Додик:"Неће бити трагедије ако се БиХ распадне"

[bosanac]

БиХ је неодржива држава и кад-тад доћиће тај моменат да се постави питање независности РС. толико.

To se može desiti samo u snu ili u bajci..

[Crveni Baron]

To se može desiti samo u snu ili u bajci..

... ili u Bosni.

[bosanac]

Slabo znam geogrfiju, ja sam mislio da su Vitez, Drvar, Žepče, Novi Travnik, Busovača, Uskoplje i Fojnica u Bosni. Recimo kao poveznica sa Hercegbosnom.

Ako si zaista tako mislio onda ti nemam šta zamjeriti.Kao što reče jedan islamski učenjak.Najteže je raspravljati sa neznalicama.

To je jako prosto, ono što je danas srpsko u bosni ostaće srpsko ono što je hrvatsko ostaće hrvatsko jer iza njih stoje njihove komšije Srbi i Hrvati a srednji "zeleni" deo može da bira, il da se lepo ponaša i mane preglasavanja i počne pristojno da se ponaša ili srpska i hrvatska strana jednostavno ništa ne treba da rade. Samo da stoje na svojim linijama.

Ono što je u Bosni ono je bosansko a ono što je bosansko ono je u vlasništvu građana Bosne a oni kojima to neštima mogu samo da pišu bajke o neostvarenim snovima.

Srbi i Hrvati da su stvarno hteli da podele Bosnu oni bi to i uradili, ovako su Srbi i Srbi Crnogorci i Hrvati saterali u planine te sirote muslimane i to ih još podelili u dve enklave i praktično oni nemaju nikakvu zaleđinu za razliku od ovih naroda.

Bili su podjelili(sjetimo se samo sporazuma Milošević -Tudžman, zatim sporazuma iz drugog svj rata kojeg su hrvatski i srpski kvislinzi bili potpisali.Šta je se desilo sa tim sporazumom, ostao slovo na papiru.A što se tiče muslimana, nemoj ti nama govoriti kako da se ponašamo nemaš moralno niti kulturno niti bilo koje drugo pravo tako da se ponašaš.

Sad je posebno pitanje ko se tu sa kim namirivao, ali je činjenica da su Hrvati pomagali bošnjake pa kad treba i Srbi sa svoje strane i tako neizmenično. Nikad nisu ni Srbija ni Hrvatska mobilisali vojsku i poslali u Bosnu, da jesu sad bi to bio nacionalni park Hrvata i Srba.

Vidiš koliko si licemjeran.Bošnjaci da su se priklonili srbima u proteklom ratu nijedan grad u Hrvatskoj nebi ostao u rukama hrvata.Nismo to htjeli jer to bi bila nepravda hrvatima koji su nama muslimanima zabili nož u lerđa i nakon što su konsolidovali svoje redove 93-e napali su na nas sa leđa , ali i to nije dalo željenog rezultata, bosanski patrioti su izdržali, a ovo nije 92-a.

[bosanac]

... ili u Bosni.

vidi Željko, prijatelju, sada je stanje realnosti a ona je da je BiH nedjeljiva ali isto tako u državi koju toliko voliš umjesto da se sikiraš o njoj jer duvaju vjetrovi daljnjeg usitnjavanja Srbije ti se bakčeš oko Bosne.De sikiraj se o Srbiji a ne o Bosni.

[bosanac]

Ово баш и није тачно,Хрватска је наставила "Олују" у Босни и Херцеговини и стигла до Мркоњић Града.

Jeste ali su bosanske snage stigle do Plitvičkih jezera.

[Crveni Baron]

vidi Željko, prijatelju, sada je stanje realnosti a ona je da je BiH nedjeljiva ali isto tako u državi koju toliko voliš umjesto da se sikiraš o njoj jer duvaju vjetrovi daljnjeg usitnjavanja Srbije ti se bakčeš oko Bosne.De sikiraj se o Srbiji a ne o Bosni.

Ne brini se ti za vetrove po Srbiji zemo... ne plase se srbi toliko od promaje ...

[bosanac]

Ne brini se ti za vetrove po Srbiji zemo... ne plase se srbi toliko od promaje ...

Ma bojim se da ne promrznu. winter

[Желе Зека]

Verodostojan stav ruskog ambasadora :

Bocan-Harčenko je za “Pres” rekao da Rusija ne može da prihvati 1. mart kao zvanični praznik BiH s obzirom na to da o tome nema konsenzusa u BiH i da BiH ovo pitanje još nije regulisala državnim zakonom.

