Teopoetika

[antics]

http://www.srdjanantic.blogspot.com/2012/07/blog-post_04.html

[Ведран]

  On 5. 7. 2012. at 15:24, antics рече

http://www.srdjanant...og-post_04.html

убави стихови

[antics]

Благодарим Наитије...

[Vaske]

  On 5. 7. 2012. at 15:24, antics рече

http://www.srdjanant...og-post_04.html

Фино!

И супер ми је ово за пследњег пророка. Збиља јесте, слажем се.

Кад завршим постдипломски, поново ћу се осамити са њим, бар на једно два мјесеца, да порушим, што би рекао Лазо, лажне утјехе.

[Лазар Нешић]

Молитва мистична којом се призива Дух Свети (светог Симеона Новог Богослова)

Дођи, Светлости Истинита! Дођи, Животе Вечни!

Дођи, Тајанство Скривено! Дођи, Ризнице Неименива!

Дођи, Стварности Неизразива! Дођи, Личности Недокучива!

Дођи, Увесељење Вечито! Дођи Светлости Безвечерња!

Дођи, о свију, што спасени ће бити, Надање Истинито!

Дођи, о лежећих Подизање! Дођи, о мртвих Васкрсење!

Дођи, Моћни, Који све увек ствараши и претвараш и преизмењујеш самим хтењем!

Дођи, Невидиви и никако Недохватни и Недодириви!

Дођи, Ти Који, остајући свагда непокретан, свакога трена Сав се крећеш и долазиш к нaма у аду лежећим, о Превишњи свију небеса!

Дођи, о Име Пречезнуто и Сверазглашавано, Које нам исказати - ко је, и познати - какво је или којеврсно, никако није дано!

Дођи, Радости Вечна! Дођи, Венче Неувениви!

Дођи, Порфиро Бога Великога и Цара нашега!

Дођи, Обућо неприступна! Дођи, Скерлету Царски и ваистину Самодржна Десницо!

Дођи, Ти за Којим ушчезну и чезне јадовна ми душа!

Дођи, о Једини једином, јер једини сам, како видиш!

Дођи, Ти Који ме одели од свега и учини усамљеним на земљи!

Дођи, Ти Који поста самом Чежњом у мени и учини ме да за Тобом чезнем, савршено Неприступним!

Дођи, о Даху мој и Животе! Дођи, Утехо убоге ми душе!

Дођи, Радовање и Слово и бесконачно Наслађење!

Благодарим Ти што Духом једним постаде са мном, несливено, неизмениво, непромениво, Ти над свима Бог, и што си Сам у свему постао ми све, Храна неисказива и увек непотрошива, Која се вечно преизливаш уснама душе моје и преизвиреш у врелу срца мога, Одеждо буктава Која демоне сажижеш, Очишћење Које ме сузама омиваш нетленим и светим, што их Присуство Твоје дарује онима којима долазиш!

Благодарим Ти што си ми постао Светлост Безвечерња и Сунце незалазно, Ти Који немаш где да се сакријеш, испуњавајући Славом Својом свеколико! О, никада се Ти ни од кога не скри, но се ми од Тебе вазда скривамо, не хотећи да Ти приђемо! А где би се и скрио, кад место починка не имаш?! Или, зашто би, кад се ни од кога не одвраћаш нити се кога стидиш?!

Сада се, дакле, усели у мене, Владико, и настани и остани нераздвојно и нераставно до кончине у слуги Своме, да се и ја о исходу своме и по исходу нађем у Теби, Благи, и да царујем са Тобом, над свима Богом!

Остани, Владико, не остави ме самог, да непријатељи моји, долазећи свагда и тражећи да прогутају душу моју, нашавши Те боравећег у мени, побегну сасвим и не надсиле ме, видећи Тебе, од свију Силнијега, где пребиваш унутра, у дому смирене ми душе!

