Вукова реформа - за и против

[Guest Alefshin]

Изволите...

[Hidegkuti Nándor]

Слажем се да то треба да буде независна тема, само не знам колико можемо далеко доћи с њом. Ја ту немам много тога паметног да кажем (можда ако још мало прочешљам литературу), а за сада ћу од речи до речи преписати оно што сам био рекао на другој теми:

На ту тему има много умнијих од мене и има литературе. Ја нисам стручњак за то.

Лично, могу овако да наведем само пар ствари, које ми, као лаику за то, падају на памет:

1) језик нам је ресетован. Од једног богатог језика добили смо, како су неки тад говорили "језик говедара и свињара". Као пример могу само да наведем свима нам познате речи "Благословен грјадиј во имја Господње", које се данас преводе као "Благословен онај који долази у име Господње". Ово је само један пример, али надам се да илуструје незграпност језика кад треба исказати неке ствари... Просто, језик се развија, кад једном усвојимо народни, он после напредује. А код нас је у 19. веку ресетован

2) и други народи имају разлику између књижевног и народног језика

3) књижевност пре Вука је готово заборављена

4) екавски и ијекавски говор се некад није разликовао у писању, а данас се разликује, што је, између осталог, помогло нашим поделама, којима смо склони

5) како је језик ресетован, и књижевност је остала ограничена у том смислу да се тим језиком могао изразити готово само реализам, док смо остали ускраћени за "философска и метафизичка" дела (знам да не умем лепо да се изразим, али овакве теме смо у 19. веку имали само код Његоша, а пре Вука је нпр. Гаврил Стефановић-Венцловић писао стихове за које је нама непојмљиво да су у то време били писани)

Наравно, не треба никако занемарити Вукове заслуге за многе ствари...

Елем, препоручујем књигу "За и против Вука" Меше Селимовића.

Ако има материјала, да наставимо...

[Guest Оливера]

Сасвим погрешно Нандоре 

Одговор на прву лопту, без литературе.

Остало би нам слово јат, као што је један политичар покушавао да уведе деведесетих. Слово јат је читао ко је како хтео. Не видим проблем да се пише бело, бијело, било - то су опције читања гласа јат. Потпуно безвезе, зато што наречја имају свој природни историјски ток, и ако неко наречје надвлада, то је природан процес.  0104_cheesy

[Guest Оливера]

Народе, хоћете ли ово слово назад (има три начина изговора у зависности од полажаја у речи)

[Guest Оливера]

У погледу језика Доситеј је претеча Вука Караџића, иако српски народни језик он није узео из разлога књишких и програмских, већ просто као средство да га прости „сељани и чобани“ могу разумети и да се просвета лакше и брже шири. Истина, код њега има доста граматичких грешака, позајмљених речи и синтактичких облика из туђих језика, но то је сасвим разумљиво код једног писца који је рођен далеко од народног центра, који је већи део живота провео на страни и који је принуђен да ствара књижевни језик од простог народног језика, још неразвијеног и сиромашног. Па ипак, његов стил се одликује необичном једноставношу и топлином, која је била права реткост и код савременијих писаца.

(Википедија)

А ево део текста, реформатора Доситеја...како ли су писали и говорили остали, који то нису били, закључите сами... Иначе у питању је одломак из дела "Живот и прикљученија"

