Katolička Crkva u svijetu i dalje raste ...

[Aristotel]

Crkva raste u Africi i Aziji

Benediktu XVI. predstavljen Papinski godišnjak za 2012. godinu

Vatikan, (IKA) - Crkva raste pokazuju podaci iz Papinskoga godišnjaka za 2012. godinu, te iz Statističkoga crkvenog godišnjaka, koji su 10. ožujka predstavljeni Svetomu Ocu, izvještava Radio Vatikan. Na predstavljanju su bili nazočni državni tajnik kardinal Tarcisio Bertone u Africi i Aziji - i nadbiskup Angelo Becciu, zamjenik za opće poslove u Državnom tajništvu. Papa Benedikt XVI. zahvalio je na daru, te pokazao veliko zanimanje za prikazane podatke iz kojih se mogu razabrati neke novosti u životu Katoličke Crkve u svijetu.

Prema podatcima koji se odnose na razdoblje od 2009. do 2010. godine, katolika u svijetu ima oko milijardu i 196 milijuna, odnosno 1,3% više, što znači da čine oko 17,5% ukupnoga stanovništva na planetu. Prvi važan podatak pokazuje da ih je manje u Južnoj Americi, i ponajviše u Europi, a sve je više katolika u Africi i Jugoistočnoj Aziji. I broj se biskupa povećao, posebno u Africi, Americi i Aziji, dok je lagani pad zabilježen u Europi i Oceaniji. Nastavlja se i porast broja svećenika, koji je započeo 2000. godine; govori se o više od 412.000 svećenika, odnosno 1600 više nego prije. To se povećanje odnosi ponajviše na Aziju, Afriku, Oceaniju i Ameriku, dok je lagani pad zabilježen u Europi.

Broj se trajnih đakona u svijetu povećava, a najviše ih je u Sjevernoj Americi i u Europi. Isto je tako i sve više redovničke braće, kao i redovnika svećenika, čiji se broj povećao ponajviše u Aziji i Africi. Na tim je kontinentima sve više i redovnica, dok njihov broj pada u Europi, Americi i Oceaniji. U posljednjih je pet godina porastao i broj studenata filozofije i teologije, iako ih je znatno manje, za 10,4%, u Europi, i u Americi za 1,1%. Bogoslova je sve više u Africi, Aziji i Oceaniji.

U 2011. godini Sveti Otac ustanovio je 8 novih biskupskih sjedišta, jedan osobni ordinarijat i jedan vojni ordinarijat. Jednu je nadbiskupiju i nekoliko biskupija uzdigao na razinu metropolije, te jedan apostolski vikarijat i jednu prefekturu na razinu biskupije.

http://www.ika.hr/index.php?prikaz=vijest&ID=139709

[Guest]

Šta je apostolski vikarijat ,

zamenik čega?

[Zayron]

Šta je apostolski vikarijat ,

zamenik čega?

Da se to razumjet i bez prevođenja.

Apoštolský vikariát

Skočit na: Navigace, Hledání

Apoštolský vikariát je forma územní jurisdikce katolické církve vyšší než apoštolská prefektura a nižší než misijní diecéze. Zřizuje se v misijních oblastech a v jeho čele obvykle stojí titulární biskup označený jako apoštolský vikář, který je místním ordinářem apoštolského vikariátu. Apoštolský vikariát není součástí žádné diecéze, nýbrž spadá pod Kongregaci pro evangelizaci národů Svatého stolce. Apoštolské vikariáty se nacházejí zejména v Latinské Americe, Africe a Asii.

http://cs.wikipedia....D_vikari%C3%A1t

Seznam apoštolských vikariátů - Spisak a.v.

http://cs.wikipedia....ri%C3%A1t%C5%AF

[Zawisza]

Tamo gde nema dovoljno vernika da bi bila biskupija ustanovljava se apostolski vikarijat. Obično su to zemlje gde ima naših misionara i službu biskupa obavlja apostolski vikar, manja je prefektura gde službu obavlja sveštenik.

Razlika je što na primer nadbiskup beogradski upravlja u svoje ime nadbiskupijom a vikar u ime pape.

Suštinski nema neke razlike po mom mišljenju i ovo ustrojstvo je ja koliko znam samo kod nas rimokatolika.

[modran1458]

Pa Katolička Crkva se najbrže širi u Africi što je i logično kada se uzme logika nastupa Vatikana u širenju vjere a to je kupovina duša ugroženih siromaštvom.Pošto više nije in mačem onda je ostala ova druga metoda,To obješnjava gubitak vjernika tamo đe je standard više a sa njm i stepen obrazovanja.

[Zawisza]

МИСИЈА (лат. mittere, послати, слати): апостолски позив Цркве да се проповеда Христово Јеванђеље свим народима, позивајући их на помирење у име Христово кроз покајање и крштење (Мт. 28,19). Мисија је а) дело послања: "Као што је Отац послао мене и ја шаљем вас" (Јн. 20,21); б) сведочење Христовог Васкрсења (Лк. 24,48); и в) подсећање на догађаје који чине историју Спасења (Дела 14,27).

