Manastir Raletinac

[antipa]

На шумовитим обронцима Кременца, недалеко од села Великих Пчелица код Рековца, налази е манастир ралетинац посвећен Светим Апостолима. Нема поузданих података када је настао. Према народној традицији, подигнут је почетком 15. века као испосница оближњег манастира Денковца. По другом предању манастир је задужбина извесне Рале, једне од три кћери непознатог српског племића који је погинуо у Косовском боју.

По том предању и по именима ове три девојке Рале, Дене и Саре – сазидане су три цркве на подручју села Великих Пчелица. Ове светиње су по њиховим именима назване: Ралетинац, Денковац и Саринац.

Ово предање је и данас живо, а 1940, сликар Јанко Брашић из Опарића, насликао је у манастирској трпезарији три побожне сестре, међу којима је и Ралетина. Најстарија црква није сачувана. Све до 1870. године, манастир је био у рушевинама, а тада је манастирсу цркву почео да обнавља трговац Јован Ракић. На старом црквишту подигао је богомољу и конак. Нешто касније (1893), постављедн је иконостас, а потом призидана припрата и изграђени конаци. Коначно уређење – обнова манастира завршена је 1977. године.

Црква има изглед једнобродне грађевине правоугаоне основе са полукружном олтарском апсидом. Засведена је полуобличастим сводом. Кров је двосливан. На фасади су велики лучни отвори. Изнад припрате је мали квадратни звоник.

Историја, архитектура

О старијој историји манастира Светих апостола Петра и Павла, недалеко од Великих Пчелица, крај Ралетиначког потока, сведоче само легенде. По предању, или је настао у доба деспотовине као испосница манастира Денковца, или је задужбина једне од три девојке високог рода које су се после Косовске битке склониле у Левач. До 1870. године овде су биле рушевине цркве, да би тада Јован Ракић, трговац из овог краја, око гроба непознате, али у народу веома поштоване личности и остатака Часне трпезе, подигао скромну цркву и мали конак. У цркву је 1893. године постављен иконостас. Рад на уређењу манастира настављен је у XX веку зидањем припрате, подизањем конака и ограђивањем порте. Ови радови завршени су 1977. године.

Манастирска црква је једнобродна грађевина правоугаоне основе, засведена полуобличастим сводом. На истоку је велика, споља и изнутра полукружна олтарска апсида. Зидана је од ломљеног камена са омалтерисаним и бело окреченим фасадама. Црква је покривена двосливним лименим кровом. Десно од улаза уз јужни зид храма се налази лучни акросолијум са скромном надгробном плочом без икаквог натписа. То је вероватно гроб неког пустоножитеља или ктитора манастира.

Припрата је много декоративније обрађена од цркве, зидана је од опеке, а фасаде су оживљене великим лучним прозорима и улазним порталом на западној страни. Изнад припрате је мањи квадратни звоник од фуговане опеке завршен четворосливним лименим кровом. Западна фасада је украшена каменом архиволтом са стилизованим биљним орнаментима и моравском розетом.

Адреса: Манастир Ралетинац, Велике Пчелице 34206 Горња Сабанта

телефон (034) 574-200; (064) 3093-674

Храм – Св. апостола Петра и Павла

Капела – Св. архангела Михаила и Гаврила

Старешина манастира: игуманија Евгенија (Симоновић)

У манастиру живе: протосиђел, духовник Алексеј (Ђурђевић),

http://www.eparhija-...id=31&Itemid=43

[antipa]

ČUDOTVORNI MANASTIR RALETINAC!

(41) Nedelja, 10. April, 2011.| Autor:

Zahvaljujući molitvama u svetinji Raletinac i obližnjem izvoru, na stotine ljudi ozdravilo, iako su im doktori rekli da lek za njihovu bolest ne postoji

REKOVAC - Leče molitvom i vodom!

Na desetine bolesnih ljudi svakodnevno poseti manastir Raletinac, koji se nalazi između Kragujevca i Rekovca, kako bi se izlečili od oboljenja za koja su im doktori rekli da ne postoji lek. Deca koja nisu progovorila, nerotkinje, oni sa bolovima u kičmi i zglobovima, migrenama, osobe sa raznim deformitetima... Prema tvrdnjama posetilaca, ali i igumanija ovog svetilišta, bezbroj je onih koji su ozdravili uz pomoć molitve i lekovite vode s izvora svetih apostola Petra i Pavla.

Dragomir Živković (79) iz Slatine posle četrdeset godina ponovo je došao u manastir Raletinac. Kaže, da nije ovog čudotvornog izvora, do sada bi sigurno umro.

- Bolovi u kičmi terali su me da učinim najgore. Dok sam ležao na manastirskoj katedri, prskali su me vodom po leđima. Od tog doba sam preporođen, živim drugi život - priča Dragomir, koji je posle izlečenja dugo vremena igrao fudbal za seoski tim.

