Manastir Tresije

[Gospodin Jakov]

http://www.manastirtresije.org/  

[ивањушка]

Лепо је што сте отворили тему о манастиру Тресије. Нисам знала да постоји сајт о манастиру.Фотографије су лепе ал су мало велике,можда би требало смањити их.

[ribar]

Добродошли

У северозападном делу врхова Космаја, изнад стрмо усеченог корита потока Мале Тресије, сместио се манастир посвећен Сабору Светих Архангела, у народу познат под именом Тресије. Камени надгробник из трећег века и оловне цеви водовода причају да је још у римском времену овај простор човек настањивао.

Подељена су мишљења о времену настанка овог православног манастира, а благу превагу односи крај 13. и почетак 14. столећа, односно доба краља Драгутина над временом Деспота Стефана. Тада, наиме, Срби први пут улазе у посед, између осталог, до Саве и Дунава. Један век касније Деспот Стефан гради Павловац и уз постојеће манастире Кастаљан, Тресије и Велику Иванчу врхове Космаја ставља под заштиту светог Крста.

Средином 16. века турски пописивачи су забележили да је ово братством најбројнији и имовином најбогатији манастир у Београдском пашалуку. Крајем наредног столећа турски освајачи су Тресијама, као и многобројним другим светњама, наменили заборав. Народ се иселио у великој сеоби Срба (1690) и са ових простора, а манастир је опљачкан, попаљен и разрушен.

Међутим, запис у камену поред јужних црквених врата сведочи да је већ 1709. године ово свето здање обновљено. Урадио је то игман Хаџи Висарион са братством манастира Раковица, а свакако уз помоћ новопридошлих Космајаца и ређих повратника. Нажалост, не задуго. Бездушни силници и освајачи после само три деценије опет нападоше манастир и оставише га у рушевинама.

Дуго је ова светиња чекала обнову. Тек тридесетих година 20. века  иста је започета, али је Други велики рат прекинуо. После рата се постепено прикупља братство које, у неповољним условима и уз велике напоре и немаштину, започиње обнављање манастирских здања. Обнова и изградња још увек трају.

Поред четири манастирске славе (Архангел Гаврило, Свети Илија, Свети Симеон и Архангел Михаило) овде се обележавају и други благдани. Манастирска порта је препуна и на Ивањдан (7.7) када се „Под липама манастира Тресије“ одржава Дан књиге, али и првог викенда септембра на такмичењу фрулаша Србије.

До Космаја и Тресија се са свих страна брзо долази, а сваки долазак са собом понесе, поред лепоте природе, и потребу поновног враћања и припадања овој вишевековној светињи.

Манастирске славе

Као и у другим православним храмовима, и у овоме се признају и обележавају сви благдани и спомендани уз пригодне молитве. Ипак, посебно је свечано о манастирским славама којих овај храм има четири: Архангел Гаврило, Свети Пророк Илија, Свети Симеон Столпник и Архангел Михаило /Аранђеловдан/. Манастир је посвећен Сабору Светих Архангела, а Илиндан и Симеондан су били дани славља од памтивека када се народ окупљао на Тресијама и око манастира. Из тих разлога и мала /зимска/ капела је посвећена Св. Симеону, а пирг /звонара новог конака/ Св. Илији.

Прослава сва четири благдана одвија се на следећи начин:

У вечери пред славу одржава се у цркви празнично бденије са службом Јутарња света Литургија посвећена свецу који се слави Након Литургије одржава се литија, опход око храма После литије следи сечење славског колача и Свечани ручак за званице и госте.

Манастирско братство

  Највећи број монаха овај манастир је имао у време првог пописа – године 1560. било их је дванаест, 1572. уписано их је упола мање, шест, а неколико година касније седам. Пуних четири стотине година је требало да прође да би, средином шездесетих двадесетог века, братство поново бројало шест инока. И од тога времена овај број опада.

  Осим поменутих калуђера Михаила и старца Гедеона, имена осталих монаха, до последње обнове, не знају се.

  Први монах у новим околностима био је Рафаило Миловановић, родом из Венчана. У Тресије је дошао 1947. године из манастира Студенице. Радио је непуне две године на рашчишћавању терена око цркве и конака. Вратио се у испосницу Светога Саве у Студеници где је несрећно завршио свој живот.

  Игуман Епифаније Богосављевић, рођен 1898. године у Саранову, био је искушеник у манастиру Ралетинцу, а потом монах у рудничком Благовештењу. Ту се сусреће са монахом Пафнутијем и договарају се да дођу заједно у Тресије. Међутим, јеромонах Епифаније стиже први 1950. године. Под његовом управом се увећава братство, приводе крају радови на обнови манастирских здања и иста освештавају 1961. године. У међувремену је стекао и звање игумана. Умро је 1972. и сахрањен је на манастирском гробљу.

