MANASTIR DAJBABE

[ribar]

Manastir Dajbabe - pravoslavna svetkovina

Hram Uspenija Presvete Bogorodice.

Neobičnog položaja i unutrašnjeg rasporeda (ukopan pod zemlju, za prostor crkve iskorišćen je prirodni oblik pećine).

Podignut je 1897. g. na osnovu čudesnog viđenja koje je imao čobanin Petko (potonji jeromonah Platon).

Unutrašnjost manastira oslikao je njen ktitor kaludjer Simeon Popović, prilagodjavajući scene prirodnom obliku stijena. Na njegovom uređenju radio je sve do svoje smrti 1941.

Manastir Dajbabe

Dajbabe bb

20000 Podgorica, Crna Gora

Tel: +382(20)714206

Tel: +382(20)212361

Email: [email protected]

WWW: http://www.mitropolija.co.me

http://www.montenegro.travel/me/guide/147142sy,sr,SCH1/objectId,SIG4800me,_area,municipalities,_lang,sr,curr,EUR,parentId,RGN77me,season,at1,selectedEntry,sights/intern.html

Vise puta sam imao blagodat da posetim ovaj manastir i konacim u njemu.Iguman manastira otac Epifanije je covek kome je bar po mom laickom misljenju Bog namenio bas ovo mesto,jer je bukvalno srastao sa manastirom kao mestom bivstvovanja na ovom svetu.Inace u manastiru je sam sa dva do tri iskusenika mada gostiju uvek ima.Preporucujem svima koji putuju ka moru ili idu na hodocasce ka nasim svetinjama u Crnoj Gori da vide ovo Bozje cudo,jer je cudo u bukvalnom smislu te reci.

[ribar]

[karadjordje]

Хахахаха,сјећам се кад је Димитрије био у Дајбабе и ја доша са ђаконом Бранком да се видимо и $ели ми за сто и ја $едим на крај стола а отац Епифаније сио на чело и ја видим чоек ме гледа и пита ме:Јеси ли ти мушко или женско?Јеси ли ти мушко или женско?Ја реко:Мушко био до сад.А он вели:Не види се,не види се  8084.gif

Као фора је што ми је видио минђушу па да ме укори и чоек ме изгубио за секунд,чуш да ме неко пита јесам ли мушко или женско  0104_cheesy

[konstantin]

Bio sam dva x, zadnji put proslog leta....Lepa pecinica u obliku krsta,freskopisac je bas bio decija dusa tj taj monah. 0202_238

"navatao "sam nekog monaha prosle godine da me ispoveda ovde pored mostiju

Bas sam satrao coveka 8084.gif 0409_feel confused :cheesy2:

mlad je , ima oko 37 -42 godine

[ribar]

To je otac Epifanije nisi ga ,,navatao'' Bog ga je poslao tebi i tebe njemu 8084.gif

[konstantin]

To je otac Epifanije nisi ga ,,navatao'' Bog ga je poslao tebi i tebe njemu 0202_238

Mislis da to ide tako??Mozda, voleo bih da jeste. :cheesy2:

Ne znam kako se zvao, rekao mi je imeal sam zaboravio.U svakom slucaju bas je ok lik.Mada se videlo da su ga hodocasnici ispilali toga dana svojim pitanjima i potpitanjima, a i ona vrucincina satra, a zamisli kao njemu pod mantijom na +40 8084.gif.... 0409_feel

[мирођија]

  Молим те Рибару , можеш ли ми рећи одакле је био свети Симеон Поповић. Први и последњи пут за сада

  била сам у посети Дајбабама пре 14 година. Сећам се да су нам рекли да је пећина била првобитно

  ранохришћанска катакомба. Све што сам тада видела оставило ме је без даха.Тада сам први пут осетила

  миомирис свечевих моштију и била сам запањена.

  Некако ми се уврзла мисао да нама као народу прете многе муке.  Поздрав с миром и вером за све нас. :smiley:

[ribar]

Скромни и смирени дајбабски старац

Јуче се навршило равно три године, браћо и сестре, од дана, када је завршио свој овоземаљски живот архимандрит о. Симеон Поповић, старјешина манастира Дајбабе код Подгорице. Ко и приближно зна високу вриједност о. Симеона биће му јасно, зашто је Митрополија припремила овај парастос.

И поред свега тога, што је свето богослужење доста дуго трајало, а многи су дошли и прије почетка свете литургије, ипак ћу, браћо моја, рећи неколико ријечи о многозаслужном архимандриту о. Симеону Поповићу. Његов овоземаљски живот би се састојао у овом:

Рођен је на Цетињу 1855. г. гдје је свршио и основну школу. Затим је пошао у Русију, гдје је у свето Кијево, како то Његош у "Горском вијенцу" говори, завршио богословску семинарију и Духовну академију 1885. године. Послије двије године дана примио је монашки чин, гдје је у Кијевско-печерској лаври рукоположен у чин јерођакона, а одмах иза тога у чин јеромонаха, од ондашњег ректора Кијевске духовне академије чувеног епископа Силвестра, од оног Силвестра, који је био један од најученијих и најпознатијих руских архијереја. Одмах послије примања свештеничког чина о. Симеон, као велики родољуб, дошао је да послужи својој много вољеној Отаџбини Црној Гори.