Igumanija Evgenija kaže za Kurir da je čitanjem molitve u ovom manastiru otac Gavrilo mnoge izlečio od neizlečivih bolesti.

- Jednog dana roditelji su doveli paralizovanog sina kako bi mu iguman očitao molitvu spasenja. Posle molitve otac Gavrilo reče roditeljima da poste četiri puta godišnje, da sredom i petkom idu u crkvu i da se redovno pričešćuju. Oni su to i uradili, a dete je ubrzo prohodalo - tvrdi mati Evgenija. Ona dodaje da, s prvim danima proleća, ogroman broj zdravih ljudi iz cele Srbije poseti ovu svetinju. Kako kaže, dođu da u tišini i miru pronađu spokoj koji su izgubili u gradovima.

Dejan Mihajlović

Nepokretan je prohodao

Knjiga isceljenja, koja se nalazi u manastiru Raletinac, puna je raznih svedočenja igumanije Evgenije i osoba koje su doživele isceljenje.

- Bilo mu je 18 godina. Nekoliko njih ga uvedoše u manastir kako bi mu otac Gavrilo očitao molitvu spasenja. Preporod se dogodi naočigled njegovih roditelja. Dečak koji ne mogade sam da uđe u manastir, sam stade na svoje noge i izađe napolje bez ičije pomoći - stoji u jednom od zapisa u Knjizi isceljenja.

Leči već šest vekova

Prema predanju, manastir Raletinac podignut je početkom 15. veka, kao isposnica obližnjeg manastira Denkovac. Prema drugom predanju, ovaj manastir, kao i Sarinac i Denkovac, zadužbina je tri sestre Rale, Dene i Sare, koje su bile ćerke srpskog plemića stradalog u kosovskom boju.

Poslednjih šezdeset godina, na Petrovdan, u manastir Raletinac dolazi ogroman broj zaljubljenika u prirodu i u tišini raletinačke reke traže spas od gradske vreve.

http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/cudotvorni-manastir-raletinac-84622.php

[antipa]

ČUDOTVORNI MANASTIR RALETINAC!

(41) Nedelja, 10. April, 2011.| Autor:

Zahvaljujući molitvama u svetinji Raletinac i obližnjem izvoru, na stotine ljudi ozdravilo, iako su im doktori rekli da lek za njihovu bolest ne postoji

REKOVAC - Leče molitvom i vodom!

Na desetine bolesnih ljudi svakodnevno poseti manastir Raletinac, koji se nalazi između Kragujevca i Rekovca, kako bi se izlečili od oboljenja za koja su im doktori rekli da ne postoji lek. Deca koja nisu progovorila, nerotkinje, oni sa bolovima u kičmi i zglobovima, migrenama, osobe sa raznim deformitetima... Prema tvrdnjama posetilaca, ali i igumanija ovog svetilišta, bezbroj je onih koji su ozdravili uz pomoć molitve i lekovite vode s izvora svetih apostola Petra i Pavla.

Dragomir Živković (79) iz Slatine posle četrdeset godina ponovo je došao u manastir Raletinac. Kaže, da nije ovog čudotvornog izvora, do sada bi sigurno umro.

- Bolovi u kičmi terali su me da učinim najgore. Dok sam ležao na manastirskoj katedri, prskali su me vodom po leđima. Od tog doba sam preporođen, živim drugi život - priča Dragomir, koji je posle izlečenja dugo vremena igrao fudbal za seoski tim.

Igumanija Evgenija kaže za Kurir da je čitanjem molitve u ovom manastiru otac Gavrilo mnoge izlečio od neizlečivih bolesti.

- Jednog dana roditelji su doveli paralizovanog sina kako bi mu iguman očitao molitvu spasenja. Posle molitve otac Gavrilo reče roditeljima da poste četiri puta godišnje, da sredom i petkom idu u crkvu i da se redovno pričešćuju. Oni su to i uradili, a dete je ubrzo prohodalo - tvrdi mati Evgenija. Ona dodaje da, s prvim danima proleća, ogroman broj zdravih ljudi iz cele Srbije poseti ovu svetinju. Kako kaže, dođu da u tišini i miru pronađu spokoj koji su izgubili u gradovima.

Dejan Mihajlović

Nepokretan je prohodao

Knjiga isceljenja, koja se nalazi u manastiru Raletinac, puna je raznih svedočenja igumanije Evgenije i osoba koje su doživele isceljenje.

- Bilo mu je 18 godina. Nekoliko njih ga uvedoše u manastir kako bi mu otac Gavrilo očitao molitvu spasenja. Preporod se dogodi naočigled njegovih roditelja. Dečak koji ne mogade sam da uđe u manastir, sam stade na svoje noge i izađe napolje bez ičije pomoći - stoji u jednom od zapisa u Knjizi isceljenja.

