Св. Јоасаф Метеорит – библиотекар (последњи изданак Светих Немањића)

[Guest]

Из историје црквеног библиотекарства

Св. Јоасаф Метеорит – библиотекар (последњи изданак Светих Немањића)

Аутор: ђакон мр Ненад Идризовић, Број 1079, Рубрика Историја Библиотека (βιβλιοθήκη) је грчка реч која је у класичном периоду означавала посебан ковчежић за чување књига. Аристотел је један примерак Илијаде поклонио Александру Македонском, који је ово дело држао у једном ковчежићу из заплењеног блага цара Дарија.

Његови савременици су ово издање Илијаде звали „издањем из нартекова ковчежића“. Народи, који су тада настањивали западне територије Римског царства, за ову грчку реч користили су латинску транскрипцију „bibliotheca“. Они су у каснијем периоду створили ново име „libraria“ (књижара, али и библиотека) по латинском називу за књигу (liber). У Законоправилу Светог Саве, грчку реч „библиотекар“ Свети Сава је заменио речју „књигохранитељ“ на основу чега је библиотека названа „књигохранилница“. Данас, опште употребљавана реч, „библиотека“ означава свако јавно или приватно место „за чување, обраду и коришћење књига и периодике, разнородних по форми и садржају, језику, писму и намени“.

Свети Сава је своју љубав према књигама посведочио у Карејском типику, када је изрекао духовну казну за сваког ко покуша да отуђи књиге из Карејске испоснице. Ова духовна казна исписана је на самом крају Карејског типика и гласи овако: „(...) О слободи места тога: заклињем Господом нашим Исусом Христом и Пресветом Његовом Матером, као што писасмо овде да не буде потворено. Ако ли ко ово промени, и буде узнемиравао онога који живи у месту овом, или буде што узео што је у месту овом, или од књига, или од икона, или друго, што год буде у месту том, нека буде проклет и завезан од Свете и Животворне Тројице Оца и Сина и Светога Духа, и од мене грешног. И да не буде опроштен ни у овоме веку ни у будућем. Због тога писах и потписах овај свој рукопис, 6707 (= 1199) године.“ Друго сведочанство налази се у Хиландарском типику у поглављу О временој смрти преподобног оца Симеона Монаха, где Свети Сава спомиње шта је све приложено приликом оснивања Манастира Хиландар: „(...) а књиге приложисмо, такође и свете сасуде и божанствене иконе, а уз то и свете ризе и завесе, и укратко сваку лепоту. И опет приложисмо што је могуће братији на телесну потребу, о чему они који хоће могу најјасније сазнати погледавши хрисовуљу.“

Најранији помени о црквеним и манастирским библиотекама у Србији потичу из XIII века, а покушаји уређења манастирских библиотека вероватно су старији од друге половине XIV века. Као пример изванредне ангажованости на библиотекарским пословима крајем XIV и почетком XV века, наводимо потомка Свете лозе Немањића, Светог Јоасафа Метеорита – Јована Уроша Палеолога (1350–1423). Он је у Манастиру Ватопед на Светој Гори сређивао библиотечку и архивску грађу, а по неким истраживањима ову делатност је обављао и у другим манастирима на Светој Гори (Велика Лавра, Есфигмен, Зограф, Ивирон и Хиландар).

КРАТАК ЖИВОТОПИС СВ. ЈОАСАФА МЕТЕОРИТА

Јован Урош се родио 1350. године као најстарији од троје деце епирске принцезе Томаиде и цара Симеона (Синише), полубрата цара Душана. После смрти свога оца 1369. године, управљао је царством али се због своје љубави према монашком животом одрекао царске круне 1373. године.

Постоје два мишљења о томе где је примио монашки постриг. По првом, замонашио се на Метеорима 1381. године и добио име Јоасаф, по индијском принцу Јоасафу (сину цара Авенира – овог принца је индијски монах Варлаам упутио у хришћанство, због чега се он одрекао престола и замонашио). По другом мишљењу (које је веродостојније), он је једно извесно време провео у Цариграду на школовању при Васељенској Патријаршији, а потом је отишао на Свету Гору и замонашио се у Манастиру Ватопед. Године 1381. стигао је у Манастир Св. Преображења на Метеорима, а већ наредне је постао игуман овог манастира. Због најезде Турака повукао се на Свету Гору где је провео последњу деценију XIV века. У свој манастир се вратио zru.png' class='bbc_emoticon' alt='1401' />. године. Упокојио се 1423. а његове мошти се и данас чувају у овом манастиру.

