Да ли је ова исправка тачна или треба да се пева онако како стоји у Минеју?

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

Неки у претпразничном тропару Христовог Рођења, реч «данас» (слов. днес, Грч. σήμερον), исправљају са «Владичица», кад се пева у други дан осим навечерја празника. Слично томе, и «данас» из кондака Ваведења, када се он пева предпразнично, исправљају са «јер она».

Да ли је ова исправка тачна или треба да се пева онако како стоји у Минеју?

Кад смо одговарали на питање које се односило на исправку реченице «победе даруј царевима нашим над варварима» из тропара Часног Крста «Спаси, Господе, људе Твоје...», покушали смо да размотримо то питање што је могуће објективније, не желећи при том да подстичемо произвољне исправке и интервенције на црквеним химнама, а ван било какве политичке опредељености. Тада смо, осим титуле царева која је, без икаквих проблема, од: «Господе, спаси цареве...», постала: «Господе, спаси благочестиве...», и прозбе: «Још се молимо за благоверне цареве наше...», велике и осталих јектенија, настала је: «Још се молимо за благочестиве и православне хришћане...», указали смо на различите тропаре који су у одређеним периодима прилагођени политичким и историјским околностима. Примери би могли бити умножени, али смо се задржали на најглавнијим. Саме чињенице су показале да је оно што се приказује као доказ, дакле то да се химнографски текстови не могу мењати - слаб доказ. Међутим, не треба ни на који начин охрабривати неконтролисане измене, јер су оне готово увек катастрофалне по текстове, те изазивају нежељено нарушавање литургијске праксе и неред. Посебно неповерљиви треба да будемо према исправкама које нису проверене на основу рукописног предања и које не налазе упориште у њему, него су наводно диктиране богословским разлозима, који су у већини случајева субјективне теорије и површна прихватања траженога. «Спаси, Господе, народ твој...», представља један сасвим посебан случај који је, ако ништа друго, бар вредан разматрања. Значи, док теоретски, због свих разлога које смо навише навели, мо- жеш лако да се изјашњаваш за очување првобитног текста, у пракси постаје видљива тешкоћа ствари, тим пре када се оно поје на јавним манифестацијама и изазива противљење. У таквим случајевима, захваљујући телевизијским средствима, чујемо да се овај тропар пева исправљен. То намећу посебне околности.

Две предложене исправке у кондацима, који се у питању наводе, свакако нису дело оних који подржавају и примењују «чврст» став по питању тропара «победе

даруј царевима нашим...». У противном, они би могли бити окарактерисани као недоследни. Али, они који предлажу и примењују исправку у два кондака позивају се на друге разлоге. Реч «данас», првог тропара одговара само навечерју празника, када је Пресвета Богородица дошла у пећину да роди «предвечног Логоса». У другом пак одговара једино самом дану празника на који се врши помен уласка Богородице у храм, значи, на неки начин, извесно литургијско понављање тог догађаја. Тада се нешто што се десило у прошлости празнично понавља и сматра садашношћу, у смислу такозваног литургијског времена. Ради се ο једном дивном богословском значењу које празницима даје смисао. Довољно је само да не дође до преувеличавања. Ово «данас» се употребљава највише на светом богослужењу, али не увек у строго временском смислу, само и једино за дан празника. Свештени догађаји су се догодили једном заувек у прошлости. Црква их доживљава као присутне, не само при њиховом годишњем помену - наравно, тада изузетно - али и свакога дана, уздижући се на неки начин до безвремене божанске стварности. Тако, Васкрсење Господње заиста по преимућству прослављамо у недељу Пасхе, али и сваке недеље и на свакој Литургији видимо да Господ испуњава «сав Очев домострој спасења», сећамо се као присутног «тридневног Васкрсења», и «гледамо образ Васкрсења Његовог», по молитвама Свете Литургије. Распеће Господње сваког Великог Петка доживљавамо као «данас», али исто бива и приликом Воздвижења Часног Крста, недеље Крстопоклоне, сваког петка, као и сваког дана на богослужењу шестог и деветог часа. У свим тим случајевима се употребљава израз «данас». Дакле, у потпуности се релативизује или, с друге стране, апсолутизује његово временско значење.

Уз ове претпоставке, тражење истинског или богословског значења израза «данас», као и његова примена,само и искључиво у вези са једним конкретним даном, своде се на схоластицизам стран духу светог богослужења. Да и не говоримо ο томе да је временско, световно значење израза «данас», у разним местима потпуно компромисно, једно релативно непостојано, у текућој стварности света чисто астрономско значење.

Уосталом, ни рукописно предање не потврђује, нити бар подстиче једну такву исправку. Текст оба тропара посвуда сусрећемо са речју «данас» у значењу долазећег или садашњег, или већ окончаног празника, за време попразништва. Иако предложене исправке у оба случаја задржавају постојећу метрику, оне ипак уништавају песнички ритам и естетску структуру тропара. Ова друга исправка посебно ремети како граматичку, тако и синтактичку складност појмова у кондацима.

И осим тога, израз «данас» се не сусреће само у два горе наведена тропара ο којима је реч, него и многим другим тропарима ових и других празника, предпразнично и попразнично. Хоћемо ли све њих исправити како би наша схоластичност била задовољена?

извор фотографије