Вукова реформа - за и против

[Guest srna u izgubljenom raju]

Да то сам и рекао, ви сте "замјенили" а ми "заменили" а они су "замијенили". Иначе не причам да ли је то правилно или не правилно, већ да ли је потребно или не потребно. Зато кажем ако могу да "заменим" што бих то чинио са једним или два гласа више који ми нису за то потребни.  :cheesy:

Opet i to je prazna prica ...tebi odgovara tvoj, a meni moj dijalekt i jedno i drugo je ispravno. Svak prica kako mu odgovara, ali je beveze imati stav moje je savrseno i Vuk je pogrijesio sto nije uzeo moje, vec je sram ga bilo uzeo neki drugi dijalekt za osnovu knjizevnog jezika. Ako Vuk ima greski, onda je to osiromasenje naseg slovenskog naslijedja, a ne od koga je uzeo osnove gramatike

[Вуксан]

Ево йош йеднога примера несавршености садашње србске граматике: "Поред ученика". Колико ученика има? Йедан или више њих?

У многих речи мушкога рода родитељни падеж има исте облике за йеднину и множину. У многих случаях се не разликуйу ни по нагласку. Старосрбски родитељни множине ове именице би гласио "учеников" и забуне и неясноћа не би могло бити. Родитељни у йеднини и ранийе беше "ученика". И ко йе крив за ово? Наравно Копитар и Вук, иако у матерњем йезику првога тога проблема нема, они много боље чувайу изворне свесловенске падежне облике.

[Guest srna u izgubljenom raju]

Ево йош йеднога примера несавршености садашње србске граматике: "Поред ученика". Колико ученика има? Йедан или више њих?

У многих речи мушкога рода родитељни падеж има исте облике за йеднину и множину. У многих случаях се не разликуйу ни по нагласку. Старосрбски родитељни множине ове именице би гласио "учеников" и забуне и неясноћа не би могло бити. Родитељни у йеднини и ранийе беше "ученика". И ко йе крив за ово? Наравно Копитар и Вук, иако у матерњем йезику првога тога проблема нема, они много боље чувайу изворне свесловенске падежне облике.

Za pocetak u starosrpskom se nikada ne govori i ne pise у ,vec umjesto njega koristi se ва

[Вуксан]

Za pocetak u starosrpskom se nikada ne govori i ne pise у ,vec umjesto njega koristi se ва

А какве то везе има?

Иначе, код "У многих речи" и у старосрбском требаше бити "у" пошто йе ово родитељни а не местни падеж!

А предлог "у" се коришћаше само за њега.

[marina]

Ево йош йеднога примера несавршености садашње србске граматике: "Поред ученика". Колико ученика има? Йедан или више њих?

У многих речи мушкога рода родитељни падеж има исте облике за йеднину и множину. У многих случаях се не разликуйу ни по нагласку. Старосрбски родитељни множине ове именице би гласио "учеников" и забуне и неясноћа не би могло бити. Родитељни у йеднини и ранийе беше "ученика". И ко йе крив за ово? Наравно Копитар и Вук, иако у матерњем йезику првога тога проблема нема, они много боље чувайу изворне свесловенске падежне облике.

pa kako bi mogli da razdvojimo "pored ucenika" u jednini i mnozini?

[Guest srna u izgubljenom raju]

Za pocetak u starosrpskom se nikada ne govori i ne pise у ,vec umjesto njega koristi se ва

А какве то везе има?

Иначе, код "У многих речи" и у старосрбском требаше бити "у" пошто йе ово родитељни а не местни падеж!

А предлог "у" се коришћаше само за њега.

brate, ja te samo pozivam da pises starosrpskim, ako ga vec znas, meni bi bilo zadovoljstvo dopisivati se sa tobom ti starosrpski, a ja cu crkvenoslovenski. A ako ne znas taj jezik, onda se molim te mani mijesanja srpskog i ruskog pisma ,i pisanja na srpskom jeziku koji obogatis sa samo nekolike ruske rijeci. Uglavnom ovo sto pises nije vidjelo starosrpskog jezika. Oprosti ako sam grub, vjeruj mi da je iz dobre namjere.

[Вуксан]

Ево йош йеднога примера несавршености садашње србске граматике: "Поред ученика". Колико ученика има? Йедан или више њих?

У многих речи мушкога рода родитељни падеж има исте облике за йеднину и множину. У многих случаях се не разликуйу ни по нагласку. Старосрбски родитељни множине ове именице би гласио "учеников" и забуне и неясноћа не би могло бити. Родитељни у йеднини и ранийе беше "ученика". И ко йе крив за ово? Наравно Копитар и Вук, иако у матерњем йезику првога тога проблема нема, они много боље чувайу изворне свесловенске падежне облике.

pa kako bi mogli da razdvojimo "pored ucenika" u jednini i mnozini?