***

После ползе и забаве, коју желим ком год од мојега рода узроковати, неисказано утешеније и неизречену радост чувствоваћу, имајући прилику за спомињати и познанству последњи родова предати имена мојипријатеља, љубезника и благодетеља. Не могући, иначе, возответствовати њиовој слаткој љубави, облекчаћу прси моје јавивши свету моје припознанство и благодарност к њима; спомињаћу се њии љубићу и док год душа моја, сиреч до века, и нећу престати желити да милостиви бог учини вечно награжденије њивој доброти. Препоручићу спомињању и благодарности нашиунука имена добри милостиви благодетеља који изволе помоћи да издам на штампу како ову књигу, тако и што друго које намеравам из полезникњига преводити. Да сам кадар сав трошак сам учинити, чини ми се да нико не би био веселији и срећнији од мене. Даћу повод и приклад возљубљеној јуности српској, коју промисал неба сподоби светом ученија осијати и просветити, да на свој језик преводе, састављају и на штампу што издају; да се постарају за матере своје и сестре, за супруге и кћери, преводећи им избране књиге учени народа, дајући им на ови начин благопотребну забаву, украшавајући њиове нарави, просвештавајући њиов ум и облагорођавајући њихово срце истиним благородством добродетељи и просвештенија разума. Нека се поташте и поите довести у свој род златно и благополучно време кад ће српске кћери и супруге читати Памелу, Телемаха, повести Мармонтелове и проче овима подобне књиге на свом простом дијалекту. И како прве воспитатељнице и наставитељнице чада своји, просвештене будући, саме ће полагати прво основанијењи овог доброг воспитанија, напајајући и разумом и добродетељију заједно с млеком прсију своји.

Ја, колико сам могао познати људе, по вишој части познао сам идобре; и ако гди погрешавају, или чинећи оно што не би ваљало, или изостављајући оно што би ваљало, у том погрешавају или из природне человеческому јестеству слабости, или из незнања и нерасудија, мислећи и судећи сврх ствари неправо. Врло је мало таки људи који само из злоће срца и с намеренијем чине зло само зашто им је зло мило. Са свим тим, моје намереније, будући исправљеније нарава и обичаја, добре хвале ћи, а зле похуждавајући, уздам се да ми се неће за зло примити обличеније злоупотребљенија человеческих. Нико не може се исправити не знајући у чему и како погрешава; а ко се може похвалити да је без слабости и погрешке? Дакле, ми не можемо ни један дан у миру, покоју и љубави један с другим живити не презирући, не трпећи и не праштајући један другота погрешке; обаче, ако би се свак са своје стране старао за познати своје недостатке и за исправљати се, много би мање погрешавали, и следоватељно много би мирнији и веселији наш општедружески живот био. Зато, молим, нека ми се не прими за осужденије народа, чина и лица, осужденије зли обичаја и злоупотребљенија. Мени су људи свакога народа и чина млого добра учинили, а зла нимало или врло мало; ја нејмам никаква узрока с моје стране на њи

тужити се. Ако ли гди будем то чинити, заисто нећу ради мене, но ползе ради моји читатеља: да ако ко што таково при себи позна, да се исправи. Мени је жао да људи који не мисле, не суде и не поступају следујући правилу здравога разума, себи уде и вреде. О, колико би сви људи на земљи с

стране божије благополучни могли бити кад не би сами своје злополучије узроковали, мислећи и живећи накриво! Бог би морао зао бити кад би род человечески на њиово зло и несрећу саздао; а то ко може, здрав мозак имајући, и помислити? Откуд, дакле, несрећа? Ваљада је са стране чловекове. Ај чловек, бива ли својевољно и добровољно несрећан? Никако! Јасно је, дакле, да из незнанства и неразумија происходи по вишој части наше злополучије.

Доситеј Обрадовић

Па сад, ко неће Вука...

[Guest Оливера]

А, да заборавих...није Вук могао увођењем народног језика да осиромаши постојећи. Зар стварно мислиш да је Вук био "Супермен"...једног дана дошао и рекао...не, не...свака реформа мора бити општеприхваћена, ништа се вештачки не лепи на језик. Е сад је ово контрадикторно са оним што сам писала о енглеском језику, али овде није у питању један човек који намеће употрбу речи енглеског порекла. Та два питања се не могу упоредити.