Браћо и сестре, у животу покојног архимандрита Симеона Поповића, поред осталих врлина и особина, видимо и два, код других ријетка символа. То су: символ учености и символ светости. Символ учености видимо, што је он био рукоположен, ни од кога мање, него од једног ученог и јавности добро познатог епископа Силвестра, који је, поред осталог, написао и то у неколико књига, догматско богословље. Епископ Силвестар, био је онда магистар богословља, што је у оно вријеме, у Русији било врло тешко добити. Видјећи у младом Симеону један велики интелектуални таленат, имао је жељу, да га сам лично рукоположи у чин свештеника, што је и учинио. То је један, док други символ, символ светости, видимо у томе што је епископ Силвестар, нашао за мудро да младога Симеона замонаши, нигдје другдје, већ у једној Кијевско-печарској лаври, као једној од највећих ондашњих руских светиња. По овоме се огледа, драга браћо и сестре, да се архимандрит Симеон Поповић још од младости своје одликовао светошћу живота свога.

Драга браћо, још у почетку нагласио сам да је млади Симеон, одмах послије завршеног школовања и примања свештеничког чина дошао да користи драгој Отаџбини Црној Гори. Чим је овамо дошао, био је постављен за управитеља манастира Врањине. На овом је положају, остао пуне двије године дана, када је премјештен за сабрата манастира острога. Ту у Острогу, остао је о. Симеон осам година дана, када је у сну добио виђење да иде у село Дајбабе. И по овоме се чудном и ријетком Божјем јављању о. Симеону види, драга браћо, символ велике његове светости. Ту је он, као што сами знате, направио у једној пећини ријетко лијепу црквицу посвећену Пресветој Богородици. Радећи на овом светом дјелу, он овдје и остаје, све до завршетка свога овоземаљскога живота.

Браћо и сестре, у животу и раду архимандрита Симеона Поповића, поред осталих дивних, имамо и једну, код других врло ријетку врлину, а то је: скромност и смиреност, Због своје велике скромности, с једне стране, а с друге, да би испунио Божје наређење за довршење и унапређење манастира Дајбабе одбио је архимандрит Симеон да се прими за епископа кад је био једнодушно изабран 1921. г. од Светог Архијерејског Сабора.

Због своје велике скромности и смирености, био је често пута исмијаван, јер је то онда била мода. Али, драга браћо, како смо радили онако смо и добили. Он нас је редовно поучавао, не само ријечима, већ и животом својим, како да управимо наш живот овдје на земљи. Нијесмо га за то слушали, те смо доживјели ово што данас преживљујемо. Вјерујте ми, браћо моја, а будите и тврдо убијеђени, да ово данашње стање није ништа друго, већ Божја казна за наше зле жеље, рђаве мисли, слаби рад и неваљали живот, којим смо живјели. Но, драга браћо, ако ријечи архимандрита Симеона, нијесмо слушали за вријеме његовог овоземаљског живота, неопходно је потребно, ради спаса нашега и среће наше, да их послушамо бар послије његове смрти. Он нас, исто тако и данас учи. Поручује нам да живимо оним животом, којим је он живио, те ћемо тако стећи вјечно блаженство, а у овом случају, то ће за њега бити највећа радост коју му можемо причинити.

Во блаженом успении вјечни покој подажд Господи усопшему рабу Твојему архимандриту Симеону и сотвори јему вјечнују памјат. Амин!

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ

ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

Јоаникије

(Митрополитова бесједа на трогодишњем парастосу Светом Старцу Симеону Дајбабском. Парастос је служен 2. априла 1944. г. у манастирској цркви у Цетињу. Било је присутно много народа са Цетиња. Бесједу је забележио свештеник Радуле Шћепановић, а објављена је у "Црногорском вјеснику" бр. 33 од 06. 04. 1944. г.)

http://www.mitropolija.cg.yu/istbibl/golgota_joanikija/dzomic-golgota_1944.html

Evo i jedne lepe besede mitropolita Amfilohija o  svetom Simeonu

http://www.svetigora.com/node/5242

Sto se tice katakombi o njima nista pouzdano ne mogu da ti kazem,osim sto sam ja cuo da se u pecini nekada u proslosti krio narod od Turaka

[мирођија]

Хвала Господу Богу и хвала теби брате. crvenilo 8084.gif