Leči već šest vekova

Prema predanju, manastir Raletinac podignut je početkom 15. veka, kao isposnica obližnjeg manastira Denkovac. Prema drugom predanju, ovaj manastir, kao i Sarinac i Denkovac, zadužbina je tri sestre Rale, Dene i Sare, koje su bile ćerke srpskog plemića stradalog u kosovskom boju.

Poslednjih šezdeset godina, na Petrovdan, u manastir Raletinac dolazi ogroman broj zaljubljenika u prirodu i u tišini raletinačke reke traže spas od gradske vreve.

http://www.kurir-inf...tinac-84622.php

Mati Evgenija monasenje u veliku shimu

[antipa]

Mati Evgenija monasenje u veliku shimu

Nasa matuska Evgenija

[antipa]

Nasa matuska Evgenija

Duhovnik manastira Raletina otac Aleksej

[antipa]

Arhimandrit Gavrilo Dimitrijević, Kragujevčanin, rodjen je 1904. godine. Kršteno ime mu je Milisav (Miša). Bio je srednjeg rasta, vedrog cela, crnih očiju, malo povijenog nosa i izrazito crne, guste kose i duge brade. Radio je u Hrišćanskoj zajednici u Kragujevcu.

Pred 2. svetski rat u Žicu je dolazio uvek sa crnim do ispod kolena mantilom i u manastiru bi duže ostajao. Svi su ga poštovali i cenili više kao sabrata nego kao gosta. Družio se sa bogomoljcima i često bi im propovedao. U propovedima kritički bi se osvrtao i naglašavao da pravi hrišćanin u svemu mora da bude uredan, disciplinovan i da bude duhovni borac; borac protiv greha i zla u sebi i oko sebe. Da ume svedočiti svojim životom veru u Hrista. Otuda smo svi mi mlađi sa poštovanjem gledali na njega. Tako je to bilo dok se nije jedne nedelje ujutro brat Miša obreo u Žici na svetoj liturgiji u svetogorskim svečanim mantijama i panakamilavci. Svi smo se u čudu pitali: šta je to, i kako tako brzo i neopaženo postade monah, jer nismo doživeli ni videli čin njegovog monašenja, a uveče je bio u civilnom odelu. I tek docnije saznadosmo od drugih i od njega da je on jos ranije postao monah, i to u Svetoj Gori, i da ima monaško ime Gavrilo.

Pricajuci docnije o svom monasenju u Svetoj Gori, otac Gavrilo je rekao: “Mnogo sam voleo Svetu Goru i monastvo, pa sam zeleo tamo i da zivim, i jos uvek zalim sto nisam tamo. Tako sam prosle godine (to jest 1938.) u svojoj 35. godini otisao u Svetu Goru i u Posnici Svetog Save u Kareji primio veliki angelski obraz i postrig, kao i monasko ime Gavrilo od hilandarskih tamo staraca Save i Mitrofana, koji su ziveli u Isposnici Svetog Save. Monaski zivot i monasko ime tajio sam sve dok nisam dosao ovde u Zicu. No davsi taj sveti zavet, odmah smo brat Stanko, sekretar Hriscanske zajednice, i ja poceli ziveti monaski u strogom postu i molitvama, jer se i on odlucio na monasenje, i nesto kasnije postao potajni monah Serafim. A blagodat Bozja nije nas ostavljala, pa smo kao dva vola u jednom jarmu poceli da vucemo i na sve strane da sirimo bogomoljacka bratstva, da sakupljamo narod i sirimo pokajanje i bogomoljstvo”.

Sve ovo, kako se posle culo, otac Gavrilo poverio je manastirskom duhovniku protosindjelu ocu Antoniju na ispovesti, a duhovnik u dogovoru sa njim javio to odmah Vladici. Vladika Nikolaj naredi da se otac Gavrilo odmah monaski i obuce i da ne krije monaski cin, jer monastvo nije nista skriveno; ono treba da bude kao otkriven svecnjak da svima svetli. Tako je Zica iznenada 1939. godine dobila jos jednog dobrog i revnosnog sabrata i svestenosluzitelja, a bogomoljacki pokret duhovnika i misionara. Otac Gavrilo podvizavao se i mnogo citao, tako da se i u ponoc cesto mogao videti kroz prozor sa tankom zavesom kako nad knjigom marljivo i udubljeno cita Svete Oce.