[Hidegkuti Nándor]

???????, ????? ?? ?? ? ? ????? (???? ?? ?????? ??, ??? ?? ? ?????? ?????? ? ????? ?????????? ????, ?? ???? ????? ?????? ??? ????? ?????????? ???? ??????????? ????????), ??? ?? ???? ????? ????? ?????????????. ? ?????? ???????, ?????? ?? ???? ??? ???? ???????????.

?????? ???????? ???????  1312_womens

??????? ?? ???? ?????, ??? ??????????.

?????? ?? ??? ????? ???, ??? ??? ?? ????? ????????? ????????? ?? ????? ???????????. ????? ??? ?? ????? ?? ?? ???? ????. ?? ????? ??????? ?? ?? ???? ????, ??????, ???? - ?? ?? ?????? ?????? ????? ???. ??????? ???????, ???? ??? ??????? ????? ???? ???????? ?????????? ???, ? ??? ???? ??????? ????????, ?? ?? ???????? ??????.  0104_cheesy

??? ?????? ??????? ????????? ?? ?? ???? ?? ?????????? ??????? ??????? ???? ????? ???? ??????????? ??????, ? ???? ????? ????? ??????? (???? ????? ??????? ? ??? ??????, ??? ??? ?? ???? ??? ??????, ??? ????? ?????? ????? ????? ?????). ???, ??????? ?????? ?? ? ??????? ???????? ?????????? ???????? ????????? ? ??? ?? ?? ????????, ??? ???? ???? ?????? ?? ?? ?????? ?????????? ???????? (???????, ???? ??? ?? ???? ????, ????? ?? ???????? "??????????" ? ????????, ???? ?? ????????? ?? ????? ????? ????? ???????? ???????????, ??? ??? ?? ???? ??????????).

??? ??? ??? ??????? ???????? ????? - ????? ?? ????????. ? ????? ?? ??????? ????????? ?????????? ???????? ????? ? ?????? ??????. ?, ???, ??? ??? ?? ??, ??? ?? ? ? ?????? ???????????, ???????, ????????? ???????????? ???? ?????????? ?????? ? ?????? ??????? ???????? ???????. ???????, ???? ???? ?? ?????????...

??????, ?????? ?? ??? ????? ????? (??? ??? ?????? ???????? ? ?????????? ?? ???????? ? ????)

??? ?? ?????? ???? ?????. ?? ?????? ?? ?????? ???? ??? ??? ?????? ???? ??? ???????? ????? ????? ?? ??? ???????? ?? ?? ??? ???? ????? ?? ?? ??????? ?? ?????. ??????? ?? ?? ???? ?????. ??? ?????? ?? ?? ?? ?? ?? ??? ??????? ??????, ? ?? ?? ?? ?? ?? ??? ??????? ?? ????? ??? ????.

???? ?? ?? ???????? ?????? ??? ??? ??? ?? ?? ? ???? ?????????? ????? ???? ?????? ?? 5 ?????? ??? ??? ????????! ???, ???? ?? ????????? ??? ????? ? ???? ?? ??? ??? ??? ???????...

[Hidegkuti Nándor]

??? ?? ???????? ????, ?????? ?? ?? ???????????? ?????? ?? ?? ? ??????? ?????? ??????? ????, ??? ?? ??? ??????? ?? ??????? ????? ?????????? ??????, ? ??????? ?? ???????????????. ???????, ?????, ???? ?? ???????, ??????? ??????? ?????? ?? ?? ????????? ??????. ? ? ??????? ?? ????????? ??? ?? ??? ????? ? ???????? ? ?????? ?????? ?? ?? ??? ?????????...

?? ???, ?? ???? ????...

??? ???? ???? ????? ?? ?? ???? ???? ?? ????? ???????? ?? ????????? ?? ????? ???, ??? ??? ??????? ??????????? ?????????? ? ??????. ???, ??? ??? ?? ?? ????...

[Hidegkuti Nándor]

?, ?? ?????????...???? ??? ????? ???????? ???????? ?????? ?? ????????? ?????????. ??? ??????? ?????? ?? ?? ??? ??? "????????"...?????? ???? ????? ? ?????...