Да, Владико, као што си се сетио мене, док у свету бејах и, да и не знадох, изабрао ме и од света оделио и пред Лице Своје поставио, тако ме и сада усправнога и свагда непоколебивога сачувај обитавањем Својим у мени, да, гледајући Тебе, ја сиромах богатујем и од свију царева бивам богатији, и једући Те и пијући и у Тебе се свакога дана одевајући, да се и данас и убудуће наслађујем неизрецивим Добрима, јер Ти јеси свако Добро и свака Слава и свака Наслада, и Теби приличи Слава, Светој и Једносуштној и Животворној Тројици, Коју у Оцу и Сину и Светоме Духу поштују и познају и исповедају и обожавају сви верни, сада и увек и у векове векова. Амин.

[Ведран]

да, поетот треба да пее а неговата песна да биде леб за гладниот и да го нахрани и насити со словото. а на богословот = теопоетот, кој треба да пее со слово од Словото воплотено и вочовечено и во време-просторот, да храни со згуснатиот во месо (свети Григориј Богослов) Логос принесен на евхаристискиот жртвеник и пеењето негово да при-движува (аскесис) кон одандестраното=есхатолошкото, кон Оној Кој Доаѓа при нас, за да крикнеме „Дојди Господи“!

[dragisa]

....

Исусе свесилни, прародитеља Избављење!

Исусе преслатки, Патријараха Величање!

Исусе преславни, царева Укрепљење!

Исусе премили, Пророка Испуњење!

Исусе предивни, мученика Крепости!

Исусе светихи, монаха Радости!

Исусе свемилостиви, свештеника Сладости!

Исусе свежалостиви, посника Уздржање!

Исусе свесладосни, преподобних Радовање!

Исусе сведрагоцени, девственика Целомудрије!

Исусе предвечни, грешника Спасење!

......

Исусе, свеколике творевине Украситељу!

Исусе, душе моје Утешитељу!

Исусе, ума мога Просветитељу!

Исусе, срца мога Весеље!

Исусе, тела мога Здравље!

Исусе, Спаситељу мој, спаси ме!

Исусе, Светлости моја, просвети ме!

Исусе, од сваке муке избави ме!

Исусе, спаси ме недостојног!

Исусе, Сине Божји, помилуј ме!

[Vaske]

  On 9. 7. 2012. at 21:52, Лазар Нешић рече

Молитва мистична којом се призива Дух Свети (светог Симеона Новог Богослова)

Да, Владико, као што си се сетио мене, док у свету бејах и, да и не знадох, изабрао ме и од света оделио и пред Лице Своје поставио, тако ме и сада усправнога и свагда непоколебивога сачувај обитавањем Својим у мени

Хвала Лазару и Драгиши!

Ово цитирано је почетак свега!

Иначе што се тиче св. Симеона Новог Богослова, мислим да је његов сусрет са Богом најаутентичнији и најстраственији сусрет који ми је познат.

[Ведран]

да Васке, и ја то мислим за св. Симеона Новог Богослова,

јер у његовим химнама реч „ерос“ добија значење на „ерос Божји“

милина!

[antics]

http://www.srdjanantic.blogspot.com/2012/07/blog-post_10.html

[Vaske]

  On 10. 7. 2012. at 10:10, Ведран рече

да Васке, и ја то мислим за св. Симеона Новог Богослова,

јер у његовим химнама реч „ерос“ добија значење на „ерос Божји“

милина!

Тако је!

Не би можда било лоше да покренемо једну тему о томе, мислим "ерос Божији".

[Ведран]

то је добра идеја Васке,

али ипак предлажем да се прво припремимо

а потом нек иде тема као твој предлог

[dragisa]

  On 10. 7. 2012. at 9:59, Vaske рече

Иначе што се тиче св. Симеона Новог Богослова, мислим да је његов сусрет са Богом најаутентичнији и најстраственији сусрет који ми је познат.

apsolutno delim tvoje misljenje. kakvo blago i kakva autenticnost...sto bi klinci rekli " vr' "

inace jedan od retkih sajtova sa pisanjem Simenona Novog Bogoslova

http://www.snb.dzaba.com/

[Ведран]

  On 10. 7. 2012. at 20:45, dragisa рече

apsolutno delim tvoje misljenje. kakvo blago i kakva autenticnost...sto bi klinci rekli " vr' "

inace jedan od retkih sajtova sa pisanjem Simenona Novog Bogoslova

http://www.snb.dzaba.com/

сјајно, хвала.....