  Владислав Маричић, рођен 1929, долази у манастир из оближњег Неменкућа и постаје монах Јован. Све своје време, сваку своју помисао и све своје имовинско наслеђе, отац Јован је посветио и приложио овом манастиру. У звању јеромонаха наследио је старешинство од игумана Епифанија 1972, убрзо је био игуман, а деведесетих година постао је архимандрит. Као члан, учествује у раду многих органа и тела Шумадијске епархије.

  Монах Теофил, рођен Тихомир Петровић 1909. године у Ђуринцима, дпчази у манастир 1955. године. Умро је 1989. и сахрањен на манастриском гробљу.

  Крајем педесетих година из Црљана стиже Милутин МИловановић, рођен 1873. године. ДОбија монашко име Пајсије и овде остаје до своје смрти, 1962. године. Сахрањен је на манастирском гробљу.

  Миладин Богосављевић, монах Михаило, дошао је из Саранова такође крајем педесетих година. Боравио је у тресијама до средине седамдесетих, а тада одлази на Свету Гору, у Хиландар.

  Мати Ангелина /Боранка Маричић, 1906/ замонашила се почетком деведестих година, али је последњих четврт века боравила више у манастиру него у своме дому у Неменкућу. Манастирска башта била је дело руку мајке Ангелине и посао који је предано и са љубављу радила. Безброј намерника и силних долазника испробао је вештину кувања мајке Ангелине. Башта и кухиња су биле њене бриге све до смрти 1997. године. Сахранио ју је архимандрит Јован на манастирском гроб

Старешине манастира

Први познати старешина манастира био је јереј рогачке цркве Душан Сурма. Он је, одлуком Њ.С.Патријарха Варнаве, постављен за старешину манастира у обнови. Душан Сурма је послове обнове и изградње водио до свога одласка из Београда 1943. године.

Јеромонах Епифаније бива постављен за старешину 1950. године, одмах по свом доласку. Тада се и увећава братство, а он добија звање игумана које је носио до своје смрти, 1972. године.

Јеромонах Јован постаје старешина манастира 1972. године. Убрзо је стекао звање игумана, а деведестих и архимандрита.

Контакт

Телефон: 011 8255 077

Манастир Тресије

11450 Сопот

Прилог за обнову манастира Тресије можете уплатити на динарски или девизни рачун Mанастира Тресије.

Инструкције за уплате у динарима (RSD) су следеће:

Манастир Тресије

11450 Сопот

Жиро рачун 205-135585-54

Инструкције за уплате у EUR:

(Instructions for payment orders in favor of legal entities in EUR)

IBAN / Account Number: RS35205007390002034924

EUO EPARHIJE ŠUMADIJSKE-MANSTIR SVETIH ARHANGELA – TRESIJE,

TRESIJE, SOPOT, REPUBLIC OF SERBIA

SWIFT – BIC: KOBBRSBG

KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGARD

Инструкције за уплате у USD:

(Instructions for payment orders in favor of legal entities in USD)

IBAN / Account Number: RS35205007390002034924

EUO EPARHIJE ŠUMADIJSKE-MANSTIR SVETIH ARHANGELA – TRESIJE,

TRESIJE, SOPOT, REPUBLIC OF SERBIA

SWIFT – BIC: KOBBRSBG

KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGARD

www.manastirtresije.org

[ивањушка]

Иначе,иако је манастир материјално процветао последњих година,његова највећа вредност је игуман овог манастира схиархимандрит отац Јован (Маричић).Ми смо(тада студенти) ишли само да будемо макар мало пред оца Јована јер је из њега избијало све што је лепо у православној вери.  Иако је он и тада скривао своју горостасну духовност,а сада још више, ко је трагао за Богом могао је осетити у његовој личности Љубав Божију која се обилно излива на оне који му следе.Тако да, треба ићи у манастир Тресије,обавезно на Литургију јер га онда можда нећете видети, и не очекивати ништа спектакуларно него ослушкивати и трудити се да се осети сва сила благодати која са овог богомблагословеног  места избија.

[Gospodin Jakov]

???? ?? ??? ??? ???????? ???? ? ????????? ???????. 0202_238????? ????? ?? ??????? ???? ? ?????????.??????????? ?? ???? ?? ?? ???? ??????,????? ?? ??????? ??????? ??.

Zeznuo sam se stvarno sa slikama, ali ne vidim opciju da mogu da editujem post. Možda može neko iz administracije da nešto uradi?

Ja nisam stekao takav utisak kao što si ti doživela manastir (Ivanjuška). Meni se u?inio nekako pust i osamljen (u duhovnom smislu), ali to je sigurno do mene... Ina?e, samo sam jednom bio u njemu, i na osnovu toga ne mogu da donesem nikakav sud. Svejedno, sam manastir je prelep i stvarno poželiš da ga ponovo posetiš. Osim Oca Jovana tamo živi i još jedan monah - iskušenik...

Pozdrav....