??????? ?? ??.

????, ???? ??? ?????????? ????????? ?????, ???? ?? ??????????? ?????????????? ????????? ?? ???????? "??????" ???? ?? ? ?? ????? ??? ??? ???? ? ????????.

?????, ??? ?? ????? ?????, ???? ?? ???? ???????? ? ??????????. ?? ?? ???? ??????? ?????????? ? ?????? ??? ?? ????? ?????? ????? ? ????? ???????? ?????????? (???????, ???? ???? ?????? ???? ?? ?????? ??????). ?? ?? ???? ???????? ??????? ? ?????????, ??????????? ????? ?? ?????? (???. ???????? ??????????) ???????? "????????", ???????, ????? ?? ?? ?????? ?? ?????????? ? ???????? ?????????? ???? ???? ????? ????? ?? ?? ?????? ?? ???????? ? ????? ????? ??? ???????? ??????.

??? ???? ????? ?? ??? ???? ???? ??????? ??????????? ????? ?? ????? ?? ? ??? ?? ???????? ??????????, ???????? ????????, ?????? ?????? (??. ?????? ???????) ???.

? ???? ?? ? ?????? ??????? ???????????, ???? ?? ??? ????? ??????? ??? ?????? ????, ???? ?? ? ??????? ???? ???? ???? ??????? (????????) - ????? ??????? ???????, ??????? ?????????, ?????...

[Hidegkuti Nándor]

Ја сам навео још пар тачака о невољама, које су нас задесиле кад смо почели да језик развијамо од нуле. Ако се неко пита "како то од нуле", могу само рећи да је први Вуков "Рјечник" имао само 26.000 речи, па можемо видети какав је то фонд у поређењу са другим европским народима...

Ја бих само још мало нагласио колико се проблем најбоље види ако се гледа наша књижевност (за коју многи мисле да почиње од Вука). Односно, на неколико места бих цитирао Мешу Селимовића ("За и против Вука", препоручујем свима), који је, узгред буди речено, наклоњен Вуковој реформи, само реално сагледава и недостатке:

Зар је онда чудо што се дуго, веома дуго, у језику наше књижевности задржао вуковски сељачко-патријархални дух. "Уводећи народни језик у књижевност као инструмент грађанској класи да се културно изрази, он је поставио и основ за њену књижевност", каже Милан Богдановић за Вука, али је од те чињенице занимљивије да је тој књижевности Вук оставио дух свога Рјечника, своју бунтовну сељачку оријентацију из времена устанка, конкретност мишљења, везаност за видљиви свет, одсуство жеље и смисла за елевацију, за снове и за тајанство. Дао јој је антејску снагу, али је није пуштао да сувише високо лети. Можда зато у XIX веку постоји низ добрих писаца, али само један Његош.

Већ при првом сусрету с Венцловићем, осетићемо другачију духовну напрегнутост, другачију усмереност, другачији језик и песнички интензитет у односу на оно што нам нуде многи доцнији стихови.

Овако пева чудесни Венцловић:

Довле допловивши,

ветрила своја спустивши,

у тврдом пристаништу ћутања

да пристанемо.

Да сам се, необавештен и неупућен, нашао пред овим стиховима, упитао бих се, зачуђен: чији су? којег од наших великих савремених песника? На које ме унутарње богатство подсећају? Кад је то наш песнички језик доспео до такве суптилности, кад је то наш духовни развој омогућио такво доживљајно обиље, да се на нашем језику могла изразити ова мудро стишана, метафизицирана, унутра окренута и изнутра осветљена поезија?

