Завршна фаза разваљивања Србије:Република Војводина!

[Zawisza]

[Zayron]

@Zawisza

U nas je to nešto komplikovanije, znaš kakvi su Česi, uvijek nešto komplikuju,

umjesto da se poredaju i lepo krenu za zvoncetom i za ovnom oni samo nešto filozofiraju kao:

klikni na sliku da povećaš i vidiš šta tamo sve to piše

[Zawisza]

Ima opcija i u Srbiji: ima te razum galasajte za NOPO ina če si propo. http://glasackakutija.com/2012/01/10/nova-stranka-na-izborima-nopo/

[Баба]

  On 27. 3. 2012. at 20:48, Solomon Kane рече

Ма нема ништа од тога...ми Срби смо у принципу лукав народ и нећемо дозволити ни другоме ни изродима из наших редова да нас преваре...док нас сви они пљују ми мудро чекамо да им се грла осуше.

Већ су нас преварили.

Статут Војводине је једна превара.

Срби данас у скупштини Војводине немогу у посланицима имати заступљеност већу од 50% јер је такав статут , осталих 50% морају да чине мањински посланици, значи без обзира што си већински народ ниси у стању да у сопственој скупштини изгласаш законе повољне за тебе.

[Михајло]

ја колико год не готивим амере...готивим њихов систем федерализма...

све имаш осећај да одлучујеш...а онда дође ФБИ или гарда...и фасујеш метак...(ако није по вољи Вашингтона)

..тако би требало и будућу уједињену Србску државу организовати..

[DYNABLASTER]

ovo sto si napisao cu prijavim moderatorima!

edit: prijavio!

PS: "Srbsku" si pogresno napisao, pise se "SrBBBBBBBBBsku"

[Баба]

Радун: Велика трагедија и бедне манипулације

Нови Сад је још једном био завијен у црно, овај пут пожаром у дискотеци која је однела шест младих живота. То је трећи велики пожар у новосадским угоститељским објектима у којима је до сада страдало 17 особа. Тако је 2008. године осам младих људи изгубило живот, а три су теже повређене у кафићу Лаунџ у самом центру града. У пожару у хотелу Путник је нешто пре тога погинуле три особе. На жалост нису никакве, или готово никакве поуке, извучене из претходних несрећа са људским жртвама, као и са оним у којима су “сви преживели” излазак у град. Нови Сад тако држи црни рекорд у Србији у овом типу несрећа. Иако власт рекламира себе кроз паролу Нови Сад – безбедан град”, у коме можете да се лепо забавите, реалност то на најсуровији могући начин демантује.

Шта се заправо десило. Пожар је избио испод бине у електричним инсталацијама, а на бини су, по речима очевидаца, пре тога играле го го играчице са бакљама. Прва ствар која упада у очи је да се у затвореном простору не може користити ватра, барем не необезбеђена вартогасцима и опремом, а друга је дотрајалост и преоптерећеност инсталација о којој сведоци говоре да је често отказивала. Затим у дискотеци је било много више људи но што је то предвиђено и но што је могуће извести ефикасну и брзу евакуацију. Тако је уместо 200 било вероватно дупло више посетилаца. На крају је прошло невероватних 15 минута до момента када је неко позвао ватрогасце, који су стигли за четри минута, али је читав објекат био у пламену, а несрећници у њему су готово сигурно већ били мртви.

Шта се из свега овога може закључити. Да је на делу непоштовање прописа о противпожарној заштити, те да је објекат без потребних папира ипак радио. Да буде јасније ова дискотека је један од објеката у коме долази највише посетилаца у граду и близу је центра. Дакле није реч о лошим инсталацијама у некој сеоској крчми у којој долази неколико локалних алкохоличара, већ о месту у које излази велики број младих новосађана и њихових гостију.

Сад кад се десила несрећа чији су узроци у комбинованој одговорности власника и институција које се баве овом облашћу, наступило је спиновање ове велике трагедије. Прво је објављено да је, по информацијама које има Градско веће, дискотека “Контраст” радила са свим папирима и дозволама за противпожарну заштиту (Данас, 2.4.) да би то касније било демантовано од стране сектора за ванредне ситуације у МУП-у. Употребну дозволу издаје локална самоуправа у овом случају градска управа, а овај објекат није имао ни дозволу за рад као ни за противпожарну заштиту. Тако је изјавио Предраг Марић начелник сектора за ванредне ситуације МУП-а.