- Mi poštujemo stavove i jedne i druge strane u vezi sa ovim pitanjem. Rusija priznaje BiH kao nezavisnu državu, poštuje njen suverenitet i cjelovitost, baš kao što poštuje i njeno dejtonsko uređenje. Јedno bez drugog ne postoji – naglasio je Bocan-Harčenko.

[Михајло]

Додик вешто манипулише референдумом..

све више Срба то конта...

и биће кажњен на изборима...

[Желе Зека]

Ова слика је баш кул...мада нисам пробао тврдошка вина ccvige

Нама је потребна дејтонска РС,Михајло не буди нестрпљив.

[Желе Зека]

Можда није баш најбоље што СНСД и нема неку алтернативу.Препустити власт СДС-у увек је несигурно,а о ПДП не желим ни да говорим.Мени се допада оно што Додик ради када говоримо о спољној политици Републике Српске...углавном...

Али унутрашња-нимало...Помињао сам мојим дверјанима да би било можда добро да се политички ангажујемо у Српској,али ми се чини да не сматрају да је то потребно, у смислу кандидовања нашег национално-социјалног програма на изборима.

[DYNABLASTER]

ma nema nista ni od Dverjana, previse je izgleda kukolja u tom zitu

[Желе Зека]

ЦРКВА И ПРАВОСЛАВНА ВЈЕРА ДОКАЗ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је данас у Мркоњићима код Требиња, да су црква и православна вјера најбољи доказ трајног идентитета српског народа на овим просторима.

Извор: СРНА

Фото: СРНА

Патријарх српски Иринеј служио је јутрос у цркви Светог Василија Острошког и Тврдошког у Мркоњићима код Требиња, свету архијерејску литургију којој су присуствовали предсједник Српске Милорад Додик, епископ никшићко-будимљански Јоаникије, захумско-херцеговачки и приморски Григорије, далматински Фотије, западно-амерички Максим, српски режисер Емир Кустурица, директор Секретаријата за вјере РС Јово Турањанин, као и савјетник предсједника Србије Млађен Ђорђевић.

Патријарх је поручио вјерницима да се окупљају око својих светиња и цркве и да не забораве пут којим су их водили њихови светитељи и својим примјером показивали да никада не смију залутати.

- Молитве Светог Василија Осторшког нас воде и чувају да остваримо то што јесмо - народ Божји. Хвала Господу што нам је дао таквог чудотворца. Ми смо задужени од Господа Бога да слиједимо тај пут - истакао је патријарх.

Патријарх Иринеј је рекао да је српском народу дато много од Немањића до данас, да су то све дарови од Бога, који од српског народа само тражи вјеру, љубав и наду. "Господ нам је дао велике свете личности и светиње којима се поносимо. Господ нам заповиједа не само да се међусобно поштујемо већ смо позвани да волимо и поштујемо и друге народе и да љубимо непријатеље своје", истакао је српски патријарх.

Његова светост је навео да је све више цркава и манастира које се посвећују Светом Василију Острошком, да читав православни свијет поштује овог чудотворца чија су велика дјела била и за вријеме земаљског живота, као и сада које шири преко својих светих моштију које се чувају у манастиру Острог у Црној Гори. "Треба да се поклонимо Господу међу којим Свети Василије блиста као највећа звијезда међу звијездама", поручио је патријарх српски Иринеј.

Умировљени епископ Атанасије у бесједи је истакао да је Херцеговина земља светосавска, да је то показала страдањем и да је народ опстао вјерујући у вјеру Христову и крст часни. "Свети Василије Острошки је амбасадор свих светих од неба до земље. Овај чудотворац, који је са Христом и у Христу, нама људима показао је пут ка Богу", рекао је епископ Атанасије и поручио вјерницима да уче своју дјецу одговорности и да не дозволе да други руководе њима, те да је управо Свети Василије Острошки својим примјером показао како дијете треба да расте и којим путем да ходи.

Патријарх српски одликовао је у Мркоњићима, родном мјесту Светог Василија, прослављеног редитеља Емира Кустурицу Орденом Светог Саве првог степена за несебичну бригу и представљање српског народа и православља у свијету.

Његова светост ће у 18 часова посјетити и Саборни храм Светог Василија Острошког у Никшићу.

