Хомосексуалац пред Путиром!?

[Александар Милојков]

U tom smilsu ne vidim zašto bi nekog odvojili od pričešća samo zato što je homoseksualac...

 

Па ко каже да би га, по сваку цену, одвојили? 

[Александар Милојков]

Причао ми је старешина једног храма у Београду да има парохијане који су хомосексуалци. Исповедају се и причешћују.

[Александар Милојков]

Сигурно, не би могао да се причести онај који је "поносан" на своју хомосексуалност. Ипак, нису сви хомосексуалци "поносни".

[Gerhard]

Milojkov, koji to ljudi od struke kažu da se čovjek rađa kao homoseksualac? Pa ja sam čuo više priča ljudi koji su POSTALI homoseksualci u zrelom dobu,iako nikad ranije nisu imali homoseksualne sklonosti.

[Александар Милојков]

Milojkov, koji to ljudi od struke kažu da se čovjek rađa kao homoseksualac? Pa ja sam čuo više priča ljudi koji su POSTALI homoseksualci u zrelom dobu,iako nikad ranije nisu imali homoseksualne sklonosti.

 

Не кажу да се сви хомосексуалци рађају као такви. Има и оних који то постају, стицајем разних фактора. Како год, мали је удео слободне воље у томе. Хомосексуалност је невољни грех.

[Gerhard]

Heh, pa to će reći svaki zločinac. Recimo, masovni ubica će reći da je bilo nešto "jače od njega" što ga je "vuklo" da počini zločin.

Ako prihvatimo da je nešto "nevoljni grijeh", onda ispada da nam slobodna volja nije baš slobodna, te da smo predodređeni da činimo neki grijeh, a da ne možemo prekinuti s tim.

[Sir Oliver]

raspitaj se malo ne veruj svemu na prvu loptu.

Ima ih koji se rađaju kao homoseksualci, a ima ih koji to postaju. Ni jedni ni drugi to NE BIRAJU. 

Nagon prema nečemu je nešto što ne biramo.

 

A i dalje, da se razumemo, jedini razlog zašto je to u Crkvi greh preko kojega se ne može preći jeste taj da je to neko pre više vekova reko da je greh (ne objasnivši zašto to tako misli, mada se meni čini da nije mislio na one prave homoseksualce koji se kao takvi rađaju, već na one obesne ljude koji žele da probaju svašta).

[Александар Милојков]

Heh, pa to će reći svaki zločinac. Recimo, masovni ubica će reći da je bilo nešto "jače od njega" što ga je "vuklo" da počini zločin.

Ako prihvatimo da je nešto "nevoljni grijeh", onda ispada da nam slobodna volja nije baš slobodna, te da smo predodređeni da činimo neki grijeh, a da ne možemo prekinuti s tim.

 

Не ради се ту о субјективизму, па да неко каже како му се чини да га нешто тера на ово или оно. Ради се о природном факту, о генетици. Наука је у питању, а не субјективни осећај.

[Gerhard]

Sir Oliver,

 

A taj "neko" je Bog.

[Sir Oliver]

pa nije Bog

[Gerhard]

Не ради се ту о субјективизму, па да неко каже како му се чини да га нешто тера на ово или оно. Ради се о природном факту, о генетици. Наука је у питању, а не субјективни осећај.

Ta ista nauka kaže da dijete u utrobi majke nije živo biće te je dozvoljeno ubiti ga. Previše se mnogi ovdje oslanjaju na "nauku" i ne shvataju da i ona može da pogriješi, što se i dešavalo.

 

Ako je pederastija nevoljni grijeh,onda su homoseksualci izgubljeni za sva vremena jer svojom voljom ne mogu ne ponavljati taj grijeh.

[Александар Милојков]

Ta ista nauka kaže da dijete u utrobi majke nije živo biće te je dozvoljeno ubiti ga. Previše se mnogi ovdje oslanjaju na "nauku" i ne shvataju da i ona može da pogriješi, što se i dešavalo.

 

То, у вези детета, не тврди наука већ нешто што бисмо могли назвати тренутно важећом етиком, са којом се ми хришћани не слажемо. Шта је дозвољено а шта није, шта је добро а шта лоше НИСУ ПИТАЊА која поставља и на које одговор даје наука. Наука је дескрипција стварности. Вредносни судови су нешто сасвим друго.

Тако, наука ће описати генетику хомосексуалца, утврдиће разлике између њега и хетеросексуалца (слушао сам компетентне људе који говоре да чак постоје разлике и у неким деловима мозга). Дакле, наука ће ОПИСИВАТИ. Да ли је хомосексуалност добра или није, питање је које поставља етика, световна или верска. То је питање за антропологе, социологе, теологе, философе.