Ко је онда одговоран за то што је дискотека радила без дозволе. Градске службе помислили би сте ви. А не, градоначелник Павлићић, који се прославио по сукобу са епископом Иринејем и врхом СПЦ, је устврдио нешто супротно и заиста нечувено – да градска власт нема ни мало одговорности, те да је надлежност за противпожарну заштиту на нивоу републичке владе. Исто тако је покушао да суспендује сваку расправу и критику рада органа и служби, јер смо у предизборној кампањи. Дакле имамо посла са бедним покушајима заташкавања и пребацивања сопствених одговорности на друге, по могућству на коалиционе партнере или на опозицију која се дрзнула да тражи да неко буде одговоран за ову и друге несреће које се догађају, а које би се строжим поштовањем закона и прописа вероватно избегле.

Како је дискотека могла да ради без дозвола, питање је на који је једини одговор – неко је имао интерес да она ради. Плаћао се порез граду а сходно обичајима и “бакшиша” није недостајало. То је можда и одговор зашто многе тужбе и одлуке инспекцијских органа нису биле процесуиране, па су тако обесмислиле рад оних институција које професионално и поштено обављају свој посао. Онда постаје јасније како је могуће да овакви објекти у које улази и до 500 младих особа могу да раде без дозвола и да буду смртоносне замке за младе особе жељне забаве.

Да је ово држава на које се позивају квазиевропејци у којима се поштују норме и којима се не може за 500 или 1000 евра добити сва папирологија на лицу места без провере стања на терену, онда би имали неколико оставки на вишем нивоу. Пре свега би као политички одговорна особа за рад градских служби то требао да буде градоначелник Павлићић, а затим и још они који су на функцијама у институцијама које су морале реаговати а нису, или су до сада гледале кроз прсте и другима. На жалост како су сада актуелни избори, нема ни помена оставкама, већ се све покушало покрити вишедневном инспекцијском рацијом, комеморацијом и проглашавањем тродневне жалости. Верујемо да би и породице страдалих желеле да неко одговара због немара и јавашлука, а вероватно и због корупције, која је уништила шест њима најдражих живота, јер би то спречило да се нешто слично понови или би барем значајно смањило ризик од таквих трагедија. Можда градоначелник и није лично “крив” али је по “командној одговорности” он ипак изнад свих градских институција и на неки начин убире плодове њиховог доброг рада, али и сноси последице њихових грешака и прекршаја закона.

Јасно је да су апели да неко коначно смогне снаге и да каже да “ето ја се осећам одговоран због те трагедије и због тога подносим оставку” у Србији са овом влашћу сизифовски посао. Исто тако је и јасно да се сва енергија власти није усмерила да се реши питање безбедности у објектима за забаву, дискотекама или пак на Петроварадинској тврђави на којој се одвија фестивал Егзит, већ на спиновање ове за њих неугодне ситуације. Наравно њима ова несрећа није неугодна толико јер се десила трагедија 6 младих људи, већ што се она десила “баш” пред изборе и што им може донети и пораз у другом граду Србије. На жалост неке чак ни трагична смрт младих, која се могла предупредити, неће спречити да је гледају само у светлу рејтинга и медијског утиска који остављају на потенцијалне бираче. Јад и беда ПР маркетинга.