Предсједник Српске је, након свете архијерејске литургије, изразио захвалност цркви која, како је рекао, свих ових година ради на томе да се народ идентификује са својом црквом и да на тај начин покаже српски национални идентитет који најбоље одражава вјера у мир, љубав према људима и живот са људима.

- Ширење љубави је обавеза хришћанска коју морамо сви да поштујемо и у њу да вјерујемо - истакао је Додик, поручујући да се то у Херцеговини на најбољи начин и види, јер ту живи народ који се снажно идентификује са црквом и нацијом.

Додик је нагласио да и данашњи импозантни скуп у Мркоњићима говори да српски народ у Херцеговини живи са својом црквом, патријархом и Републиком Српском.

[Михајло]

Можда није баш најбоље што СНСД и нема неку алтернативу.Препустити власт СДС-у увек је несигурно,а о ПДП не желим ни да говорим.Мени се допада оно што Додик ради када говоримо о спољној политици Републике Српске...углавном...

Али унутрашња-нимало...Помињао сам мојим дверјанима да би било можда добро да се политички ангажујемо у Српској,али ми се чини да не сматрају да је то потребно, у смислу кандидовања нашег национално-социјалног програма на изборима.

Брате, то једном у 4 ока...око политике у РС...

неби јавно...

ја сам контактирао Двери око тога...

има доста људи расположених за рад...

па када будете хтели...

јавите...

а ако Бог да да се сретнемо и уз Црног Ђорђа

..прозборимо...

причаћемо о политици у РС

[Желе Зека]

Федерирање Федерације БиХ

BH glasilo, Dnevni list, je nedavno objavio da Federaciju BiH nakon jesenjih lokalnih izbora čeka radikalno preuređenje. Tvrdi se da domaća i strana diplomatija u strogoj tajnosti već probno prekraja prebukiran i nefunkcionalan entitet. Okrupnjavanje 10 kantona zamišlja se, uglavnom, po predratnoj teritorijalno-administrativnoj podeli. Dnevni list piše da bi Unsko-sanski, Posavski i Tuzlanski kantoni ostali u sadašnjim okvirima. Međutim, Hercegovačko-neretvanskom pripojio bi se Kanton 10 (Livno) i Zapadnohercegovački, a Sarajevski kanton bi se ujedinio s Bosansko-podrinjskim, Zeničko-dobojskim i Srednjobosanskim kantonom.Druga faza podrazumevala bi potpuno ukidanje kantona i uvođenje dva nivoa vlasti u Federaciji BiH - entitetske i opštinske, što bi zahtevalo izmenu Ustava BiH.

I ranije je bilo puno izjava i spekulacija o ovoj materiji. Međutim, čini se da praktično nijedan od ovih predloga ne bi mogao dobiti saglasnost i Bošnjaka i Hrvata. Npr. ideja da se naprave entiteti u FBIH je neprihvatljiva za prve, dok je ukidanje kantona protiv interesa drugih. Čak i skrajanje ovakvih pet kantona bi verovatno bilo teško za prihvatanje od strane Bošnjaka budući da bi Hercegovačko-neretvanska županija spajanjem sa dva praktično hrvatska kantona izgubila svoj i bošnjački karakter. Isto, odnosno inverzno, važi za srednjobosanski kanton, gde bi Bošnjaci u tom novoformiranom kantonu činili četiri petine populacije. Budući da je Bošnjacima strateški bitniji Hercegovačko-neretvanski kanton jasno je da bi oni teško bili za takvu vrstu ‘'razmene''.

Nedavno je i izvestilac Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak ocenila je da je struktura Federacije BiH neodrživa i sama od sebe prepreka za dobro kreiranje politike. Ona smatra da treba dati više vlasti opštinama, ukinuti kantone i tako izgraditi funkcionalnu federalnu vladu. Po njoj, Hrvati bi bili zadovoljni, jer bi imali neke opštine kojima bi upravljali, a koje bi imale veća ovlaštenja nego danas. Venecijanska komisija je svojevremeno, u svojoj analizi i preporukama, naglasila da je nužna reforma FBiH. Kao korak za početak predloženo je da se zakonodavne funkcije koncentrišu na federalnoj ravni, a da kantonalne strukture budu prvenstveno izvršne.