 

Ako je pederastija nevoljni grijeh,onda su homoseksualci izgubljeni za sva vremena jer svojom voljom ne mogu ne ponavljati taj grijeh.

 

 

Невољни грех значи да његов узрок није у директном акту воље, као што је рецимо мржња према хомосексуалцима. Мржња је вољни грех. Против невољног греха човек, ако хоће, може супротставити своју вољу, може да буде аскета, да се бори. Такав није изгубљен. То је онда човек који носи свој Крст. И да видим ко је тај који ће му забранити да приђе Христу? Таквог онда првог треба од Цркве одлучити.

[Gerhard]

То, у вези детета, не тврди наука већ нешто што бисмо могли назвати тренутно важећом етиком, са којом се ми хришћани не слажемо. Шта је дозвољено а шта није, шта је добро а шта лоше НИСУ ПИТАЊА која поставља и на које одговор даје наука. Наука је дескрипција стварности. Вредносни судови су нешто сасвим друго.

Тако, наука ће описати генетику хомосексуалца, утврдиће разлике између њега и хетеросексуалца (слушао сам компетентне људе који говоре да чак постоје разлике и у неким деловима мозга). Дакле, наука ће ОПИСИВАТИ. Да ли је хомосексуалност добра или није, питање је које поставља етика, световна или верска. То је питање за антропологе, социологе, теологе, философе.

 

 

E,pa sa ovim se slažem u potpunosti. Zato nije dobro pozivati se na nauku u vezi toga šta je (nevoljni) grijeh.

 

Невољни грех значи да његов узрок није у директном акту воље, као што је рецимо мржња према хомосексуалцима. Мржња је вољни грех. Против невољног греха човек, ако хоће, може супротставити своју вољу, може да буде аскета, да се бори. Такав није изгубљен. То је онда човек који носи свој Крст. И да видим ко је тај који ће му забранити да приђе Христу? Таквог онда првог треба од Цркве одлучити.

Ali,kako znaš da nije direktni akt volje?  I da li je grijeh ako čovjek ima naklonost prema osobi istog pola ali ne upražnjava protivprirodni seks?

[Александар Милојков]

Zato nije dobro pozivati se na nauku u vezi toga šta je (nevoljni) grijeh.

 

Јесте, јер наука јасно показује да се одређени биохемијски процеси у нама одвијају мимо наше воље. То нам јасно говори да је хомосексуалност ствар природе (датости) а не слободе. Слободи остаје једино да се са датошћу сложи или да се против ње бори.

 

 

Ali,kako znaš da nije direktni akt volje?  I da li je grijeh ako čovjek ima naklonost prema osobi istog pola ali ne upražnjava protivprirodni seks?

 

Већ сам ти одговорио како знам. Ту морамо слушати науку а не своје предрасуде и емоције. Понављам: хомосексуалност је ствар природне датости а не избора.

 

Наравно да није грех. Тај човек је на путу светости.

[Gerhard]

Meni stvarno nisi jasan. Prvo kažeš kako se nauka ne bavi etikom, te da je to pitanje za teologe,sociologe... a sada kažeš da se ipak treba oslanjati na nauku po tim pitanjima. Kakve veze imaju biohemijski procesi sa etičkim pitanjima? Zašto ne primjenjuješ iste kriterijume i kod abortusa?

 

Homoseksualnost je "prirodna" u smislu da nam naša zla priroda daje predispozicije da činimo takav grijeh,kao i svaki drugi, ali ne nužno. Sama činjenica da postoje ljudi koji su POSTALI homoseksualci,kao i oni koji su se "izliječili" od istog govori u prilog tvrdnji da homoseksualizam nije datost.

 

 

Било је доста покушаја – хемијских, генетичких и соматских – да се докаже да је хомосексуализам органског, а не психолошког порекла. Овакви покушаји који су хтели да хомосексуализам представе као урођену или чак наслеђену карактеристику пола, затим као ендокрину дисфункцију, протежу се још од времена Крафт-Ебинга (R. Krafft-Ebing) из 1896. године и допиру све до радова научника после Другог светског рата, међу њима нарочито познатог Калмана (J. F. Kallman, 1952). Ниједна од бројних студија није успела да докаже поуздано органско порекло хомосексуализма. Природно, остало је само објашњење преко историје индивидуалног психичког развоја.

Владета Јеротић
Хомосексуализам (мушки и женски)
Извор: 9.
Психодинамика и психотерапија неуроза, Сабрана дела, II коло, Задужбина
Владете Јеротића у сарадњи са ИП Ars libri, Београд 2007.

 

 

Iznenadio sam se tvojim odgovorom poslednjim. Zar se grijeh ne može činiti i pomislima?