити нама је суђено”.

Игуман Герман

Извор:

http://radiosvetigor...80%D0%BA%D0%B5/

[Guest]

'ЂЕ СУ БРИЖНИ НОВИНАРИ?

Српски православни манастир Крка је ових дана имао посебну пажњу у хрватским и другим „демократским“ медијима везано за лажне оптужбе против игумана манастира, па у вези тога а ради истине Управа манастира жели да упозна јавност са стањем у којем се овај стари немањићки манастир налази у последњих петнаестак година.

Након што су се 1998.г. тројица монаха (јунака) осмјелили да се врате у опљачкани манастир по благослову Цркве започела је обнова ове светиње. Манастирске зграде, њиве, ливаде су биле у власништву Хрвата римокатолика и тек након петнаест година после повратка манастир је успио да их врати у своје власништво, али у хаотичном стању.

Богословија се у манастир вратила 2001.г. али и данас богослови манастира Крке осјећају плодове „демократије“, јер сваки њихов излазак ван манастира често бива велико искушење које нимало није пријатно, нарочито за малољетну дјецу која треба да одрастају у нормалном окружењу, а не у гету или у условима који нису нормални у цивилизованом друштву. То знају сви богослови који су завршили нашу богословију, па их молимо да се и они потруде да јавност сазна како је било стање у вријеме њиховог школовања у последњих десет година.

Најбољи доказ односа према манастиру је питање имовине коју манастир након десетљећа борбе успијева да поврати, али у таквом стању, да следећих сто година неће бити средстава да се обнови оно што је у једном дану уништено. Свако ко жели да сазна истину о страдању манастира може да отвори You Tube и види манастирске зграде у Кистањама спаљене до темеља, а ради правде на нашем сајту постављамо фотографије данашњег стања тих зграда које седамнаест година стоје порушене и које манастир својим средствима обнавља.

Наслов овог текста позива добронамјерне новинаре да се запитају да ли постоји интересовање за истину, или је сензација (која је често настала на лажи), једино важна јер може да подигне тираж новина. Дали је тираж новина важнији од сваке истине у демократском друштву које хтјело не хтјело треба да буде дио цивилизоване Европе?

Игуман Герман

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[NinaD]

Daj Bože snage igumanu i bratiji manastira Krka da izdrže na pravom putu. Mržnja je najgora od svih bolesti. Jadni oni koji mrze jer nose mrak u duši.

[Guest - . . .-]

Трпели смо терор, али нећемо више

Датум: 07/04/2012 17:54

Старешина манастира Крка Игуман Герман нашао се недавно у центру медијског скандала, када га је новинар загребачког "Јутарњег листа" Жељко Хуљев оптужио за претње смрћу, описујући свој сусрет са архимандритом као хорор у којем је једва спасао главу.

Био је то медијски окидач који је на ноге дигао и "бранитељске удруге" и полицију. Герман и богослови манастира Крка у неким хрватским медијима означени су као "дружина склона необузданим пијанкама у којима показују своје право четничко лице".

У интервјуу за "Вести" игуман Герман објашњава шта је истина у тој причи а шта је њена позадина.

Оптужени сте за вербални напад и претње смрћу, у хрватским медијима та је прича добила велики публицитет, како сте је ви доживели?

- Новинар Жељко Хуљев је особа која је сваким својим текстом у "Јутарњем листу" или "Слободној Далмацији" ружила Србе на најгори могући начин. Његови текстови изазивају страх код Срба јер он позива на линч и појединаца и институција као што су манастир Крка или Епархија далматинска. Ми знамо да човек његовог калибра нема потребне памети да расуди у ком времену живи и да је рат завршио пре петнаест година. Ми такођер знамо и то да је у Хрватској до скоро било пожељно мрзити Србе, али желимо наивно веровати да је то време иза нас.

Живи ли онда Хуљев у прошлом времену?

- Његове шкработине, осим те мржње, немају ништа што би их препоручило за иоле озбиљне медије. Зато нисмо хтели имати никакав контакт са таквом особом. Али он се осмелио да без договора и најаве дрско и безобразно нас построји у 20 часова, у нашем манастиру. Он је "драговољац" а ми обични, бедни Срби и немамо права да одбијемо разговор са њим. Када смо му објаснили да је непожељан, тај "јунак" својим полуписменим текстовима покуша да хрватску јавност увери да је он угрожен и да је њему, "бранитељу", неко претио, а он невинашце случајно се нашао у дворишту манастира, међу монструмима који једу живе људе.

Је ли та прича "држала воду"?

- И сам се питам да ли је Хуљев у овом случају жртва или насилник и хуља, али хрватским медијима то и није битно. Битно је да је он бранитељ. Пред тим "аргументом" морају устукнути и чињенице и правда. Поготово ако се таквим "тричаријама" бране Срби.

Православне цркве и манастири, као и свештеници и монаси били су честа мета националиста, догађају ли се и данас такви напади?

- Било би добро када би имали времена, па да се заједно прошетамо било којим далматинским градом. Да се сами уверите како се на овим просторима мрзи брада, мантија, камилавка и како православни свештеници и монаси живе већ седамнаест година. У Хрватској су многи демократију схватили као право да туку и пљују слабијег, другачијег, као право да своју необуздану мржњу манифестују на начин чопора, чију агресивност дозирају медији.

Ради ли се ту о појединцима ван контроле или у том има система?

- Пречесто смо мета свакаквих напада и провокација али смо више о њима ћутали. Веровали смо да је то пролазно и привремено. Међутим, након последњих догађаја схватили смо да не вреди више да се ћути јер видимо да то даје подстицај болесним умовима да наставе са тим терором. Предуго смо наивно веровали да сваки напад на нас изводе појединци. Сада видимо да је сваки тај напад добро изрежиран и да има подршку и медија и институција.

Закон јачег

О страдању ово мало Срба на овим просторима и борби да се опстане у таквом амбијенту превише је примера. Још увек вапе порушени православни храмови за правдом. Нас, православно свештенство и монаштво, држи вера у божју правду јер знамо да ни једна суза и ни један вапај неће бити заборављен пред Богом, али је умесно питање да ли се тога сви и држе. Из нашег искуства вера у Страшни суд код одређеног броја наше западне браће ишчезла је и уступила место закону јачег. За такве је велики Његош рекао "Коме закон у топузу лежи трагови му смрде нечовештвом".

Питајте Загреб и Београд

- Пуних десет година, од 2000. Повратку Срба у Хрватску не може се ни говорити. Зашто је то тако треба упитати власти у Хрватској и у Србији. Православна црква се труди да окупља ово мало народа, да га храбри и сачува у вери праотаца, иако ни Цркви није лако јер у оваквим условима у којима делујемо и ми покушавамо да опстанемо и обновимо све оно што је у последњем рату порушено, опљачкано и запаљено, каже игуман Герман.

https://www.pouke.org/news.php?cid=2&id=9106&do=view