Найбољи начин да се родитељни падеж разликуйе у йеднини и множини (тамо где постадоше йеднаки) йесте враћање йеднога од три његова стария облика. Садашњи облик множине "ученика" (и слично) настаде од ранийега "учениках" злосрећном появом губљења гласа Х у скоро свих наших говорах. А опет, облик "учениках" са наставцима "-ах/-их" се появи уопштавањем наставака местнога падежа у родитељни, због њихове йеднакости у придевской множини и у несталой двойини. Претходни облик род. мн. беше "учеников", а йош старийи "ученик" (нулти наставак!), пре уопштавања наставка "-ов". Тако да би, укратко, неки од старийих облика: "поред учениках", "поред учеников" или "поред ученик" довео до нестанка неясноћа. Мени се лично найвише свиђа средњи облик "учеников", йер йе найзаступљенийи у словенских йезицих. Мислим да би сви северни Словени и Словенци рекли у множини "много учеников" и у йеднини "до ученика" на свойих йезицих.

[marina]

0102_laugh :bla:

[Вуксан]

Za pocetak u starosrpskom se nikada ne govori i ne pise у ,vec umjesto njega koristi se ва

А какве то везе има?

Иначе, код "У многих речи" и у старосрбском требаше бити "у" пошто йе ово родитељни а не местни падеж!

А предлог "у" се коришћаше само за њега.

brate, ja te samo pozivam da pises starosrpskim, ako ga vec znas, meni bi bilo zadovoljstvo dopisivati se sa tobom ti starosrpski, a ja cu crkvenoslovenski. A ako ne znas taj jezik, onda se molim te mani mijesanja srpskog i ruskog pisma ,i pisanja na srpskom jeziku koji obogatis sa samo nekolike ruske rijeci. Uglavnom ovo sto pises nije vidjelo starosrpskog jezika. Oprosti ako sam grub, vjeruj mi da je iz dobre namjere.

Я никада и не рекох да пишем старосрбски. Не знам га онолико колико бих га волео знати, на страну што йе тай поям прилично неодређен. Али латинично слово "ј" нећу никада користити него само слово "й" наших предака, као  слово "я". И користим пар падежа множине и нешто наших старих речи протераних из нашега йезика реформом Копитар-Вуковом.

[Guest srna u izgubljenom raju]

dobro ,onda makar skini sa interneta, cirilicni staroslovenski font, uzmi bukvar, pa se polako trudi da pises makar starosrpskim pismom

[Guest srna u izgubljenom raju]

Za pocetak u starosrpskom se nikada ne govori i ne pise у ,vec umjesto njega koristi se ва

А какве то везе има?

Иначе, код "У многих речи" и у старосрбском требаше бити "у" пошто йе ово родитељни а не местни падеж!

А предлог "у" се коришћаше само за њега.

evo ti jedan primjer u ovom tekstu ti se nalaz predlog ва umjesto у http://www.google.ba/imgres?imgurl=http://www.blogovanje.com/MontenegroHistory/images/IlovackiZapisStaroslovenski2.jpg&imgrefurl=http://www.blogovanje.com/MontenegroHistory/komentari.php%3Fid%3D233&h=246&w=415&sz=64&tbnid=EiFHM7oq3RAzKM:&tbnh=74&tbnw=125&prev=/images%3Fq%3Dstaroslovenski&zoom=1&q=staroslovenski&usg=__G-jd7g2qJnmheYlJJsEX2gPdq2Q=&sa=X&ei=166TTJDSDY6Pswb5vtX5CQ&ved=0CDIQ9QEwCA , a tako se isto u starosrpskom kaze 8084.gif, vaskrs, va imja otca...dok je u staroslovenskom voistinu, voskresenije, vo imja otca... kod nas u Hercegovini su se zadrzali starosrpski oblici ovih rijeci.

[Guest srna u izgubljenom raju]

A na ovoj adresi pogledaj o upotrebi staroslovenskog pisma i uopste o staroslovenskoj gramatici

http://www.starisloveni.com/GRAMATIKA_STAROSLOVENSKOG_JEZIKA.pdf

[marina]

ja sam se skroz pogubila na ovoj temi  0102_laugh

[Вуксан]

Ево ви упореднога приказа трийу спорних падежа множине у свих словенских йезицих. Редом иду именитељни падеж йеднине, па по том множински датељни, творитељни, и местни.

старословенски         жена,        женамъ, женами, женахъ

руски                        жена,        женам, женами, женах

белоруски                 жонка,      жонкам, жонкамі, жонках

украйински                жінка,      жінкам, жінками, жінках

пољски                      żona,        żonom, żonami, żonach*  (ch се чита као х у свих западнословенских йезицих)

чешки                        žena,        ženam, ženami, ženach

словачки                    žena,        ženam, ženami, ženach

лужичко сербски        žona,        žonam, žonami, žonach

(serbski)

словеначки                žena,        ženam, ženami, ženah

хрватски чакавски и кайкавски говори

                                žena,        ženam, ženami, ženah

књижевни сербски, од настанка писмености до Копитара и Вука

                                жена,        женам, женами, женах

званични српски и хрватски (са тршићком граматиком)

                                жена,                  женама

бугарски                    жена,                      -

македонски                жена,                      -

Толико о "опћенитой правилности" српског (односно тршићког) йезика и његових "седам" падежа, и о "искварености" изворнога сербскога књижевнога йезика пре реформе Копитар-Караџићеве. Сами просудите чийи су падежи правилни а чийи искварени.

[Милан Меденица :)]

ево га и дон Кихот ...