Kad su Nemci bombardovali i zapalili Zicu u jesen 1941. i kada se bratstvo manastira razislo po raznim manastirima, otac Gavrilo dolazi u Ovcar, u manastir Jovanje, i tu posle smrti oca Serafima pomaze sestrama kao duhovnik. U crkvi sluzi i, kao odlican pojac, uci sestre crkvenom pojanju. Tako im je on u to ratno vreme bio od velike pomoci. Ali, nakon izvesnog vremena, posto su se u Zici pocele obnavljati gradjevine, on se vratio u Zicu. Kad je posle rata obrazovana Sumadijska eparhija, otac Gavrilo dolazi u svoj kraj u okolinu Kragujevca. Naseljava se u zapusteli manastir Raletinac. Obnavlja ga i okuplja oko sebe mlade monahe. Posle izvesnog vremena, episkop Valerijan osniva tu zenski manastir, a monasi se razilaze u druge manastire. Neki od njih idu u Svetu Goru. Otac Gavrilo ostaje kao duhovnik i dalje u tom manastiru. Sluzi u crkvi i brine o duhovnom zivotu sestara, posecuje bogomoljacke skupove, propoveda i pise divne duhovne pouke. Po naravi strog i kriticnog duha pobornik je kanona, monaskih pravila i discipline u crkvenom zivotu. Zbog toga ponekad dolazi u sukob i nesaglasnost sa svestenim licima, pa i sa episkopima. Oni ne shvataju njegove kriticke teznje i upozorenja da budu dobronamerni, pa je zato morao da trpi opomene, epitimije, pa i degradiranja. No, njegov sveti nacin monaskog zivota, njegova iskrena revnost i dobronamernost na kraju ga opravdavaju i nadlezni episkop unapredjuje ga u cin arhimandrita. Sestre manastira Raletinca za oca Gavrila vele da je radio mnogo. Veoma je revnosno sluzio sveta bogosluzenja u crkvi, bez skracivanja. Pisao je citave knjige sa raznim poukama i propovedima i slao ih u narod. Nije mu stalo da se te knjige samo prodaju i da na njima zaradjuje, nego da sto vise udju u narod. Mnogi su ga postovali kao izuzetnog i velikog duhovnika, zato su mu se obracali i usmeno i pismenim putem trazeci od njega razne savete, i on je sa ocinskom ljubavlju odgovarao i davao potrebne savete.

Brinuci da se u manastiru vodi uredan duhovni zivot, vodio je racuna da manastir bude pristojno i materijalno obnovljen i obezbedjen. Svu svoju imovinu i ocevinu ulozio je u obnovu tog manastira. Takodje i penziju; cak nije hteo ni u ruke da je uzme da bi zadrzao sto za sebe, govoreci: “To je vise potrebno manastiru nego meni”.

Ucio je sestre u manastiru kako i koliko da se mole Bogu. Preporucivao bi im koje pobozne i svetootacke knjige da citaju. Govorio bi im da se, kad putuju, uvek mole i da sabiraju svoj um i srce u molitvi Bogu: “Gospode Isuse Hriste, Sine Bozji, pomiluj me”. Trazio je od njih da uvek govore samo istinu, da ne dozvoljavaju sebi ni najmanju laz. Kad se vrate sa puta, ispovedale bi svoje misli i svoje duhovno stanje. Cesta ispovest je velika snaga i pomoc za napredovanje u duhovnom zivotu.

Ovaj produhovljeni, sedi i krepki starac i u svojoj 92. godini starosti drzao se tacno svog monaskog pravila. Upokojio se mirno u Gospodu, kome je revnosno citavog svog zivota sluzio, 13. januara 1996. godine.

[Guest]

http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/detaljnije/centeritije_arhimandrita_gavrila_raletinakog/

[Guest]

http://www.hodocasnik.org/duhovnici.html

[antipa]

Divni ava Gavrilo neumorni misionar ,veliki duhovnik ! Na zalost danas se malo toga zna o njegovom popovednistvu i misionarenju ~

[Guest]

О о.Гаврилу сам доста тога доброг чуо али нисам ништа пронашао у писаном формату , а верујем да можда негде има и о о.Васијану некадашњем игуману ман.Покајнице .

[antipa]

Mati Evgenija na slavi u Nikolju

[antipa]

[antipa]

Petrovdan http://www.eparhija-...id=31&Itemid=43

[БоКи шмекер]

Колико ја знам, издате су 2-3 брошурице са текстовима архим. Гаврила ралетиначког. Био сам у Ралетинцу неколико пута, а једном сам се својим очима уверио да се дешавају чуда код моштију свете Рале. Доведен је неки умоболни дечак, прочитана му је молитва над моштима и након тога је био сасвим нормалан. Има милион таквих и сличних случајева, а највише исцељења од рака. А духовник, отац Алексеј, је диван човек, пријатан и љубазан и сви га воле...

[SasaJ69]

Retro - Manastiri Raletinac, Sarinac i Denkovac oktobra 2014 godine