[Vaske]

Морал и Заједница

О врлини и извору моралне норме, кроз историју, се много мислило и говорило. Кључна дилема је у томе ко или шта је извор моралне норме . Јели универзална и самим тим произашла из каква логоса или је, пак, само нус производ обичаја, традиције и културног миљеа? У каквој је спрези врлина са знањем и личним напором или подвигом?

Мислити врлину и извор моралне норме онда би прије свега значило мислити о томе шта је логос, шта обичај, шта традиција, шта културни миље, шта знање, а шта аскеза, вјежба и лични морални напор. С друге стране, пошто је само мишљење дјелатно, ни оно у свом промишљању врлине и морала, не може да стоји технички одвојено од самог моралног позива. Морална норма се ту, заправо, испоставља као позив који је истовремен са самим мишљењем. Тако онда мислити већ унапрјед значи одговарати на тај морални позив, а то опет значи да ми у свом пропитивању неморамо ићи даље од самог мишљења, јер већ ту станује све оно на основу чега изричемо морални суд.

Мислити, а то већ знамо из искуства мишљења, значи налазити се у некаквој разлици, диференцији и у њој разумјевати оно Једно или, у најмању руку, Траг Једног. Мишљење исто тако значи диференцирајуће разумјевање другости спрам сопства и јединства свијести тј. оне онтолошке тачке која је језички ситуирана у ја јесам. Задобијање те тачке, ја јесам, не подразумјева само свијст о томе шта или ко нисам, већ шта или ко је други. Први пут свијести, као пут негације, је чист солипсистички пут, и он пропада, то знамо, пред најбаналнијим искуствима живота. Док други пут, пут позитивирања другости, већ у старту јесте морални пут. Моралан је стога што подразумјева напор, подвиг да се очува другост другог, а разумјевајуће чување другости другог, опет значи, преузети одговорност другог на себе и одговарати за другог.

Ја сам за све крив, рекао би Достојевски, а то уопште не треба посматратикао некакав Фјодоров агапистички екстремизам, већ као цијелу истину.

Одговарати за другог значи одговарати пред неким трећим. У пракси тај трећи може бити трећи човјек али суштински тај трећи је темељ заједнице, темељ који сабире на једно мјесто сва три лица. Утолико заједница омогућава и онтологију и етику. Трећи који темељи заједницу у којој се конституише и онтологија и етика може бити само сами Бог али Бог који исто тако мора у заједници да стоји у сва три лица, што ће рећи и да јесте у три лица и да заједнице нема ван Бога.

Да резимирам

Извор морала је начин човјекова егзистирања, а то значи заједница из које тек јесмо. Норма је пут у заједницу, а врлина дјело које слиједи норму. А ако се узме да је и мишљење дјело које за нас открива норму као норму, то је само свједочанство безвремености божанске заједнице.

Заједница ако је заједница онда је заједница у Богу тј. у истовременом или безвременом садејству вјечна Три Лица која носи сваки заједничар. Бог је Један, Заједница је Једна. Бог је Тројица, Заједница су тројица, а морал само оно што из живог Живота Заједнице мишљењем допре до језика, који остаје вјечни чувар, вјечна ризница Божанске Заједнице, печат Завјета и свагдашња актуелност Божијег стварања.

Тајна Богочовјека је у томе што Један преузима на себе гријехе других и открива Три Лица вјечног постојања.

иступити из заједнице , значи лишити се јединства Три Лица, без чијег јединства лице и не постоји, а задобити лице ,значи кроз Богочовјека, кроз печат Завјета, којег једемо и пијемо, ступити у вјечну Заједницу вјечна Три Лица.

Прије сваке људске заједнице била су Три Лица и прије него смо ишта проговорили, чекали су нас у Језику и ево још нас чекају!