СВ. ЈОАСАФ И БИБЛИОТЕКА МАНАСТИРА ВАТОПЕД

За време боравка Јоасафа Метеорита у Манастиру Ватопед (основан 985. године), библиотека је била веома богата библиотечком грађом (архива и рукописне књиге). Пошто се у манастиру истакао као одличан организатор и администратор, добио је послушање од игумана Јоаникија да каталошки среди расположиву манастирску библиотечку грађу. По легенди која још увек кружи међу ватопедским монасима, Јоасаф је добио задатак да у подруму пронађе важан царски документ о додели посебних метоха манастиру близу Солуна. После неколико недеља пронашао га је испресавијаног и згужваног међу неким старим рукописним књигама. Овакво несистематизовано стање библиотечке грађе, створило је код њега жељу да све каталошки среди. За непуне три године, са два помоћника, израдио је детаљан каталошки попис фонда. Постоји претпоставка да му је на овом послу помогло то што је за време школовања у Цариграду упознао организацију Библиотеке Васељенске Патријаршије. Због тога, што у оно време није постојао јединствени систем уређења библиотечког фонда, он је библиотечку грађу сместио у две основне целине:

Грчка библиотека – царски укази, повеље, прогласи, разне захвалнице и похвалнице задужбинарима и приложницима, службене преписке између манастирске управе и источних патријаршија (Васељенска, Антиохијска, Јерусалимска и Александријска) и преписке између ватопедских игумана и државних великодостојника.

Страна библиотека – документа која су негрчки државници упућивали манастирском братству, велики број докумената писаних на латинском, јерменском, црквенословенском, староруском језику и поклон од 47 књига које садрже преписане делове из Светог Писма на неком страном језику.

Свети Јоасаф Меторит је израдио каталошки опис за 1173 јединице из грчке библиотеке и 439 јединица из стране библиотеке. Библиотечку грађу је поређао по полицама на основу формата, употребне вредности и значаја. Највећи формати налазили су се на највишим полицама, а остале књиге биле су послагане у нижим редовима, у зависности од наведених критеријума. Највреднију библиотечку грађу (старе рукописне књиге и важну документацију) сместио је у један суви, подземни пролаз, који су монаси користили за скровиште у случају опасности. Свака каталошки обрађена књига или документ је у горњем десном или левом углу имала уписан црним мастилом његов потпис IФ.

ИЗВРСТАН БИБЛИОТЕКАР

Велики библиотекарски подухват Светог Јоасафа Метеорита у Манастиру Ватопед се прочуо по целој Светој Гори, што га је одвело у друге светогорске манастирске библиотеке (Велика Лавра, Есфигмен, Зограф, Ивирон и Хиландар), у којима је организовао каталошко вођење библиотечке грађе. Његов библиотекарски ангажман по овим манастирским библиотекама трајао је десет година.

Почетком XV века, братство Манастира Св. Преображења на Метеорима обратило се писменом молбом братству Манастира Ватопед и Протату Свете Горе у Кареји, да дозволе Јоасафу Метеориту да им помогне око сређивања старих и новоприкупљених списа. Број каталошки обрађених књига (у Манастиру Св. Преображења) се не зна, јер је 1538. године јак земљотрес погодио манастире у северном делу Грчке и уништио велики број манастирских здања и

драгоцености.

Овим прилогом желели смо да осветлимо постојање озбиљне библиотечке делатности у манастирским библиотекама на Светој Гори (и шире) крајем XIV и почетком XV века и да укажемо свим истраживачима на пољу историје црквеног библиотекарства о неопходности израде једне озбиљне научне студије о првом, српском, афирмисаном библиотекару.

[Guest]

Данас је свети и преподобни Јоасаф Метеоритски,

те њему у част да освежим ову тему!