Изгледа готово невероватно да су ти стихови, и многи други од тог песника, изузетне лепоте, као на самом врху неког блиставог поетског века, настали пре више од два столећа, из пера песника који је у историји књижевности остао забележен као опскурни преписивач црквених књига и песник скромних могућности, који се служио и народним језиком. А скудоумни и грешни јеромонах Гаврил, један од најсуптилнијих песника које смо икад имали, упловио је у тврду луку ћутања пре отприлике 220 година, и отада су његови рукописи мировали у архивима Москве, Прага и Београда, непрочитани све до наших дана. Недавно су (заслугом једног младог научника и једног вредног издавачког предузећа) наново оживљени, дигнути са дна мутне воде заборава, и старе муке песникове опет су васкрснуле:

Ево сам то видим

да неки други завичај злочест

у моме телу војује

супроћ мога умља... (Црни биво у срцу)

Човек, чије се заслуге овде истичу је Милорад Павић, који је открио практично заборављеног Гаврила Стефановића Венцловића.

Али књига која нам је милостиво вратила једног песника, учинивши откриће којем још не сагледамо прави значај, истовремено нас је обогатила и збунила. Обогатила, поклонивши нам неочекивано а драгоцено наслеђе; збунила, уневши неред у оно што смо мислили да колико-толико знамо. Зар је могуће, и како је могуће, да је наш песнички језик постојао у том облику и с таквим изражајним могућностима још пре два пуна века? И шта се то десило, која катаклизма је учинила да га нестане и да се, у том обиљу што је два века лежало као скривено благо, појави тек у наше време.

Венцловића су створили: дуга традиција славено-српске школе и њен интерес за духовне теме, традиционална поезија невезаног слога, живе везе са савременом светском поезијом, и одлично познавање народног језика, што је Венцловићу, као проповеднику и "општем духовнику" у јужној Угарској, међу исељеницима из старе домовине, било и могуће и неопходно. Из овог наслеђа, из ових веза, из ове основе, уз изузетан поетски дар, могуће је било створити овакав песнички језик, са народном општом базом и индивидуалном поетском надградњом. Без народног језика све би остало у неком вакууму, изван народног пута, мртво и туђе, као што се десило и после Венцловића. Без плодотворних контаката и утицаја светске духовне мисли, остало би нам само наше властито сиромаштво. Без интереса за духовни живот, ма које провенијенце, остао би само интерес конкретни реалитет овога света, са малом или никаквом могућношћу трансценденције. Код Венцловића се све то случило у готово идеалном споју, и на ватри његовог ретког песничког талента -без чега би остало само потенцијална шанса -прекалило се у изванредно песничко дело и у изразит песнички језик, посебне врсте. Уз способност "да се готово све потчини поетском изразу, да се изузетно различити предмети претворе у поезију, да се свака ствар које се песник дотакне трансформира у подесан предмет песничког дела" (Милорад Павић), код Венцловића импресионира "слобода поетског кретања кроз свет" и његова способност да ствара и изражава апстракцију. Али увек као пренесено значење, као "двоструки пејсаж" (физички и духовни), као метафору и алегорију, никад не губећи тле испод ногу. Не знамо тачно шта је Венцловић сам створио а шта превео, али остаје чињеница да су почетком XVIII века на нашем језику написане песме које фасцинирају и данас.

Унутарње богатство Венцловићева језика, патина дугог трајања које у себи носи, фина култивисаност фразе, ритма, композиције, еластичност и прилагођеност вишем, изведеном облику мишљења, максимална изражајност уз крајњу економичност, све је то било достигнуто веома рано, на самом изласку из XVII века, могло је да буде сигурна база за развитак нашег језика, књижевности и културе. На жалост, баш у том часу кад се створила велика шанса, десио се преокрет раван удесу, који је нашу културу уназадио за веома дуго време и окренуо је потпуно другим путовима. Венцловићево дело није штампано, и цела једна историјска аквизиција, већ остварени високи домет на искуству векова, остао је мртво благо, а сада је само величанствена ископина, сетно сведочанство једне велике могућности коју су време и прилике онемогућиле.