Бранко Радун

Извор: Видовдан.орг

[Баба]

Новосадске перипетије у подножју вулкана Aутор текста Бранко Радун

Нови Сад нема класичну београдску урбану елиту "круга двојке" у којој доминирају проевропски "свјетоназори", већ изузетно поларизовану политичку сцену на "Србе" и "аутономаше". Осим тога, Нови Сад је традиционално био центар српске културе ("српска Атина"), али и идеологије српског национализма ("српска Војводина")

Неколико пута у последње време дешавања у Новом Саду налазила су се на насловном странама националних медија. Нажалост, најчешће су била у питању негативна дешавања као последица навијачких или политичких страсти. Она су осведочила да је Нови Сад све само не миран панонски град са "успореним ритмом". Испод привидно мирне површине крију се бројне хридине од којих су се само неке назирале у политичким и другим препуцавањима последњих неколико месеци. Град Нови Сад је као и покрајина и република већ скоро четири године у власти Демократске странке (ДС). У међувремену, као и други градови у Србији, осиромашен је, а привредна активност у њему готово и да не постоји. Од значајнијих инвестиција, које су обећаване пред прошле изборе, готово ниједна није реализована у Новом Саду. Поред тога што не постоје нови привредни капацитети, старе фабрике, некада гиганти, не раде ("Југоалат", "Југодент", "Победа").

Јавна предузећа, али и све установе културе плен су страначких подела. На њих је једино трошен новац, што је довело до великог дефицита у буџету (и градском и покрајинском), изазваног и великим задуживањем.

Нови Сад је, наиме, први град у Србији који се управо за време власти ДС-а енормно задужио. И, чини се, потпуно беспотребно. Осим једног булевара и уређења кеја, градска власт новац није уложила ни у један пројекат, није решила ни један једини витални инфраструктурни проблем града. А чак и када то покуша, суочава се са оправданим гневом грађана. Рецимо, градња регионалне депоније на ободу града изазива незадовољство грађана насеља Клиса чије би здравље могло да буде угрожено.

Из свега до сада реченог могло би се закључити да Нови Сад дели злу судбину већине српских градова. Међутим, много тога у Новом Саду, специфично је и другачије.

ЦРКВА И ПИТАЊЕ СЕПАРАТИЗМА

Поред Београда, Нови Сад представља једини административни центар у земљи - покрајински - са свим припадајућим институцијама и ресурсима.

Као регионални центар он је, логично, значајан политичким актерима за остваривање својих циљева. Како је и у Новом Саду, као и престоници, политички однос снага - власти и опозиције - изједначен, његова важност је утолико већа. Могло би се чак рећи да има улогу "батл стејт" држава (америчке државе у којима су снаге ривалских партија изједначене и победа једних или других пресуђују укупног победника на изборима).

Због тога неколицина (политичких) скандала који су потресали новосадску политичку сцену у протеклом периоду, и кроз које се најбоље осликавају односи снага и природа "локалних играча", значајнији су него што се то може закључити на први поглед.

Подсетимо још једном ("Печат", бр. 204,206), почетком године дошло је до конфликта између градоначелника Павличића и владике Иринеја, поводом обележавања седам деценија од геноцидног злочина Рације из 1942. године. Као што је познато, уместо цивилизованог општења са црквом, политичари и медији покренули су кампању против епископа Иринеја и СПЦ. Тако је једна новосадска тема прерасла општенационалну расправу, а пре свега у повод да група политичких и идеолошких србофоба искористи догађаје за кампању против Српске цркве. Но, и то је показатељ како је "новосадска сцена" потенцијални извор нестабилности, трусан терен на којем се јасније него другде показују разни конфликти.

Друга тема о којој се упадљиво мало говори у престоничким медијима, пословично загледаним у сопствени стомак у "кругу двојке", јесте и војвођанство и војвођанерство. Неколико политичара, попут Веселинова и потпредседника ЛДП-а Мијића, изјавило је да би Војводина требало да буде република, а да нико није прокоментарисао како такве идеје директно угрожавају уставни поредак и територијални интегритет државе.

Иако су у питању ставови политичких маргиналаца и аутсајдера, заборавља се да је и на другим местима сепаратизам почињао тако што се кроз уста безначајних политичара или интелектуалаца изрицала жеља за самосталношћу. И сада је, очигледно, реч о пробном балону. Много је, међутим, опасније што се све одвија уз прећутну сагласност ДС-а, који на тај начин себи јача маневарску позицију, али и тестира противнике војвођанског сецесионизма.