Мисија је основни критеријум Цркве, не само у смислу да је Црква оруђе мисије него и зато што је Црква циљ и остварење мисије. Од почетка хришћанства ширење Јеванђеља било је неодвојиво од формирања хришћанских заједница, личним обраћањем, исповеда њем вере и крштењем у име Свете Тројице (Дела 2,9-10,37-38). Мисионарски позив Цркве скопчанје са њеним апостолским својством. Мисија је дело верности Цркве према дванаест угаоних каменова, то јест чин верности Дванаесторици Апостола Јагњетових (Откр. 21, 14). Ова чињеница осветљава универзалну вредност јеванђелске поруке (Дела 14,27; 1. Тим. 3,16). Баш због тога Црква је отворена за све народе и културе (Дела 1,8; 1. Тим. 3,16), као што потврђује присуство многих народа на дан Педесетнице (Дела 2,9-12), символа реконституисања јединства човечанства посредством помирења у Христу (Дела 10,34-36). Слика Цркве на дан Педесетнице јесте супротност вавилонској кули; њен апостолски пројекатјесте "зидање" Христовога Тела (Еф. 4,12). Сем тога, дужност да се проповеда Јеванђеље (Дела 11,7) про-излази и из тога што истина треба да се оваплоти у делу (Јн. 3,21). Циљ мисије јесте продирање Духа Божијега у сваку личност и сваку друштвену средину. Осим субјективног обраћања, проповедање Јеванђеља јесте, дакле, и наговештај ослобођења сиромашних и потлачених (Гал. 2,10). Историја мисије често је једновремено и историја културног, друштвеног и политичког ослобађања. Коначно, не треба да се заобилази пророчки смисао мисије, јер кроз њено сведочење Црква објављује Христов суд, који се манифестује како у историји тако и на њеном свршетку.

Мисионарска пракса, и на унутрашњем и на спољњем плану Православне Цркве, зависила је од историјских, понекад неповољних услова у којима се развијала. У тим условима Православље није занемарило мисију у простору, то јест Цркву у кретању, заокупљену својом географском католичношћу, ширењем и присуством напољу, али оно је ипак више волело мисију у времену, односно Цркву у изградњи, и било је заокупљено њеном еклисијалном динамичношћу, унутрашње-историјском, ислазаном кроз хришћанске генерације које су ишле једна за другом.

Kao što vidiš misija je poziv a ne "kupovanje duša". Ima i pravoslavnih misionara u Africi i ja ne mogu da kažem da oni "kupuju nečije duše", to je poziv da šire Jevanđelje. Sve više i više je pravoslavnih misionara, ovde na slici je kolilo sam razumeo sirotište gde oni sprovode svoje aktivnosti.

[Zawisza]

Parohija Srpske Pravoslavne Crkve u Južnoafričkoj republici

[Zayron]

Pa Katolička Crkva se najbrže širi u Africi što je i logično kada se uzme logika nastupa Vatikana u širenju vjere a to je kupovina duša ugroženih siromaštvom.Pošto više nije in mačem onda je ostala ova druga metoda,To obješnjava gubitak vjernika tamo đe je standard više a sa njm i stepen obrazovanja.

Pa da, u biti misija i jeste "kupovina duša", i naše duše je Hrist kupio i otkupio iz ropstva grijehu i jarma propadljivosti cijenom najvišom, svojom krvlju.

[Zawisza]

Srbi pravoslavci i otac Pantelejmon,

Otac Pantelejmon o misionarskim nastojanjima i položaju Pravoslavne Crkve u podsaharskoj Africi kaže:

"Teritorija celokupnog afričkog kontinenta se nalazi pod kanonsko-jurisdikcijskom vlašću Aleksandrijske Patrijaršije koju je osnovao u prvom veku sveti apostol i jevanđelist Marko. Danas, Sabor Arhijereja Aleksandrijske Patrijaršije broji dvadeset sedam arhiepiskopa, miropolita i episkopa i oni žive i rade u svim državama afričkog kontinenta. Teritorija pojedinih arhijereja se prostire na nekoliko afričkih država. Dva arhijereja i oko stotinu sveštenika su iz redova lokalnog afričkog stanovništva. Svi arhijereji, na čelu sa Patrijarhom Aleksandrijskim, Njegovim Blaženstvom G. Teodorom Drugim, se apostolski trude u svojim eparhijama da osnivaju parohijske zajednice, grade hramove, organizuju veronauku, duhovne centre, krštavaju, rukopolažu, grade škole i imaju prijateljske odnose sa lokalnim vlastima. Poslednjih devet godina sam svedok tog misionarskog rada u Južnoj Africi i ostalim podsaharskim zemljama (Zambija, Zimbabve, Bocvana, Mozambik...) I zaista se treba odati veliko priznanje Sinodu, Saboru i kliru Aleksandrijske Patrijaršije."

[Zawisza]

Pa Katolička Crkva se najbrže širi u Africi što je i logično kada se uzme logika nastupa Vatikana u širenju vjere a to je kupovina duša ugroženih siromaštvom.Pošto više nije in mačem onda je ostala ova druga metoda,To obješnjava gubitak vjernika tamo đe je standard više a sa njm i stepen obrazovanja.

Pravoslavni sveštenik "kupuje duše " u Kongu.