Тако је све морало да почне из почетка, од вечне основе, народне, од народних песама и приповедака, од тежачког говора.

Тешко је одговорити на узалудно питање: шта би се десило да је Венцловићево дело штампано, да је постало шире познато и да је било у могућности да изврши јачи утицај на развитак српског језика. Да ли би у том случају превладао после њега славјански језик? И да ли би се Вук послужио Венцловићевим језиком у борби против славјанског? Да ли би га узео у обзир, ма у којој мери, јер је на том заиста народном језику Венцловић оставио солидне обрасце из многих духовних области, крећући се с лакоћом у подручјима "метафизике, филозофије и апстракције, којима Вуков језик једва да је био дорастао", каже М. Павић концилијантно, а могао је сасвим мирно рећи: којима Вуков језик никако није био дорастао. Или би Вук ишао својим путом, одбацивши Венцловића, као и Доситеја, као и све остале, иако је Венцловић друго него сви они. Можда би Вуку Венцловићев танани, несељачки, контекстуални језик, којим се изражавају метафизичка, рафинирана, понекад и бизарна духовна стања, изгледао туђ и некористан народу у време великих историјских преображаја и подвига. Све што би се о томе могло рећи, било би претпоставка.

Али није претпоставка, већ чињеница да је језик двојице Вукових савременика, веома развијен и богат, у суштини сличан Венцловићевом, Симе Милутиновића Сарајлије и Петра Петровића Његоша, остао прилично издвојен, усамљен, изван општих токова наше књижевности и културе, и без утицаја који заслужује. Њихов језик је много ближи Венцловићеву него Вукову. То је језик мисли, тражења смисла изван обичног и познатог, копање по вечним тајнама живота и смрти, тајнама бића људског, његова места, суштине и сврхе.

А овако Меша Селимовић пише везано за тезу да су Вук и Његош писали истим језиком:

Очевидна је, како ми се чини, национално-даворијска теза о јединству и идентичности језика свих наших писаца XIX века, а апологија конкретног, свакидашњег, опипљивог, стварног језика код Његоша, и код сваког правог књижевника, имплицира одбијање сваког другог и другачијег језика, сваког другог и другачијег приступа књижевном делу. Најповршнији увид у Његошев језик, међутим, показаће да је то у основи народни језик, али битно друкчији од Вуковог. То је друга тежња, други мисаони процес, друкчија лексика, други и друкчији стил. Карактеристично је да прва Његошева реч у Горском вијенцу, посвета, не постоји у Вукову Рјечнику. Ни друге, после ње:прах (у пренесеном значењу), вијек, гордити се, ни многе друге [жртва, ужас, сваколик, бич тиранах, страва земна, варварске ланце, сталне (челичне) груди, трагически конац, итд.].

Али није видљива битна разлика само у Посвети. Десетерац Горског вијенца је сасвим друкчији него народни, најчешће без цензуре, без кидања и пада, крепак, целовит (Праунука Туркова с Кораном; Да опусте земљу сваколику; Францускога да не би бријега). Његошев стих се не замара, нема клонућа, динамичан је, мисао прекорачује опасно место, вуче је напред жеља да се извикне, одмах експлозивно, своја и особена, далеко од сваког општег места, опште речи, општег ритма.

Ни језик, најчешће и на најуспелијим местима, није вуковски:

Звiезда е црне судбе надъ ньомъ…

Вражъ племе позоба народе...

Маленъ свiеть за адова жвала.

Или овај филозофски ламент дубоког смисла, свемирског опсега:

А я шта ћу? Али са киме ћу?

Мало руках, малена и снага,

Една сламка међу вихорове.

Сирак тужный без нигђе никога,

мое племе сном мртвiем спава-

Суза моя нема родителя-

Нада мном је небо затворено,

Не прима ми плача ни молитве-

У ад ми се свiетъ претворио,

А сви люди паклени духови.

Црный дане, а црна судбино. Итд.