Нови Сад је специфичан и по томе што патриотска опозиција, у граду скрајнута на маргину и расцепкана, као да не представљала довољно снажну алтернативу онима који афирмишу сепаратистичке идеје "републике", "војвођанске самобитности" и "војвођанске нације". Но, одговор на питање зашто је то тако, требало би тражити не само у локалним челницима опозиционих партија, него и у психологији новосадских гласача.

СПРЕГА ПОЛИТИКЕ И КРИМИНАЛА

Добри познаваоци војвођанских прилика тврде, међутим, како се прича о аутономији и питање "где су наши новци" намећу како би се скренуо поглед са криминализоване приватизације која је најплоднију земљу у Војводини предала у руке неколицине богаташа, претварајући северну српску покрајину у плантажу тајкуна и кланова. Такође, у таквој приватизацији директно учешће имали су и криминални кланови. О томе сведоче подаци да су шефови кланова, попут Дарка Шарића, у Новом Саду поседовали највећи број некретнина. Када би се открило ко је све у политици и "бизнису" радио са Шарићем, многи локални и национални политичари нашли би се на удару. Тако је испреплетаност политике, мутног бизниса и чистог криминала у новосадском миљеу вероватно јача и директнија него у другим градовима у земљи.

Обављање "мутних послова" на градском нивоу илуструје и кривична пријава "Агенције за борбу против корупције" која је била поднета против градоначелника Новог Сада Игора Павличића због злоупотребе службеног положаја у вези са случајем Међумесне аутобуске станице,

власника Илије Девића (иначе и власника АТП "Војводина"). Наиме, по одлуци суда било је потребно да се аутобуска станица измести и да власник нове станице постане Девић. Несумњиво је да би то било на штету града и грађана. Отуда је градска власт на великој муци - предаја аутобуске станице Девићу, због чега би демократе вероватно изгубили власт у Новом Саду. Зато је ДС прибегао опструкцији. Резултат тога је одбацивање кривичне пријаве Агенције од стране новосадског Тужилаштва.

ВОЈВОЂАНСКА И СРПСКА ПРИЧА

Незадовољство грађана корумпираном и неефикасном влашћу уочљиво је на сваком кораку, и право питање је да ли ће опозиција моћи да артикулише

незадовољство и тренутну изузетно лошу власт склони са сцене.

Иако не постоје избори за градоначелника, странке су ипак истакле своје кандидате. Наравно, градоначелник не мора да постане ни онај чија листа буде освојила највише гласова, већ онај ко буде прихватљив за коалиционе партнере који ће формирати локалну власт. У игри су, за сада, чак три адвоката Милош Вучевић (СНС), Игор Павличић (ДС), Маја Гојковић (УРС), као и "флаутиста" Ненад Чанак. Како ће власт састављати листе са највише гласова, а то су оне које предводе ДС и Српска напредна странка (СНС, НС и ПС), готово је извесно да ће будући градоначелник бити или Вучевић, или Павличић.

Специфичност новосадске политичке сцене је и то што је једино у Новом Саду Српска радикална странка трећа политичка снага, и да управо у овом граду радикали имају најјачи рејтинг. Још један доказ који говори о Новом Саду као граду противречности и поларности - трећем месту у граду, поред Шешељевих радикала, надају се и Чанкови лигаши. Нови Сад, међутим, нема класичну београдску урбану елиту "круга двојке" у којој доминирају проевропски "свјетоназори", већ изузетно поларизовану политичку сцену, подељену на "Србе" и "аутономаше". Осим тога, Нови Сад је традиционално био центар српске културе ("српска Атина"), али и идеологије српског национализма ("српска Војводина").

Тако данас у "главном граду покрајине", како воле да га крсте они који владају њиме, постоје две паралелне струје и структуре - официјелна демократска проевропска и аутономашка, и она друга, а ипак већинска - српска и патриотска. Међу њима је, дакако, и Демократска странка Србије (ДСС), програмски најближа концепту Новог Сада као средишта националне грађанске културе.

У сваком случају, патриотска опозиција требало би да поводом локалних избора у Новом Саду, као и покрајинских за Војводину, инсистира на референдумском опредељивању за војвођанску или српску причу. И због свог изборног резултата, и због опстанка српског народа на том простору.

Извор:http://www.dobrojutrosrbijo.org