Naravno, uvek se poteže i ekonomija. Premijer Federacije BIH izveo je računicu po kojoj bi ukidanjem kantona, računajući i plaćanje obaveza koje imaju, FBiH ostalo oko 250 miliona evra i taj bi novac odmah mogao biti plasiran u privredu. Međutim, teško da je to tačno, budući da bi se ovlšćenja koja vrše kantoni morala preneti na viši ili niži nivo vlasti, koji bi to finansirali. Ušteda bi bilo, ali samo po pitanju kantonalne administracije, koja ipak čini manji deo javne potrošnje u FBIH. Potežu se i istraživanja javnog mnjenja, gde je oko 80% građana je za hitno i bezuslovno ukidanje svih 10 kantona. Međutim, vrlo je verovatno se radi o Bošnjacima.

Novi predlog

U čemu je suština problema? Federacija BIH, kao i država BIH, plod su kompromisa koji je mrzak svim trima stranama, i koji pod raznim izgovorima tri naroda pokušavaju da izigraju. Na sreću, nije se prešlo sa reči na dela. Naime, jasno je da ukidanje kantona ide na ruku Bošnjacima, jer Hrvati čine samo petinu populacije FBIH, dok su u četiri kantona većina. Zahtev Hrvata da se naprave nove opštine doveo bi do toga da u srednjoj Bosni Busovača i Novi Travnik, kojima trenutno dominiraju Bošnjaci delom pređu u ruke Hrvata. Obrnut slučaj je sa gradom Stocom. Kada je u pitanju veće nadležnosti opštinama uz ukidanje kantona treba znati da su opštine samo lokalni nivo vlasti. Dakle, nisu ustavne kategorije (niti imaju ustave) kao kantoni u kojima Hrvati ostvaruju neki vidi autonomnosti, te bi taj plan teško bio prihvatljiv za Hrvate.

Ideja da se Distrikt Brčko uredi kao grad sa više opština ne odgovara Bošnjacima koji se nadaju da bi u ovoj ili narednoj deceniji mogli postati većina u toj opštini. Srbima, pak, ne odgovara da Distrikt ima direktno predstavljanje u državnim organima BIH jer žele da se to kao i do sada vrši preko entiteta. Dakle, i naizgled mala pitanje koja dotiču nacionalne interese postaju nerešiva bez nametanja, koje naravno nije prihvatljivo.

Kada je u pitanju federiranje Federacije BIH teško da će se tu moći išta usaglasiti. Možda je sa vrlo malom izmenom u stvari najdalje otišao Živko Budimir, predsednik FBIH, koji je nedavno otvoreno predložio, kao prvu fazu ustavnih reformi, okrupnjavanje dva kantona. Ujedinili bi se Hercegovačko-neretvanska i Zapadnohercegovačka županija te Bosansko-podrinjski i Sarajevski kanton. Ova se promena čini možda najrealnijom, ali nije nemoguće da bi i tu bilo otpora od strane Bošnjaka.

Smatram da bi za razmatranje mogao biti dobar i predlog moje malenkosti da FBIH ima četiri kantona: dva centralna, mešovita, koji bi ostali nepromenjeni, te Herceg-Posavski (koji uključuje Kanton 10 i Zapadnohercegovački) i Unsko-Bosanski. Izbor delegata u Dom naroda FBIH ostao bi nepromenjen, odnosno novoformirani kantoni nasledili bi broj delegata iz pređašnjih kantona te bi imali znatno više delegata zbog zbrajanja. Ovo je jako bitno zbog Bošnjaka, ali bi i ova odredba mogla biti nedovoljna da pristanu na ovakav predlog. Naime, mogli bi da smatraju da je spajanje tri ''hrvatska'' kantona pola puta do Herceg- Bosne. Međutim, možda bi ustupci sa prenošenjem nekih nadležnosti sa kantona na nivo FBIH mogli da dovedu do kompromisa.

Ohrabrujuće je da će presuda Sejdić-Finci verovatno naterati politčke lidere da naprave neke usptupke, ovoga puta u korist Hrvata. Čini se izvesnim da bi Dom naroda BIH mogao biti proširen sa manjinama i ostalim (3*6 umesto 3*5). Takođe, realno je da kompromis oko izbora članova predsedništva BIH na kraju biti njihov izbor u Skupštinama RS i FBIH. Ostaje da se vidi kojim će se mehanizmom obezbediti da autentični Hrvat, ili neko ko zastupa interese većine Hrvata BIH, dođe na to mesto, ali se sve više čini izvesnim da sazreva svest da se ta nepravda prema najmalobrojnijem narodu mora ispraviti.

Горан Николић Б92 блог