Случај Симе Милутиновића је једноставнији и разумљивији. Осим компликоване песничке фактуре, стваране из споја народне и класичне књижевности, осим смелих и необичних неологизама, сложених метафора, неконвенционалних слика, Милутиновић је, у свом поетском максимализму, постајао тешко разумљив па чак и неразумљив, што је (у време кад је простота писања проглашена за врховни идеал) умањивало његове и онако мале шансе да у српски језик унесе неке другачије особине, другачију унутрашњу структуру него што је вуковска.

Пре свега, Вук је разрешавао класне и политичке противуречности у духу кретања свога доба, демократизујући језик и културу, а затим, он је остварио огромно дело културног преображаја, које је значило регенерацију целокупног живота и активирање нових снага, корисних у веку великих подвига. Уза сав огромни значај који има Вукова реформа, било би природно да она буде широка основа а не канон, да се прилагођава времену и степену развитка духа и опште културе, а не да њена стартна суштина постане сметња. (Јер тек на самом крају века Дучић, по Матошевом изразу, први уноси нијансу у српски језик, и то према француском језику. Пола века је требало да прође да би се наша књижевност осмелила на битније језичке иновације.)

И тако даље...

Знам да сам био преопширан, али ова тема је таква.

Нисам ни поменуо многе друге ствари - нпр. колико је само Вук имао проблема кад је преводио Нови завет и кад је схватио да у његовом језику многе неопходне речи - једноставно не постоје.

[Rayela]

Hvala ti za ovaj post. I sama sam se namerachila da vadim citate,

ali si me ti Hvala Bogu preduhitrio. 319.gif https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/ba.gif https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/ba.gif 1312_womens

Ima tu josh kojechega,mozda me ipak nece mrzeti da te dopuni za

ono sto mislim da je vazno.

Vuk se trudio da se kao "drzi" svog jezika kada je prevodio Sveto Pismo

i poenta je ta da( ako se ne varam) je morao da koristi samo 11 rechi i

i izraza iz staroslovenskog.

Taj staroslovenski je bio jezik ( a i ostao) koji nije mogao da se menja.

dopunjuje4, znachi neka vrsta " mrtvog jezika".Osim toga, govorili su ga

i sluzili se njime samo neki vlastelini, "pucanstvo "se sporazumevalo ( ako uopste)

kako je znalo i umelo.

Mene je nesto sasvim deseto u toj knjizi fasciniralo.

A to je borba tog nesrecnog Vuka sa srpskom elitom iz K&K monarhije.

Oni su sebe smatrali elitom, nista ih nije zanimalo sta dolazi iz svinjarske

i govedarske Srbije pod sljivama i pasnjacima. Marija Terezija ih je pomagala, dobijali

su i salashe, eparhije, silne "subvencije" za pravoslavlje, osnivanje skola, tako

da su i zaboravili ko su i odakle su.Zato sam ponosna i na Vuka, al i na nepismenog

Knjaza da su shvatili sta je za Srbiju vazno i ko je vazan.

Njih dvojica su kamen temeljac srpske pismenosti.

[Guest Оливера]

Ех, како ли је Вуку било тешко...

Нандоре, процеси у лингвистици су живи, не може се нешто "наметнути", што нам пример Хрватске показује. Заиста, у данашње време, медији омогућавају да се процеси брже одвијају и да се путем њих људима "усади" што више неприродних кованица. Хроми Вук ништа од тога није имао, живећи у "успаваној" Србији тога времена. Ништа, сем хроме ноге и касније коња и кочија...Зар није богатство нашега језика, које се заиста запоставља у последње време управо ДОКАЗ успешности Вукове реформе...Каква је књижевност настала на том језику!

А што се тиче употребе гласа "јат", то је било чисто политичка опција у ратно време. Посматрам ствар из свог лингвистичког искуства, као неко ко је учио и старословенски, староруски и прасловенски језик...Нема код мене никаквог ни политичког ни религијског утицаја.

[Hidegkuti Nándor]

??, ???? ?? ?? ???? ???? ?????...

????? ?????, ? ??????? ???????????? ????? ?????... ? ??? ??? ?? ?? ????? ????? ???????, ? ??? ??????????? (????? ?? ???)...

???????, ??????? ? ??????????? ?? ????, ?? ???? ?? ????? "?????????", ??? ??? ?????? ???????? ????????.

????? ?? ?? ???? ????????? (?? ??? ?? ??????? ? ??), ??? ???? ??????? ????????? ?? ?? ??? ????????????.

??????, ? ??????? ?????, ?????? ??????????? ?? ?? ??????? ???? ???????? ? ?? ?? ????? ??? ?????? "?????" ??? ???? ??????????? ????????. ????? ??? ????? ?? ???? ???? ????, ?????? ? "?????????" ?????? ???? ???????. ?????, ??? ????? ???? ? ??????? ???? ? ??????...

???? ??, ???? ????????? ??? ???????... ???? ???? ??????? ?????? ???? ?? ????? ?? ?????????? ??????, ??? ?? ?????? ?????????? ???? ?? (??? ?? ? ???? ???? ???? ?? ????? ? ????? ????? ???? ??? ?? ?? ???? ?????)...

??? ???? ????????? ?????? ??????, ???? ?? ?????? ?????????? ? ???????? ????? ?????? ????? ?????????? ?????? ???????...????? ?? ?????????? ??????? ?? ??? ??????!

?????, ???????, ??? ??? ????? ???????, ??? ?? ??? ????? ?????? ?? ????????????? ?????. ?? ???? ??? ????? ????? ???? ????????.

??? ????????????? ????? ?? ?????????? ??????? ??? ??? ??????? ? ????? ?? ???????????... ???? ?? ?????? ???? ???????? ???????????? ??????? ????? ????? ?? ?? ??????? ????? ?? ????? ?? ???? ??????????...

??? ?? ????????? ??? ?????? ? ????? ?????? ?? ?? ?????? ????????. ??? ?? ?????? ?????????????? ?? ????? ?????? ??????.

[Guest Оливера]

Ih, bre Nandore, al ga iscepka na atomiće, al svaka Ti čast!  1317_womens Dostojan si protivnik! Moram se pripremiti za nastavak  :smiley:

[Hidegkuti Nándor]

Ih, bre Nandore, al ga iscepka na atomi?e, al svaka Ti ?ast!   Dostojan si protivnik! Moram se pripremiti za nastavak  :smiley:

?????, ??? ????? ?? ?? ???????? ?? ???????????.

???? ??? ?? ?????? ????? ??? ??? ???????? ????? ??????? ????????? ?? ????? ? ?????, ???????, ??? ?? ????? ?? ??? ??? ?? ????... ?? ??? ? ??...

????????, ?? ??? ????? ?? ?????? ????, ?? ???? ????, ??????? ??? ????? ???????? ???????????? ?? ??? ??????? ????????.

??? ?? ????? ?? ??? ?? ???? ?????? ?? ???????? ???? ?????? ???????? ?? ????... ?? ??? ???????? ?????? ?? 1804, ?? ???????? ???? ?? ???? ??????? ??? ????, ?? ???????? ???? ?? ???????? ???????????, ?? ?? ??????? ????????? (??? ??????? "??? ??? ?????? ????????"), ?? ?? ????? ???????????, ?? ?? "???????????? ???????" ???. ???. ? ???? ???????? ?? ??? ?????????? ?????? ?? ?????, ??? ? ????? ?????. ??????, ?????? ?? ?????? ? ?????? ???????? ???????? ???? ???????, ??? ?? ???? ???? ???? ?????? ????? ??? ????:

"?????? ?? ???????? ???

? ??????? ???????? ???"

? ??, ???????, ???? ?????...

????????? ??? ??????...